Sprdnja sa svima od Boga do mrava

Foto Aleksandar Dimitrijević

Srpsko pozorište personifikaciju nalazi u Crnom vitezu iz Monti Pajtona i Svetog grala - kada mu odsečeš jednu ruku, kaže da je to samo ogrebotina i da je imalo i gorih dana, kada mu odsečeš drugu, insistira da je reč samo o površinskoj rani, i tek kada ostane i bez nogu priznaje da je rezultat nerešen.

Žilav takmac u životnoj borbi, dakle, pa je nekako uspelo da na scenu dovede ne samo Crnog Viteza, već i Zeca Ubicu iz Kerbanoga i Vitezove koji kažu Ni, i sve druge junake mjuzikla Spamalot. Reč spam, koja nas sve zasipa, davna je kovanica montipajtonovaca, ali u mjuziklu nema prevare - em ga je legendarni Erik Ajdl smislio po motivima pomenutog filma, koji se već četrdeset godina viteški uporno drži na spisku najboljih komedija svih vremena, em se i sam nadobijao Tonija, nagrada kojima Brodvej kaže da nešto baš valja.

Premijera je u nedelju, pa su se na probi u sali Gradimira na Vračaru skoro sve kockice složile - i krava leti kada i gde treba, i Sveta ručna bomba iz Antiohije raščišćava prolaz vitezovima kralja Koje, to jest Artura, a Jelena Jovičić, Dejan Lutkić, Srđan Timarov, Nikola Đuričko, Gordan Kičić, Miroljub Turajlija i Ivan Marković uspešno se bore i sa plesom i sa pesmom, mada se Kičić u prolazu žali kako nikada nije ovoliko dugo radio na predstavi.

Radimo poprilično dugo, ali ova predstava i zahteva veliku preciznost i nimalo improvizacije, kaže Dejan Lutkić, sjajan u roli Crnog Viteza, a i u ostalima.
Improvizaciji nema mesta jer treba ukomponovati balet, hor, orkestar, karikaturalni francuski aksan i disidentski glas Gospe od Jezera koja pesmom preti da će se žaliti producentu zbog scenske zapostavljenosti.

Mjuzikl je veoma zahtevan žanr, ali takođe i veoma darežljiv. Kada se savlada i uvežba, debelo te nagrađuje. A snalaženje oko svega toga ću opisati rečima Robina, kog igra Gordan Kičić: LJudi iz mjuzikla su veoma posebni, ljudi koji mogu da pevaju i igraju, čak često istovremeno, objašnjava Srđan Timarov, koji (doslovno) na leđima hrabro tegli ulogu Petsija, Arturovog sluge.

Spamalot vrvi od urnebesnih anahronizama, pa je i Timarov već video budućnost.
Iscrpljuje me samo kada je nešto loše, a priprema Spamalota prošla mi je za tren. Pamtiću ga kao privilegiju i sreću da sam se bavio tim delom. Pamtiću probe koje su se orile od smeha, aplauze jednih drugima za faze koje smo savladavali.

Čini se da ništa od toga nije fraza, jer se družina zaista valja od smeha sve vreme probe. Pajtonovci su čudo, glumci smehom prekidaju sopstvene replike jer je nemoguće ostati ravnodušan na tekst poput Petsijevog, koji na Arturovo pitanje zašto nije ranije otkrio da je Jevrejin odgovara To nije nešto što bi čovek rekao teško naoružanom hrišćaninu, ili na fragmente biblijske Knjige naoružanja i njenih visokoparnih uputstva za upotrebu Svete ručne bombe iz Antiohije.

I reče Bog: ,Prvo ćeš izvaditi Sveti osigurač, i zatim ćeš brojati do tri, ni manje ni više. Tri će biti broj koji ćeš izbrojati, i broj brojanja biće tri. Četiri nećeš brojati, nećeš brojati ni dva, osim kada nastavljaš do tri. Pet ne dolazi u obzir. Kada broj tri, budući da je treći broj, bude dostignut, lobuj svoju Svetu bombu iz Antiohije ka neprijatelju tvome
Postalo je klišeom da pajtonovski humor odgovara Srbiji sa svim njenim apsurdima, ali apsurdan je ceo svet, Srbija ni manje ni više od drugoga, pa se taj ekstrem duhovitosti, koliko god bio na prvu loptu neodvojiv od takozvanog engleskog načina života, lako primio svugde, o čemu svedoči i to što se Spamalot igra od Kanade do Australije.

