Sredinom novembra u Varvarinu je šezdesetogodišnju ženu ubio suprug, za vreme porodične slave, dok su u susednoj prostoriji bili gosti. Verovatno su svi u prostoriji znali da nesrećna žena decenijama trpi nasilje. Znala je to i lokalna policija jer je njihova kćerka oca prijavljivala zbog nasilja u porodici. Ali ne znamo šta su oni preduzeli.
Ona je 33. ubijena žena ove godine. U Srbiji svakih 10 dana po jednu ženu ubije partner. I svega 10 odsto prijavljenih slučajeva nasilja dobije sudski epilog. Od 6.000 prijavljenih slučajeva nasilja u 2014, oko 600 učinilaca je osuđeno na zatvorsku kaznu.
Kako su nam se dogodile ove brojke?
Deset godina radim u Autonomnom ženskom centru. Ako ste ovih dana primetili bilborde ili TV spotove kampanje Pozdrav iz Srbije zemlje u kojoj svakih 10 dana jednu ženu ubije partner / zemlje u kojoj nasilnici prema ženama šetaju slobodno / zemlje u kojoj žene žrtve nasilja moraju da napuste svoj dom, znajte da mi samo podsećamo državu da je pre dve godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope za suzbijanje nasilja prema ženama i da treba da je primenjuje!
Šta država nije uradila a dužna je?
Naš predlog da u Zakon o policiji uđe odredba koja policiji daje ovlašćenje da odmah, i bez saglasnosti žrtve, udalji nasilnika iz kuće na 14 dana, ministar policije je nazvao neustavnim i protivzakonitim, zaboravivši da je Srbija ratifikovala Istanbulsku konvenciju, čime je ona postala deo našeg pravnog sistema.
Dalje, u Srbiji ne postoji jedinstven SOS telefon za žrtve nasilja, ne postoje krizni centri za žrtve silovanja, i dalje nije usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Često čujemo i od policijskih službenika da se osećaju loše zbog toga što su svesni da ne mogu mnogo da pomognu žrtvama. Da nešto ne funkcioniše u sistemu pokazuje i podatak da u Austriji, koja je po broju stanovnika slična Srbiji, policija godišnje udalji oko 7.000 nasilnika iz kuće na period od četiri nedelje, dok u Srbiji, tek nakon višemesečnog sudskog postupka bude izrečeno oko 70 takvih mera. S druge strane, u 2014. je oko 1.250 žena i njihove dece izašlo iz svojih domova i utočište potražilo u sigurnim kućama. Ako ministri u Vladi neće da razmatraju da li je to pravedno, zašto se ne zapitaju da li je to svrsishodno, koliko to košta ovu državu i da li je održivo? Sigurne kuće moraju da postoje, ali su njihovi kapaciteti često popunjeni zbog toga što žrtve najmanje šest meseci, a često i duže, čekaju na odluku suda o iseljenju nasilnika iz stana, ako sud uopšte i odredi tu meru.
Kako, kroz brojke, izgleda put od prijave nasilja do presude. U 2014. policija je primila oko 6.000 prijava nasilja i 3.642 je, po nalogu dežurnih tužilaca, prosledila javnim tužilaštvima, koja pokreću krivične postupke samo u polovini slučajeva. Od ukupno 1.712 presude za to krivično delo, samo su 634 zatvorske kazne, a preovlađuju uslovne osude (1.041), izrečene najčešće bez ikakvog nadzora nad ponašanjem nasilnika tokom perioda važenja uslova.
Da li smo pogrešile kad smo odlučile da jedna od poruka kampanje bude Pozdrav iz Srbije zemlje u kojoj nasilnici prema ženama šetaju slobodno?
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Pitanje je kako je najlakše ostvariti obećanu predaju Kosova, a da ne bude velike štete po armaturu vlasti? Pa u haosu, kako je to uradio Milošević sa krajiškim Srbima. Može biti da zato Vučić sad najavljuje potencijalni egzodus Srba sa Kosova
Šta očekivati u zemlji u kojoj je u nedelju na Pinku prilog o gazdi te televizije Željku Mitroviću trajao deset puta, a u ponedeljak dva puta duže nego o sukobima na severu Kosova u kojima je poginulo najmanje pet, a ranjeno duplo više ljudi
