Ispred vremena

DŽon Majnard Kejns je bio član britanske delegacije na mirovnim pregovorima u Versaju 1919. Šokiran i duboko razočaran pravcem kretanja pregovora, ali i klimom u kojoj su se odvijali, Kejns podnosi ostavku na članstvo u delegaciji i u kratkom roku piše knjigu koja će na sebe skrenuti pažnju svetske javnosti, ali koja će promeniti i njegov život (Ekonomske posledice mira, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2015). Knjiga je objavljena već krajem 1919. Usledile su burne i često emotivne reakcije koje su se kretale od pohvala i odobravanja do zajedljivih komentara da će mu Nemačka biti zahvalna. Kejns je bio zapanjen slepilom ljudi koji su oblikovali tok pregovora, za upozoravajuće ekonomske činjenice (nedostatak hrane, porušena infrastruktura, pokidane ekonomske veze, ruinirane finansije), kao i odsustvom vizije o potrebi stvaranja pretpostavki na kojima bi počivao drugačiji poredak od onog koji se urušio. Šokirao ga je nedostatak saosećanja prema poraženima, ali i nemogućnost ključnih aktera da se izdignu iznad kratkoročnih ciljeva i destruktivnog rivalstva. Zašto pobednici, pita Kejns, nameću takve uslove mira (koristi izraz „kartaginski mir“) koji ruše upravo one ideale za koje su se navodno borili. On pokazuje da takav mir u praksi nije ni dobro ni izvodljivo rešenje. Pobednici su, kaže Kejns, morali da pokažu velikodušnost koja bi bila upravo u njihovom interesu. Sam Kejns kaže da knjigu piše kao Englez, ali istovremeno i kao Evropljanin koji je zainteresovan za to kako će se razvijati „velika istorijska drama“ koja može da stvori novi svet, ali koja isto tako može da uništi velike institucije. Kejns u kratkim crtama opisuje ekonomsko stanje u Evropi pre početka rata (pojedini delovi iz toga poglavlja knjige su postali „opšta mesta“ koja se neizostavno citiraju u radovima koji se bave ekonomskom istorijom), a onda se usmerava na pregovore. Kejns daje briljantne psihološke portrete ličnosti koji su odlučujuće uticale na tok i rezultat pregovora (Žorža Klemansoa, Lojda DŽordža, Vudroa Vilsona), ali opisuje i kako se odvijala suptilna igra pregovaranja. U posebnom poglavlju izlaže i analizira ekonomske i finansijske odredbe mirovnog sporazuma sa Nemačkom. Kejns detaljno i sistematično analizira problem reparacija. NJegova pozicija je nedvosmislena: nametnute obaveze Nemačkoj su nerazumne, nerealne i nepravedne. Ukoliko se na njima bude istrajavalo posledice će biti pogubne ne samo po Nemačku nego i kontraproduktivne za same pobednike. Sasvim sigurno podstaći će se procesi koji neće doprineti učvršćenju mira u Evropi. Kejns smatra da se moraju imati u vidu ekonomske tendencije koje će upravljati životima ljudi u budućnosti. Buduće pretnje se tiču hrane, uglja i transporta. Potrebno je uložiti napore da se preusmere postojeće ekonomske tendencije i da se ponovo uspostavi prosperitet, ali na zdravim osnovama. Kejns je svoj predlog mera, koje bi vodile u tom pravcu, sumirao u četiri tačke: revizija mirovnog sporazuma, ukidanje dugovanja među saveznicima; međunarodni zajam (sa SAD kao glavnim finansijerom) i reforma valute; odnosi između Centralne Evrope i Rusije. Kejns tako govori i o potrebi stvaranja Unije za slobodnu trgovinu (u nju bi pored ostalih zemalja trebalo uključiti Nemačku, Poljsku, novonastale države koje su bile deo Austrougarskog i Turskog carstva). Takođe iznosi i predlog kako bi trebalo rešavati osetljivo pitanje vezano za ugalj i čelik, tako da ono ne bude uzrok novih sukoba. Reč je o briljantno napisanoj knjizi. Nerazmrsivo su isprepleteni lepota jezika, preciznost analize, tanana i nijansirana zapažanja koja ukazuju na ogromno znanje iz različitih oblasti, kao i hrabrost da se zastupa lični stav i da se „ide protiv struje“. Stoga ne iznenađuje ocena da Kejnsova knjiga ostaje, kako je to istakao pouzdani poznavalac njegovog dela, jedna od najboljih polemika koja je napisana na engleskom jeziku. Pročitajte je, nećete pogrešiti. Začuđujuće je sveža.