Tampon zona ali ugledna

Ako je suditi po antiterorističkom spektaklu „Štit 2015“, simultano odigranom u subotu na nekoliko lokacija u Beogradu, sve uz direktan televizijski prenos i nadzor premijera Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika – ni posle najnovijeg talasa terorističkih napada koji su, po oceni brojnih političara, ali i pape Franje, ceo svet gurnuli u rat, građani Srbije nemaju čega da se plaše. Osim ako nije reč o članovima nezavisnih tela koja ukazuju na korupciju, ili o „izrodima“ protiv kojih se, zbog kritičkog odnosa prema vlasti, vodi besomučna kampanja poziva na linč. „Srpske bezbednosne snage pokazale su hrabrost, odlučnost i izuzetnu obučenost i spremnost u zaštiti zemlje od eventualnih terorističkih napada. Građani su mogli da vide kako ćemo brzo da reagujemo“, pohvalio se premijer Vučić u cajtnotu između susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom i pakovanja za put u Peking, na četvrti samit šefova vlada 16 zemalja centralne i istočne Evrope. Reč je, pritom, samo o dva u mnoštvu razgranatih kasnojesenjih međunarodnih kontakata srpskog državnog vrha, na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da bi u Srbiji, uprkos potresima u Evropi i šire, zaista sve cvetalo da nije onih neprijateljskih elemenata kojim se s pojačanim intenzitetom bave medijske pesnice vlasti. Mnogo je razloga za tvrdnju da, uoči najavljenog otvaranja pregovaračkih poglavlja sa EU, Srbija ima dobre odnose na svim stranama brzomenjajućeg sveta. Tako je, recimo, generalni sekretar NATO-a prošle nedelje doneo vest zgodnu za početak otopljavanja odnosa sa Alijansom - da Srbija ponovo kontroliše svih 25 kilometara vazdušnog prostora iznad Kopnene zone bezbednosti, koji je po Kumanovskom sporazumu iz 1999. bio u nadležnosti Kfora. Odnose sa Moskvom nedavno je učvršćivao premijer, dok se, u međuvremenu, predsednik Tomislav Nikolić, nakon septembarske posete Vatikanu, bavio negovanjem odnosa sa Belorusijom, a potom otišao u Zagreb, na samit u okviru procesa Brdo-Brioni, gde je očekivano učešće potpredsednika SAD DŽozefa Bajdena i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska. Predsednica Skupštine Maja Gojković gajila je prijateljstvo sa Iranom sve pružajući podršku restriktivnom odnosu prema ženama, a 3. i 4. decembra u Beogradu se održava sastanak Ministarskog saveta OEBS, kome bi, prema nezvaničnim najavama, trebalo da prisustvuju i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i državni sekretar SAD DŽon Keri... Usled eksplozije terorizma, beogradski skup mogao bi, neplanirano, dati još jedan doprinos stvaranju „novog svetskog poretka“ koji dosadašnje ljute neprijatelje upućuje na brisanje razlika i saradnju. Da li je, u novim okolnostima, realno očekivati dalje pritiske da se Srbija, ukoliko želi nastavak evropskih integracija, jasnije distancira od Rusije, ili će saradnja između Rusije i Zapada u borbi protiv Islamske države olakšati aktuelnu poziciju saradnje u oba pravca? Sagovornici NIN-a veruju da će aktuelna pozicija Srbije biti olakšana, ali ne misle da je to baš dobra vest. Naravno, sve to pod uslovom da neočekivani incidenti, poput turskog obaranja ruskog aviona u utorak, ne izazovu novu krizu. „Uz važnost borbe protiv ID postoji rizik da zapadne zemlje nekritički zatraže podršku Rusije i ignorišu razloge za tenzije tokom proteklih godina. To bi, naravno, moglo olakšati Srbiji da pokuša da ima `najbolje iz