Obožavam ,montipajtonovski humor i engleski humor uopšte! ,Montipajtonovci su napravili revoluciju u pristupu humoru i tako uspeli da osvoje čitav svet. Upravo ta njihova igra sa apsurdom i ekscentričnost u pristupu, doveli su dotle da svet zavoli nešto novo i drugačije. NJihov humor može da ti se sviđa ili ne, ali nikako ne može da te ostavi ravnodušnim. NJihov je humor sve samo ne banalan, što je jako važno jer živimo u vremenu u kome se banalnost vrednuje kao ozbiljna vrlina, nažalost, smatra Lutkić.

Timarov efektno sumira. Sarkazam. Filozofija. Intelektualni humor, a sa druge strane tako dečiji, blesav, opičen. To je neodoljivo. Veština da se smeju i sprdaju sa svima, od Boga do mrava a da uspeju da ne vređaju nikoga. Fenomenalno.

Ko god se našao uvređenim humorom pajtonovaca, a spisak je duži od biblijskih Knjiga, imao je problem sa sobom, a ne sa pajtonovcima. NJihovi su skečevi često istinitiji prikaz društva od socioloških radova novinske tekstove da i ne pominjemo pa je tako i Timarovljev Petsi, kao i Sančo Pansa, iščupan pravo iz života.

Petsi je nešto najlepše, najčistije - bezuslovna ljubav, vernost, odanost. Najbolji prijatelj i podrška kroz sva kraljeva lutanja. Uvek uz njega, čak i kad ga gospodar zaboravi, ne vidi, ne ceni njegovu pomoć Lako je to igrati kada vam je kralj i gospodar predivni Nikola Kojo. Blago meni! Slavni zamak Kamelot u predstavi liči na lasvegaski hotel Ekskalibur, građen po uzoru na Kamelot, što je klasična pajtonovska sprdnja sa duhom vremena, a što se duha prostora tiče, našlo se mesta i za lokalna prilagođavanja, pa se u predstavi, ne jednom, pominje i Novak Đoković.

Naravno da je bilo spontanih intervencija. Jelena Jovičić je odlično prevela tekst, ali smo imali slobodu da neke rečenice prilagodimo našem mentalitetu, naravno u dogovoru sa njom, rediteljem Raletom Milenkovićem i maestrom Vesnom Šouc. S druge strane, po zahtevu originalne produkcije nismo smeli ništa da izbacimo, ali je sve leglo odlično, kaže Dejan Lutkić.

O tome koliko je brodvejsko-vračarskoj družini stalo da sve izgrade kako treba, govori i to što se Lutkić oduševi kada mu se kaže da je odličan u kostimu Crnog viteza.
Crni vitez je jedan od njihovih najpopularnijih skečeva, to me zaista ohrabruje. Moraš priznati da je odgovornost velika - oni su ipak žive legende!
Lutkić u Spamalotu navlači raznovrsno ruho, i na pitanje ima li već miljenicu među ulogama odgovara:
Imam, sve su mi omiljene! Toliko su uloge dobre i inspirativne da ne znaš koja je bolja i lepša za igru i koja više pruža... Kad kažem koja, ne mislim na Koja, nego na uloge. Publici želim da uživa koliko uživamo i mi.

I kada već i Lutkić i Timarov pominju Koja, red je dodati da je Nikoli Koju Spamalot povratak na pozorišnu scenu posle dvadeset godina. Sudeći po tome kako je na probi odigrao, otpevao i otplesao kralja Artura, nije mu bilo potrebno mnogo da se vrati u formu, pa će valjda i Spamalot pomoći da srpsko pozorište, makar i vezanih nogu i ruku, uzvrati udarac apsurdnom svetu, koji su montipajtonovci sa razlogom demolirali.