Sinišin krik

Ovih dana, neki ljudi koji nazivaju sebe novinarima, opsedaju najvažnijeg Beograđanina, prvog među jednakima iz kruga dvojke, gradonačelnika Beograda Sinišu Malog. Ali, za razliku od normalnih novinara koji postavljaju normalna pitanja - kad će biti gotova prva faza Beograda na vodi, kako teku planovi za izgradnju Despot grada i kada će krenuti prvi vagoni beogradskom žičarom, ove zanima sve što nema veze sa poslovima kojima bi jedan gradonačelnik trebalo da se bavi. Te pitaju za neke njegove stanove, neku zemlju, sumnjive privatizacije u kojima je učestvovao, neke vagone, te za nepotizam. Šta je sledeće, da ga pitaju za odlomke iz njegovog doktorata?

I samo ime portala - KRIK, jeste pomalo izopačeno, kao i Munkova slika. Gde ste videli da se neko tako zove? Da se zovu makar KIRK, poput glumca zavodnika - Daglasa. Ili KRK, jer je poznato koliko Srbi vole da letuju na hrvatskim ostrvima.

Ali, nije se naš gradonačelnik dao zbuniti pa je ovim dosadnim novinarima poručio kako on pošteno radi svoj posao i da ako baš žele, može da ide i na poligraf. Kako je nedavno objasnio Mali, umesto da se na naslovnim stranama novina nađe lik Bojana Pajtića jer je odbio poligraf, našao se upravo on, i to zbog prozivke da je kupio 24 stana. Nije Siniša Mali čovek iz senke, kao ovaj koji se plaši poligrafa. Mali se pred poligrafom saginjati neće! Ko ne došao u boj na poligraf, ne imao od srca poroda, hrabrio je sebe ovih dana Siniša Mali.
Uostalom i Šešelj je slao ona nezgodna pitanja Vučiću, pa se ovaj nekako izborio sa njima. I ne samo Šešelj. I Dragan J. Vučićević rešeta Vučića nezgodnim pitanjima, pa se ovaj opet nekako iskobelja. Doduše, biva izmoren jer non-stop mora da priča, ali na kraju uvek odlazi kući kao pobednik. I to ne onaj nakrivljeni na Kalemegdanu.

Nije ništa strašno, Siniša, što će ti neko postavljati pitanja. Čak to neće biti ni čovek, nego mašina. Ako je Neo mogao da pobedi mašine u Matriksu, što ne bi ti jedan običan poligraf, tešio je sebe Mali.
Halo Nebojša, je l možeš da mi pošalješ pitanja? Čujem da se vrti neka skripta po stranci sa desetak stalnih pitanja. Hteo bih da se malo spremim unapred.
Važi. Ali ne brini se, niko od naših do sada nije pao, odgovorio mu je doktor Stefanović.
Na koliko pitanja je potrebno da znam odgovor?
Pola ti je dovoljno za prelaznu ocenu, odgovorio mu je Stefanović.
Super, ajde šalji pitanja.
I stvarno, stigoše pitanje Siniši.
Da li ste vi Siniša Mali?
Da li ste vi doktor nauka?
Da li vam one dve kule Beograda na vodi deluju ekstra?
Da li ste nekada bili na Devičanskim ostrvima i zašto niste?
Je l da da je ceo Beograd na vodi, ono, baš strava?
Da li volite svog oca?
Da li volite da jedete šampinjone?
Da li vaš otac voli da jede šampinjone?
Koliko kvadratnih metara ima jedan hektar?
A koliko 10 hektara?
Je l da da bolje izgledaju Lukoilove stanice nego nekad Beopetrolove?
Recite voz.

Super, pitanja su obuhvatila sve teme koje svrbe novinare - moj doktorat, Beograd na vodi, šampinjone, Devičanska ostrva, porodične veze, sumnjivo zemljište, vozove, tako da neće moći niko ništa da prigovori.

Svaki tužilac mora da prihvati rezultate poligrafa, to zna svaki Srbin. A ako to učini tužilac, nema novinari šta više da se pitaju, pomislio je Siniša Mali.
Jes!, kriknuo je od sreće Siniša Mali. NJegov krik mogao se čuti sve do Devičanskih ostrva.