Samo za probrane

Foto profimedia.rs

S obrazloženjem da će to biti najbolji zakon o ulaganjima u regionu i jedan od najboljih u svetu, a u nameri da podstakne investiranje, privredni rast i otvaranje novih radnih mesta, Vlada Srbije uspela je da podstakne jedino sveopštu kritiku predloženih odredaba pomenutog propisa. Kako je NIN već pisao, prvobitna verzija nacrta zakona o ulaganjima žustro je kritikovana tokom javne rasprave, pa je nadležno Ministarstvo privrede formiralo radnu grupu ne bi li se sporne odredbe popravile. Radna grupa se, ipak, prema NIN-ovim informacijama, sastajala veoma retko, deo njihovih primedaba nije uvažen, a Vlada Srbije usvojila je i u skupštinsku proceduru poslala Predlog zakona o ulaganjima kojim gotovo niko sem zakonopisca nije zadovoljan.

Skupštinska rasprava o zakonu počela je u utorak, kada je ovaj broj NIN-a otišao u štampu, ali teže od pohvala na račun ovog teksta bilo je dobiti sagovornika koji želi otvoreno da kritikuje zakonopisca. U udruženjima investitora uglavnom ćute, iako je javnosti poznato da su neka od njih imala brojne kritike na predloženi tekst, kao i da su predstavnicima parlamenta, okupljenim u Ekonomskom kokusu, podneti amandmani kojima se žele ispraviti najveći propusti kreatora ovakvog predloga.

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kratko za NIN kažu da će poslanici Ekonomskog kokusa na njihovu inicijativu podneti Skupštini amandmane na sedam članova zakona. Imamo konstruktivan dijalog sa Ministarstvom privrede i sigurni smo da će podneti amandmani biti razmatrani, a nadamo se i usvojeni, kažu u NALED-u.
I pored toga, NIN je uspeo da sazna koje su to brojne zamerke i zajedno sa stručnjacima iz oblasti investicionog zakonodavstva, ali i predstavnicima poslodavaca i investitora, analizirao je predloženi propis.

Zanimljiva je, za početak, saglasnost naših sagovornika da se zakon o ulaganjima donosi iz marketinških razloga, a ne iz potrebe da se oblast investiranja posebno reguliše. Za njih usvajanje ovakvog propisa uopšte nije bilo potrebno, jer, kako kažu, ova oblast već je regulisana drugim propisima.

Ipak, to nikako nije njegova najveća mana. Od predloženih nešto manje od pedesetak članova zakona o ulaganjima teško je pronaći onaj na koji stručnjaci nemaju neku zamerku, bilo da veruju da je loša odredba tu dospela nemarom i nestručnošću zakonopisca, bilo da je u pitanju svesno privilegovanje. Primera radi, naši analitičari navode besmislen, nejasan i nepotreban stav iz člana pet ovog zakona, a NIN nezvanično saznaje da je ta odredba napisana kako bi se rešio pravni problem koji ima jedan jedini investitor.

Analitičari NIN-a veruju da još nije kasno da se barem neke od spornih odredaba ovog zakonskog predloga poprave, kako bi se nakon njegovog usvajanja izbegla različita tumačenja i loša implementacija.

Objašnjavaju da slučajne ili namerne greške postoje već u prvim članovima Predloga, koji se odnose na definisanje ulaganja, jer ulaganje nije osnivanje, kako to piše u spornom Predlogu, nego je to pravo koje je neki ulagač stekao na različite načine. Drugim rečima, zajedljivi bi rekli da će, ukoliko ostane u ovom obliku, pomenuta odredba zakona štititi postupak osnivanja preduzeća kod Agencije za privredne registre umesto da štiti pravo koje je ulagač stekao investiranjem, iako se od ministra privrede Željka Serića za skupštinskom govornicom moglo čuti kako je zaštita investitora jedan od najvažnijih razloga za donošenje ovakvog propisa.

Zato pravnim stručnjacima nije jasno zbog čega zakon uvodi mogućnost da se investitoru u slučaju eksproprijacije mogu oduzeti ne samo stvari, odnosno nepokretnosti, već i sam biznis. I uprkos tvrdnji ministra Sertića da ova odredba nije dobro protumačena, te da ona ne omogućava oduzimanje prava na biznis investitorima, već naprotiv stvara osnov da se investitor, u slučaju eksproprijacije i potrebe da svoj proizvodni pogon preseli na drugu lokaciju, pravično obešteti za to, u predlogu zakona piše nešto drugo.

U stavu dva ovog člana navodi se da u slučaju oduzimanja prava ulagača na obavljanje delatnosti (oduzimanje biznisa) ulagaču pripada naknada koja će odgovarati tržišnoj vrednosti oduzetih prava i stvari. NIN-ovi sagovornici veruju ministru da namera zakonopisca nije bila da ovakvom odredbom smanji prava investitora, ali traljavo sačinjena ona to, ipak, omogućava.

Investitori se bune i zbog činjenice da zakon ne definiše jasno da im se nepokretnost može oduzeti samo zbog javnog interesa, a sporna je i tvrdnja ministra, kažu naši analitičari, da je ova odredba zakona usaglašena i prihvaćena od strane svih zainteresovanih strana i udruženja, pošto je upravo to jedna od ključnih zamerki na tekst Predloga zakona i zahteva se njena izmena.

