Žrtve

U seriji terorističkih napada koji su se desili u Parizu nastradalo je više od 130 ljudi. Ceo svet je ostao šokiran, države su se zvanično solidarisale na razne načine, pojedinci takođe, a po tome se nije razlikovala ni Srbija. Naprosto, ljudski je.

Ipak, kao i u slučaju većine tragedija otkad je interneta, puklo je tamo negde daleko, da parafraziramo Slobu Miloševića sa Tvitera, a talog se podigao ovde. Nije dugo trebalo da na površinu isplivaju neki ljudi sa, u najmanju ruku, zanimljivim stavovima.

A ove žrtve u Bejrutu ne žalite, licemeri?!, Stavljate francusku zastavu, a što ne stavite libansku, i tamo je poginulo toliko-i-toliko ljudi?!, orilo se društvenim mrežama. Kanonada packi sručila se po onima koji, jelte, nisu bili dovoljno objektivni da iskažu pijetet i saosećanje prema svim žrtvama na planeti u svakom trenutku.

Kako su to, bre, jedne žrtve vrednije od drugih, zapitaše se, s pravom, internet moralisti. To što i oni sami tim nekim tamo libanskim ili afričkim ili bilo kojim drugim žrtvama poštovanje ukažu samo onda kada treba da im posluže da nekom drugom spočitaju licemerje i dvostruke aršine, manje je bitno.

Na internetima, naročito ovim srpskim, oduvek je važio samo jedan zakon: biti u pravu. Bez obzira na to šta je poligon za raspravu, prvo, poslednje i jedino pravilo svodi se na to da pokažeš da je onaj drugi budala koja nema pojma, da je licemer, neznalica i nekompetentan.

Tvorci Vikipedije svojevremeno sigurno nisu imali na umu koliko će njihova enciklopedija koristiti stručnjacima opšte prakse, koji znaju sve o svemu, da se u tridesetak sekundi stručno obuče za bilo koju tematiku, od molekularne biologije, preko nuklearne fizike do hortikulture u kontinentalnim uslovima. Da su mogli da predvide tako nešto, sigurno bi dva puta razmislili da li taj projekat može doneti više koristi ili štete.

Isto važi i za Gugl. A ovih dana se najpopularniji pretraživač usijao. Tragalo se za što svežijim terorističkim napadima, stradanjima, što masovnijim i strašnijim egzekucijama, sve ne bi li se prljavom oponentu u internet polemici usta začepila jednom zasvagda, argumentovano.

Tragalo se i za podacima o tome kako je Francuska učestvovala u bombardovanju Srbije, stvaranju ISIS-a i ko zna kojim još zlodelima, a ti bi se ekspertski nalazi obično zaokruživali poentom Ni oni nas nisu žalili! ili Dobili su šta su zaslužili!. Sve se na kraju pretvorilo u pro et contra maraton, ko će naći i izložiti više dokaza o tome da li je Francuska Srbiji više prijatelj ili više neprijatelj.

Broj stradalih u ovim frontalnim borbama širom srpskog interneta - nije poznat. Broj onih koji su povređeni u razmeni oštrih argumenata takođe je nepoznanica. Bilansi će, ako ikad i budu svedeni, verovatno pokazati da je stradao zaista ogroman broj nedužnih prolaznika, internet korisnika koji su se tu zatekli sasvim slučajno i koji ništa nisu skrivili.
A žrtve napada? Koje žrtve? Kog napada?