Dve decenije Haosa

Kada je 22. septembra početak Dositejeve u centru Beograda bio kompletno popunjen narodom, svima je bilo jasno da je o Haosu reč. Takvom zatvaranju ulice prisustvovali smo, na primer, i desetak godina ranije, kada je ova galerija bila u Ulici cara Lazara, i kada je otvaranje izložbe Biljane Vilimon, takođe u septembru, zaustavilo saobraćaj i napravilo haos. Valjda je i u tome tajna uspeha ovog jedinstvenog mesta u gradu - da dve decenije dobro traje, a povremeno da život u Haosu i oko njega na nekoliko sati pretvori u jedinstveni događaj.

Kada je 1995. godine odlučila da otvori svoju galeriju, istoričarka umetnosti Borka Božović je osmislila da u njoj pre svega izlaže crtež, ali i da njen Haos bude dobra dopuna za ono čega nije bilo u drugim izložbenim prostorima. Danas u brojkama saopštava da je u proteklih 20 godina ponudila publici 141 samostalnu i 27 retrospektivnih izložbi, 11 prostornih instalacija, 22 kolektivne izložbe i 7 specijalnih postavki za Noć muzeja. Pravljeni su omaži velikim slikarima, podsećano je na pojedine ugledne stvaraoce i velike crtače, poput Dada Đurića, Mira Glavurtića, Leonida Šejke... obeležavane su značajne godišnjice (Petar Lubarda, Peđa Milosavljević), prikazivani su celokupni crtački opusi (Ilija Bosilj, LJubodrag Janković Jale, Miodrag Nagorni, Cuca Sokić), segmenti radova na papiru (Ivan Tabaković, Sava Šumanović, Lazar Vozarević...).

Za ovu galeriju je vezana i značajna Nagrada za crtež koju Fondacija Vladimir Veličković dodeljuje mladim stvaraocima u Galeriji Haos. Godišnji iznos svoje nacionalne penzije naš ugledni slikar, francuski i srpski akademik Vladimir Veličković ustupa mladim umetnicima kao podršku u bavljenju ovom likovnom disciplinom. Pored novčane nagrade, laureati su dobijali termine za svoje samostalne izložbe, što im je omogućavalo da se kompletnije predstave. U saradnji sa Vladimirom Veličkovićem, realizovano je i nekoliko značajnih izložbi svetski poznatih umetnika, poput Eroa, Ernesta Pinjon-Ernesta, Bernara Moninoa, Lorana Okroglica, Antonija Segija, Pata Andrea i Marka Brisa i drugih.

Godine 1998. osnovana je Nagrada za celokupno stvaralaštvo, koja nosi ime slikara, akademika Miće Popovića, kao podrška drugim znamenitim stvaraocima iz sve četiri oblasti kojima se Mića Popović bavio: slikarstvo, teatar, film, književnost. A dobili su je umetnici Danilo Bata Stojković, Predrag Koraksić Koraks, Dušan Otašević, Dušan Makavejev, Jagoš Marković, Mira Stupica, LJubomir Simović, Želimir Žilnik, Vladan Radovanović i Mile Grozdanić.

Gledajući širinu kojom obuhvata sve motive i sadržaje, sve stilove, sve tehnike, sve materijale, pitam se da li galerija Haos preuzima i sve uloge koje crtež ima od svog nastanka, od Altamire do Laskoa kada je bio umetnost pre umetnosti i pismenost pre pismenosti, pa do poruka koju nam šalju crteži sa beogradskih zidova - pita se književnik LJubomir Simović i ukazuje na to da je naziv Haos dalekovido i tačno izabran: Ova galerija u najvećem broju aktuelizuje i dokazuje definiciju Han Fej Cua da je Haos iskon i prapočetak svih stvari. Podvlačim dve reči: svih stvari!

Precizna je bila te večeri kada je otvarala izložbu povodom dve decenije trajanja i književnica Vida Ognjenović, rekavši da je Galerija Haos, vođena sigurnom rukom, istrajala u stavu da bude aktivni nukleus pokreta otpora kiču i površnosti u kulturnom životu Beograda, nasuprot svim čaršijskim računima i smicalicama, od kojih nije imuna ni umetnička sredina. Borka Božović je uspostavila i održala princip da je neprikosnoveni kriterijum za poziv izlagačima baš kao i za odabir njihovih radova, bio i ostao umetnički domet i likovna vrednost crteža - njene su reči.