Novim pravilima se bespotrebno propisuje i da investitori ne mogu voditi sporove pred inostranim sudovima, kao i da postoji obavezna medijacija - pokušaj vansudskog dogovora u roku od 45 dana, čime se investitorima oduzima pravo da odmah biraju na koji način će rešavati eventualni spor.

NIN saznaje da bi Ministarstvo privrede moglo amandmanima popraviti neke od spornih odredaba još spornijeg zakonskog predloga, ali, prema našim saznanjima, neće odustati od namere da bez jasnih kriterijuma proglašava investicije od posebnog značaja i njima dodeljuje podsticaje bez objave javnog poziva. Zakon, naime, predviđa postojanje investicija od posebnog i lokalnog značaja, s tim što će Vlada Srbije imati privilegiju da određuje ko će od investitora zavrediti koji tretman, a time i kakav će i koliki poklon dobiti sa računa poreskih obveznika, pošto se zakonom predviđaju različiti podsticaji, od državne pomoći, preko carinskih i poreskih olakšica, do oslobađanja od plaćanja doprinosa za zaposlene.

Jedini zakonom predviđeni kriterijumi za ulaznicu za povlašćene su veličina ulaganja, uticaj na privredni razvoj Srbije i spoljnotrgovinski bilans, broj zaposlenih i kredibilitet ulagača, te je jasno da će, ukoliko se uredbom pobliže ne utvrde parametri, o posebnosti investicije odlučivati ministri lično. I to verovatno oni koji budu sedeli u Savetu za ekonomski razvoj, još jednoj državnoj instituciji koja se osniva predloženim zakonom i predviđa da njome predsedava ministar privrede, a pored njega članovi Saveta biće i ministri finansija i rada i zapošljavanja, kao i direktor Razvojne agencije Srbije. Privilegiju da sedi u ovom organu i odlučuje o posebnosti neke investicije, imaće i predsednik Privredne komore Srbije, iako je Srbija pre neku godinu zakonom oduzela PKS-u ekskluzivno pravo da sva preduzeća moraju biti njeni članovi.

Sa priznanjem da su do sada strani ulagači i na papiru i u praksi bili privilegovani, pokušaj da se ovim zakonom izjednače prava domaćih i stranih investitora završio se novom diskriminacijom domaćih kompanija, bar prilikom uvoza opreme. Novim rešenjima se, naime, predviđa da strani ulagač može uvesti svu opremu, izuzev automobila i aparata za igre na sreću, bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. Domaći investitori, pak, moraće da plaćaju sve te dažbine, čime će u startu biti manje konkurentni od stranih investitora. Izgovor za takvo rešenje nađen je, doduše, u nekim drugim zakonima, koji onemogućavaju carinsko oslobađanje domaćih ulagača, a ministar je svečano obećao i da će ova nepravda brzo biti ispravljena. Kada tačno, nije precizirao. Originalni Predlog zakona predviđa i da javnost ostane uskraćena za informacije od javnog značaja ukoliko tako odluči Vlada, pošto je članom 24 ovog zakona propisano da o zahtevima za informacije o ulaganjima umesto nadležnog ministarstva postupa Vlada Srbije. Nakon velikog pritiska poverenika Rodoljuba Šabića, ombudsmana Saše Jankovića, novinarskih udruženja, Saveta za borbu protiv korupcije, pa i pojedinih ministara, koji su se javno pokajali što su glasali za ovakvu odredbu, Ministarstvo privrede obećalo je da će sporni član zakona promeniti. Ali, u kojoj formi će on biti usvojen i da li će se ingerencije poverenika vratiti u punoj meri, videće se posle skupštinske rasprave i glasanja o amandmanu na prvobitno predloženo rešenje.

NIN-ovi analitičari upozoravaju i na, kako kažu, protivustavnu odredbu da ministar privrede odlučuje da li je neki od lokalnih organa i zaposlenih u njima sposoban da radi u jedinicama za lokalni ekonomski razvoj i bavi se privlačenjem investicija. I dok se vlastima daje ogromna diskreciona moć da odlučuju o trošenju narodnih para, a poželjnim investitorima još veće privilegije, nema te širokogrudosti prema zaposlenima u Razvojnoj agenciji, koja će biti formirana po usvajanju zakona. Slučajno ili namerno, zakon predviđa da pored direktora ni zaposleni u Agenciji neće smeti da se dve godine nakon odlaska sa tog radnog mesta zaposle na sličnim poslovima, ukoliko za to ne dobiju dozvolu nadležnih.
A možda je najbolja ilustracija odnosa onoga ko je ovaj propis pisao prema poslu koji mu je poveren, besmislica koja piše u jednom od poslednjih članova - da se SIEPA gasi najkasnije u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu zakona, odnosno na dan početka rada Razvojne agencije Srbije. Ali u istom članu piše i da danom prestanka sa radom SIEPA počinje da radi Razvojna agencija Srbije!? Šta je onda starije, kokoška ili jaje?