oba sveta`. Ali, mislim da će u krajnjoj liniji to biti na štetu Srbije, jer daje Rusiji više prostora, a to baš i ne ide u korist reformama i demokratiji u Srbiji“, kaže Florijan Biber, profesor za jugoistočne evropske studije na Univerzitetu u Gracu. I Vedran DŽihić, viši istraživač na Austrijskom institutu za internacionalnu politiku i predavač na Bečkom univerzitetu vidi promenu paradigmi u Evropi. „Čini mi se da će Evropa u sljedećem periodu biti spremna na kompromise sa autoritarnim režimima, a prije svega mislim na Rusiju i Tursku, koja je pod Erdoganom dobrano napustila demokratski kurs“, kaže DŽihić i objašnjava da će kompromisi biti takvi da će Evropa sklapati pragmatične alijanse koje će joj osigurati stabilnost i pomoći da se van svojih granica izbori sa dva ključna izazova – problemima izbeglica i terorizma. „Suradnja Rusije i EU, konkretno Francuske, poslije Pariza je jača. Takve pragmatične alijanse imaju i nuspojavu, a to je kompromitiranje vrijednosti EU i demokratije. Da budem jasan, ako Evropa nastavi kompromitirati i žrtvovati demokratiju za sigurnost, bojim se da će dugoročni efekti po Evropu biti jako negativni“, upozorava sagovornik NIN-a. On veruje da će, u svakom slučaju, kratkoročno biti olakšana politika Srbije pod motom „i EU i dobri odnosi sa Rusijom“. Ako nastavi sa dosadašnjim „proračunatim i strateškim pragmatizmom“, srpska vlada će, kaže DŽihić, moći računati na dalju i jaču podršku EU, a kolateralna šteta biće demokratija i demokratske vrednosti u srpskom društvu. Je li to jedina potencijalna šteta po Srbiju u promenjenim okolnostima? Koje ključne posledice bujanja terorizma u svetu može očekivati Srbija? Po mišljenju Bibera, rizik od samog terorizma nije veliki. „Terorizam je uglavnom ciljan i usmeren. Pariz je i odabran kao cilj da se postigne maksimalni efekat. Najveći rizik će biti u centrima sa najvećim potencijalom za uticaj na visokom nivou, kao što su Brisel, London, Berlin. Manje je verovatno da će Srbija biti pogođena, ali postoji rizik od manjih napada koje bi mogli izvesti ljudi koji su bili u Siriji ili Iraku ili su radikalizovani drugde“, kaže Biber. On kao indirektni rizik navodi jačanje izolacionizma u Evropi, čime će biti veći naglasak na granicama i bezbednosnim kontrolama, što će rezultirati daljim smanjenjem značaja proširenja EU i podrške reformama u Srbiji. DŽihić vidi tri relevantne promene. „Prvo, i u Srbiji ćemo osjetiti pojačan tzv. sigurnosni diskurs, što znači da će vlada imati u svakom momentu mogućnost da pod izgovorom potrebe da se osigura stabilnost, povlači poteze koji mogu suspendirati ionako sužen prostor demokratije i građanskih sloboda“, kaže on i dodaje da je dilema između potrebe da se očuva sigurnost i sačuvaju vrednosti slobodnog društva centralna i za Evropu, ali sa bitnom razlikom da „Srbija još nije dostigla demokratsku stabilnost, još uvijek je puna autoritarnih vrijednosti i ponašanja“, zbog čega je rizik od još autoritarnijeg ponašanja vlasti daleko veći. Kao drugu posledicu, DŽihić vidi dodatni talas resantimana prema islamu. „U Srbiji se tu prije svega pooštrava pitanje odnosa prema građanima Srbije muslimanske vjeroispovijesti. U Sandžaku, koji je i dalje ekonomski i socijalno u teškom stanju, postoje grupe koje su bliske radikalnim ćelijama islama u Evropi, a određeni broj radikaliziranih osoba se, također, borio na strani ID. Biće potrebna veoma odmerena `politika hladne