Podaci o povlašćenim zakupcima su od opšteg interesa

Savet za borbu protiv korupcije u svemu ostaje pri navodima iz izveštaja, jer je članom 93. Poslovnika o radu Vlade regulisano da je njen rad javan, što se obezbeđuje i predstavljanjem na posebnoj internet-stranici. Savet je prihvatio da svoje izveštaje, posle slanja Vladi, može predstaviti na isti način kao i Vlada, na svojoj internet-stranici. Tačkom 2. Odluke o obrazovanju Saveta određeno je da on svoje aktivnosti predstavlja u obliku izveštaja sa predlogom mera. Prema Poslovniku o radu Saveta, izveštaji se predstavljaju na osnovu odluke članova, a potpredsednik prof. dr Miroslav Milićević samo zastupa Savet, na osnovu odluke koja je prethodno na Savetu doneta. Članovima 29. i 30. Zakona o javnom informisanju i medijima striktno je regulisano šta su mediji i naglašeno da veb i slične elektronske prezentacije, ako nisu registrovane u Registru medija, nisu sredstva javnog informisanja. Zato se na veb-prezentacije Saveta ne mogu ni tražiti ispravke ni demantiji, jer Savet nema svojstvo pravnog lica i nema svoj medij. Na članove Saveta se, takođe, ne mogu primeniti nikakve prekršajne mere. Sve izveštaje, predloge, savete i slično treba tretirati kao predstavljanje rada Saveta, a kao najpodesniju za javnost rada treba označiti veb-prezentaciju Saveta. Članom 12, stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti priznata je mogućnost obrade ličnih podataka bez pristanka lica čiji se podaci obrađuju, ako je to u opravdanom, odnosno opštem javnom interesu. Zaštita podataka o ličnosti jeste ljudsko pravo koje se štiti zakonima zemalja koje su potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima, te se na zaštitu podataka moraju primeniti standardi te Konvencije. Ona u zaštiti ljudskih prava razlikuje dve vrste - apsolutna prava, koja ne može niko i ni na koji način da krši i relativna prava, u koja se država može mešati pod određenim zakonom određenim uslovima, ako se radi o opravdanom interesu. LJudsko pravo zaštite ličnih podataka spada u relativna ljudska prava gde je dozvoljeno mešanje pod određenim zakonskim uslovima i u opravdanom interesu. Tako je Zakonom u članu 5. stav 1. tačka 2. predviđeno da se Zakon ne primenjuje na podatke koji su dostupni ili pristupačni u arhivama. Savet nalazi da se u konkrentom slučaju radi o takvim podacima, koji se nalaze u arhivama Diposa, a koje je Savet na svoj zahtev dobio od Diposa. Članom 7. tog zakona regulisano je da ako postoji poseban propis koji reguliše svrhu i način obrade podataka od strane neke institucije, ta institucija može da se odredi tim propisom, a ne Zakonom o zaštiti podataka. Savet je savetodavno telo Vlade, čija je nadležnost borba protiv sistemske korupcije, a detaljne nadležnosti regulisane su osnivačkim dokumentima, Strategijom za borbu protiv korupcije i pratećim Akcionim planom, kao i Poslovnikom o radu Saveta. Da bi Savet ispunio svrhu postojanja, mora obrađivati i lične podatke, da bi utvrdio da li je bilo nezakonitosti, privilegovanja određenih lica i diskriminacije drugih, odnosno da li je bilo sistemske korupcije. U smislu člana 12. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona data je mogućnost da se može vršiti obrada ličnih podataka bez pristanka lica čiji se podaci obrađuju, ako je to u opravdanom, odnosno u opštem javnom interesu. Opravdan je interes da Savet obradi lične podatke lica koja su dobili neposrednom pogodbom državne vile i stanove u zakup, jer prilikom sprovođenja postupka izdavanja nije primenjen Zakon o javnoj svojini. U smislu člana 34. Zakona o javnoj svojini, davanje javne svojine u zakup se vrši transparentno u postupku javnog oglašavanja, javnog nadmetanja ili prikupljanjem pismenih ponuda, sve uz elemente tržišnog osnova raspolaganja javnom svojinom. Zakon o javnoj svojini nije primenjen, odnosno ugovori su zaključivani neposredno bez obavljanja gore navedenog postupka, a što su znali i zakupodavac i zakupci - lica čiji su podaci obrađivani. Opšti interes zajednice je da ona bude obaveštena o onom ko je protivno zakonu upravljao i raspolagao javnom svojinom, ali takođe i o licima koja su u našem društvu privilegovana da državne vile i stanove dobiju u zakup tajno, bez transparentnosti, bez objavljivanja javnog poziva, bez javnog nadmetanja i pismenih ponuda, kao i bez elementarnih tržišnih uslova. Kod relativnih prava standard Konvencije je da se mešanjem u primenu takvog prava mora postići pravična ravnoteža između prava pojedinca i opravdanog interesa zajednice, kao i da takvo mešanje mora biti proporcionalno, odnosno da ne bude prekomerna povreda prava u odnosu na opravdan interes. Savet je u postupku utvrđivao da li je ispunjen uslov pravične ravnoteže i proporcijalnosti i nalazi da je taj uslov ispunjen, jer svako ko učestvuje u nezakonitom postupanju, kojim se oštećuju svi građani zemlje, s obzirom na to da se radi o državnoj imovini, mora da trpi mešanje u njegova prava, odnosno javno objavljivanje ličnih podataka. Napominjemo da je članom 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti regulisana obrada podataka od strane organa vlasti. Nesumnjivo je da je Vlada Srbije najviši organ izvršne vlasti i da Vlada može po Zakonu o Vladi i po Poslovniku Vlade formirati stalna i povremena tela i poveriti im određene poslove za njen račun. Savet za borbu protiv korupcije svakako radi deo poverenih poslova, a koji su to poslovi vidi se iz Odluke o obrazovanju Saveta za borbu protiv korupcije. Kako Savet kao poverene poslove u borbi protiv korupcije radi izveštaje za Vladu Srbije to je jasno da je obrada podataka bez pristanka lica neophodna ako se radi o ekonomskim, odnosno finansijskim interesima države, a sve u smislu Zakona o javnoj svojini. Mišljenje je Saveta da je nedopustiva kvalifikacija Diposa, izneta u NIN-u, kojom je prof. dr Miroslav Milićević označen kao izvršilac bilo kog krivičnog dela, pa i krivičnog dela iz člana 143. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Označiti nekoga u sredstvima javnog informisanja kao izvršioca krivičnog dela je u svim uređenim državama najblaže rečeno nedopustivo, i ovakvo iznošenje potpada pod krivično delo klevete iz člana 171. tačka 2. Krivičnog zakonika. I na kraju, Ustav u članu 42. govori o zaštiti podataka o ličnost i samo upućuje na to da se ti podaci uređuju zakonom, a upravo je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti taj zakon. Izveštaj o davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojini je tačan onoliko koliko su tačna dokumenta dostavljena od strane državnih organa.