Nema nikakve skrivene imovine

Društvo za iznajmljivanje nekretnina Dipos d.o.o. Beograd, u ovom odgovoru, pre svega, želi da ukaže javnosti u Srbiji da je Miroslav Milićević iznošenjem podataka o ličnostima u intervjuu, pre svega, učinio krivično delo iz člana 146 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, a potom i da je povredio javni interes propisan članom 15 Zakona o javnom informisanju i medijima. Odgovorom na pitanje u intervjuu, kao i objavljivanjem Izveštaja na sajtu Saveta za borbu protiv korupcije, Miroslav Milićević je neovlašćeno objavio podatke o ličnosti zakupaca nepokretnosti u svojini Republike Srbije, bez njihovog pristanka i bez zakonskog ovlašćenja, čime je najgrublje povredio Ustav Republike Srbije i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. U vezi sa tim, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i zaštitnik građana ukazali su javnosti da „nema nijednog cilja, uključujući tu i transparentnost, borbu protiv korupcije i drugih oblika kriminala, koji zahteva kršenje ljudskih prava koja pripadaju svakom od nas i svaki od tih ciljeva se uspešno i efikasno može ostvariti uz puno poštovanje ljudskih prava“, te su apelovali na Savet za borbu protiv korupcije i na sve medije da podatke o ličnostima ne objavljuju iz razloga profesionalnosti, etičnosti i zaštite elementarne privatnosti i bezbednosti. Pored povrede javnog interesa, Ustava Republike Srbije i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, iznošenjem netačnih podataka o poslovanju Društva za iznajmljivanje nekretnina Dipos d.o..o Beograd, Miroslav Milićević je ozbiljno ugrozio kredibilitet svih članova Saveta za borbu protiv korupcije i doveo u pitanje ne samo poverenje koje je Savet za borbu protiv korupcije imao u javnosti, već i ugled države Republike Srbije i njene vlade. U intervjuu, Milićević citira delove Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, a koji je Izveštaj baziran na pogrešno interpretiranim zaključcima Državne revizorske institucije, u kome je, između ostalog, pomenuto da je u Republici Srbiji na dan 31.12.2013. godine evidentirano 498.834 nepokretnosti svih vrsta, od čega je 0,0898 odsto nepokretnosti u Fondu Diposa, jer se Fond Diposa sastoji od 448 nepokretnosti. Milićević, citirajući delove Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, iznosi apsolutno netačnu činjenicu da Dipos nije prijavio Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije 96 jedinica građevinskog zemljišta, te da zbog toga Direkcija ne raspolaže tačnim podacima o javnoj svojini. Navedena tvrdnja ne samo da pokazuje potpuno nepoznavanje bilo kog od pozitivno-pravnih propisa koji regulišu imovinsko-pravne odnose, već osnovano pobuđuje sumnju da je potpredsednik Saveta, Milićević, upotrebljavajući autoritet koji je Savet do sada stekao u društvu, iskazao jasnu nameru da domaću i svetsku javnost potpuno pogrešno informiše, tvrdeći da je Dipos vlasnik 96 građevinskih parcela o kojima u ovoj zemlji niko ništa ne zna, da uopšte i postoje i da je Dipos na istim upisan kao vlasnik. Da bi javnosti, a i uredništvu nedeljnika NIN bilo jasno, radi se o građevinskom parcelama na kojima se nalaze objekti koji su vlasništvo Republike Srbije i Republika Srbija je na istima upisana kao vlasnik. Dakle, nema nikakve skrivene imovine sa kojom nije upoznata Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, a koja, uzgred budi rečeno, nije imala primedbu ni na jedan dostavljeni izveštaj od strane Diposa. Obrazlažući svoj zahtev za ukidanje Diposa, potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije navodi da je u vreme Miloševića iz Fonda Diposa, u periodu 1996-2000. godine, izuzeto 259 stanova i vila površine 32.000 m2 vrednih oko 