glave` prema Sandžaku“, kaže DŽihić koji kao jedini dugoročni odgovor vidi aktivniju ekonomsku politiku i infrastrukturni razvoj. Treća posledica odnosi se na politiku proširenja EU, „koja je i prije Pariza i izbjegličke krize bila u najboljem slučaju od trećerazrednog prioriteta za Uniju, a sada će postati kolateralna šteta borbe sa izazovima terorizma, izbjeglica, unutrašnje kohezije“. DŽihić ne veruje da će posle Pariza doći do revitalizacije politike proširenja, koja bi bila potrebna da se ubrzaju reforme u Srbiji i regionu. „Dalje usporavanje procesa proširenja može imati vrlo negativan utjecaj na Srbiju“, upozorava ovaj sagovornik. Direktna posledica u vidu ukidanja bezviznog sistema, nije previše verovatna, uprkos pooštrenim kontrolama, veruju sagovornici NIN-a. Biber, ipak, upozorava da u slučaju kolapsa Šengenskog sporazuma ne bi bilo garancije bezviznog režima EU, ali to ne smatra previše verovatnim. Daleko izvesnije je zatvaranje granica za izbeglice, već započeto odvajanjem „ekonomskih migranata“ od begunaca od rata, zbog kog se na granici Makedonije i Grčke uveliko odvija nova teška drama. Može li Srbija postati „tampon-zona“ za nevoljnike s Bliskog istoka? DŽihić misli da se to upravo odvija na terenu. „Srbija i druge zemlje regije će morati barem tokom ove zime pružiti utočište određenom broju izbjeglica. Evropa trenutačno radi na strategiji višestrukih tampon-zona. Počevši od Turske, preko Grčke i svih zemalja na tzv. balkanskoj ruti ideja je da se stvore registracioni i očigledno prihvatni centri u kojima će te zemlje `sortirati` izbjeglice i selektivno ih proslijeđivati dalje prema EU ili vraćati. Jedan dio će neminovno ostati na duži period u Srbiji, povećaće se i broj onih koji će se odlučiti da podnesu zahtjev za azil u Srbiji“, kaže DŽihić. On nije siguran da je Srbija zaista za to spremna, iako premijer i vlada ponavljaju da će se humano odnositi prema izbeglicama. „Za humanost su potrebni resursi bez kojih retorička otvorenost postaje prazno i cinično obećanje. EU i UN moraju pružiti veću i jasniju podršku Srbiji i to što brže. Zima je već stigla i samo je pitanje dana kada ćemo biti svjedoci humanitarne katastrofe i kada će situacija eskalirati“, upozorava DŽihić. I Biber veruje da postoji rizik da izbeglice budu „nasukane“ u Srbiji, bilo u slučaju da granice budu zatvorene od severa ka jugu, bilo da zemlje EU odluče da ljude vrate, ali ne mogu da ih pošalju u Grčku ili Tursku. On misli da bi takav pristup bio neodgovoran i neprihvatljiv, ali ne i nezamisliv. „Izjava nemačke kancelarke Merkel da bi zatvaranje granica stvorilo sukob na Balkanu – iako se sa tom izjavom ne slažem – bar znači da je malo verovatno da će politika Nemačke biti zatvaranje granice bez rešavanja pitanja izbeglica `zaglavljenih` u Srbiji“, nada se Biber. A upravo nada nam, kad se sve uzme u obzir, izgleda jedino i preostaje. Ne zato što kancelarki Merkel, zabrinutoj za sudbinu Balkana, pada popularnost, već zato što je, kao i svuda u Evropi u uslovima terorizma i izbegličke krize, logična posledica rast nacionalističkih snaga koje na sve izazove nude jednostavne populističke odgovore. A odgovori su, upozorava DŽihić, „dalje čahurenje zemlje u nacionalizmu i provincijalizmu, povratak diskursa 19. vijeka, resantimani prema svima koji su označeni kao `drugi`, militarizacija društva, islamofobija...“ A nije baš da nam je nepoznato – i to stanje, i posledice koje ono nosi.