60.000.000 evra, te da je glavni dokument na kome se baziraju ove tvrdnje Zapisnik Saveznog upravnog inspektorata br. 01-118/7-2000 od 11.12.2000. godine. Ono što je Miroslav Milićević u intervjuu propustio da saopšti javnosti, jeste činjenica da se navedeni Zapisnik odnosi na Diplomatsko stambeno preduzeće u kome Republika Srbija nije imala nikakvog vlasničkog udela. Međutim, ono što je zabrinjavajuće je da je Savet, od trenutka od kada je osnovan, 2001. godine, znao za Zapisnik upravnog inspektorata i po tom Zapisniku uopšte nije postupao, niti se ikada javno oglasio. Dipos sa svoje strane želi da izvesti potpredsednika Milićevića i sve članove Saveta da su pred Višim sudom u Beogradu u toku dva krivična postupka u predmetima K21/10 i K 65/10 protiv odgovornih lica upravo za period 1996-2000. godine. Ta činjenica je svakako poznata svim članovima Saveta za borbu protiv korupcije. Potpredsednik Milićević je u svom intervjuu naveo i javnosti preneo jednu potpuno besmislenu informaciju, a koja se odnosi na vrednost nepokretnosti u fondu Diposa. Začuđuje i brine želja potpredsednika Milićevića da se izjašnjava o činjenicama za koje nema osnovna znanja ni kvalifikacije, jer je lekar po struci. Tako potpredsednik navodi da je, primera radi, vila u Botićevoj ulici površine 425m2 procenjena na 15.000 evra. Verovatno je samo njemu jasno kako je došao do ovakvog zaključka. Putem ovog odgovora Dipos želi da upozna potpredsednika Saveta sa činjenicom koja mu očigledno nije poznata, a to je da je Savetu za borbu protiv korupcije dostavljen obiman izveštaj o organima upravljanja u periodu od 2004. godine do marta 2009. godine. Od marta 2009. godine do januara 2012. godine, Dipos posluje u formi društva sa ograničenom odgovornošću u vlasništvu Republike Srbije, a počev od 31.01.2012. godine, izvršeno je usklađivanje sa novim Zakonom o privrednim društvima, tako da od tada Dipos funkcioniše kao jednodomno društvo kojim upravljaju Skupština osnivača i direktor, a koji podaci se nalaze u Agenciji za privredne registre. Nejasno je, dakle, na osnovu kojih podataka i činjenica Milićević u intervjuu navodi, citiramo: „To govori da je bilo zloupotreba, da su se neki imenovali kao članovi fiktivnih organa da bi za to primali nadoknade.“ Namera da se javnost pogrešno informiše samo na osnovu ovih navoda je više nego očigledna. Ispitivanje pobude za ovakvo postupanje nije u nadležnosti Diposa, već u nadležnosti, za to zakonom ovlašćenih, organa. Ovim putem, naročito, želimo da podvučemo i jasno se odredimo na zaključak potpredsednika Milićevića koji je izneo u odgovoru na poslednje pitanje, a u kom zaključku Milićević tvrdi da se sprovodi uigran mehanizam sistemske korupcije. U svakoj izgovorenoj reči i iznetom vrednosnom sudu, Savet za borbu protiv korupcije, svi njegovi članovi, a naročito potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije, dužni su da sa pojačanom pažnjom i povećanim stepenom odgovornosti za javno izgovorenu reč, pre svega, vode računa da li je ono što izgovaraju o sadašnjem Diposu, sa predlogom da se isti ukine, utemeljeno na bilo kom materijalnom dokazu. Ukoliko se činjenice o kojima članovi Saveta za borbu protiv korupcije kada se izjašnjavaju o privrednom društvu Dipos d.o.o, čiji je vlasnik Republika Srbija, ne potvrđuju nijednim materijalnim dokazom, niti se bilo kakav materijalni dokaz predočava javnosti, sa pravom se nameće pitanje iz kojih razloga potpredsednik Milićević to čini. Nadalje, postavlja se pitanje iz kojih razloga Milićević tvrdi da se država Republika Srbija, kao 100 odsto vlasnik Diposa, bavi sistemskom korupcijom preko privrednog društva Dipos. Ostavljamo javnosti u Republici Srbiji i čitaocima da sami nađu odgovor na ova pitanja.