Rt straha

Foto AP

Bauk terorizma kruži Evropom, bila bi najkraća sublimacija stanja na Starom kontinentu posle terorističkog napada 13. novembra u Parizu u kojem je poginulo 150 ljudi. U Italiji, Velikoj Britaniji, Belgiji, Češkoj i ostalim evropskim državama je podignut nivo bezbednosti i na granicama i u gradovima. Francuska je zbog najsmrtonosnijeg napada u toj zemlji još od Drugog svetskog rata rasporedila u Parizu dodatnih 1.500 vojnika i policajaca i momentalno zatvorila granice.

Vlasti Belgije su u Briselu krajem prošle nedelje stepen opasnosti od terorističkog napada podigle na najviši nivo, upozoravajući na veoma ozbiljne i neposredne pretnje, jer je glavna pozadinska baza terorista koji su počinili masakr u Parizu bila u briselskom predgrađu Molenbek, ali i u četvrtima Žet i Laken. I pored niza racija i hapšenja još nije pronađen Salah Abdeslam, preživeli odbegli pripadnik osmočlane terorističke grupe koja je izvršila napad u Parizu.

Pariski 13. novembar se već upoređuje sa američkim 11. septembrom. Neki to čine misleći na broj žrtava, neki sumnjajući na false flag operaciju, a neki pak, imajući u vidu političke odluke koje postaju moguće tek sa takvim terorističkim napadom. Amerika je nakon 11. septembra napala Avganistan, a zatim je počela da radi na prekrajanju mape Bliskog istoka.
Sada slična retorika odzvanja iz Pariza kroz reči predsednika Francuske Fransoa Olanda koji je seriju terorističkih napada nazvao činom rata u organizaciji Islamske države, proglašavajući tromesečno vanredno stanje i najavljujući promenu ustava.

U utorak idem u Vašington, a u četvrtak u Moskvu kako bih razgovarao sa Barakom Obamom i Vladimirom Putinom, poručuje Fransoa Oland u želji da stvori veliku koaliciju koja bi se nemilosrdno obračunala sa džihadistima Islamske države.

Pojačano zveckanje oružjem na ionako uzavrelom Bliskom istoku gde su konfrontirane mnoge vojske i ratne grupacije, teško da mogu dovesti do pozitivnog rešenja (iznad Turske je oboren ruski borbeni avion iz sklopa ruske vazdušne pomoći Rusije Bašaru al Asadu protiv ID i drugih terorističkih grupacija na prostoru Sirije). Doduše, još nije aktivirana najteža artiljerija, što se vidi i kroz čin francuskog ministra odbrane Žan-Iv le Drijana koji je u Briselu zatražio od zemalja EU da povećaju svoje učešće u nekim vojnim operacijama van Unije i njihovu podršku Francuskoj u borbi protiv Islamske države u Iraku i Siriji.

Francuska traži od svojih evropskih partnera njihovu podršku u meri u kojoj mogu da je pruže u borbi protiv Daeša (arapska skraćenica za Islamsku državu) u Iraku i u Siriji, i jače vojno učešće država članica u područjima u kojima Francuska učestvuje, rekao je Le Drijan na sastanku ministara odbrane EU u Briselu, pozivajući se na član 42-7, o solidarnosti u evropskim ugovorima, u slučaju agresije na jednu zemlju EU.

To je prvi put da se neka članica EU poziva na taj član evropskog ugovora, koji je sličan članu pet ugovora NATO na koji su se pozvale SAD posle napada 11. septembra 2001, a čije je aktiviranje dovelo do intervencije u Avganistanu. Član 42.7 Lisabonskog ugovora navodi da ako je zemlja članica žrtva oružane agresije na svojoj teritoriji, druge zemlje članice imaju obavezu da joj pruže pomoć.

Kada su u pitanju unutrašnje mere borbe protiv terorizma, ili rata kako ga sve više nazivaju, one nesumnjivo imaju posledice i po građane evropskih zemalja.
Jedanaesti septembar 2001. godine je obeležio početak nazadovanja ljudskih prava i sloboda, piše u saopštenju Saveta za ljudska prava UN koja podseća da su posle tadašnjih napada mnoge zemlje, ne samo SAD, po hitnom postupku donele zakone o bezbednosti. Prema Savetu, tekstovi tih zakona su legalizovali mogućnost da se na neodređeni rok pritvaraju stranci, za koje se posumnja da su povezani sa terorizmom.

Posle masakra u redakciji satiričarskog lista Šarli Ebdo u januaru ove godine, u Francuskoj je usvojen kontroverzni Zakon o obaveštajnom radu koji donosi šira ovlašćenja u praćenju i prisluškivanju osumnjičenih. Ipak, posle razornih terorističkih napada koji su po drugi put ove godine Pariz zavili u crno, pokazalo se da ovi zakoni ne daju očekivane rezultate.
Još manje je pomoglo stvaranje jedinstvenog EU- centra za špijunažu, ECTC koji treba da nadzire sve tajne službe pojedinih članica i tako ima podatke o svim građanima EU na jednom mestu. Američki zakon, poznatiji kao Patriotski akt, dobar je primer zakona koji se usvajaju preko noći bez učešća građana i institucija a koji udaraju direktno u pravne temelje jedne zemlje.

I sada su teroristi postigli svoj glavni cilj strah koji je zavladao Evropom. Ili, kako kaže Miroslav Hadžić, prof. FPN u penziji, podstakli su državu i aparate sile da zavedu vanredno stanje, da ograniče kretanja, a u perspektivi i ljudska prava. Državni funkcioneri su tako postali učesnici u javnom zastrašivanju i produbljivanju atmosfere panike kod građana, smatra Hadžić.

U sklopu tek usvojenih mera u borbi protiv terorizma EU menja odredbe Šengenskog ugovora i uvodi pasoške kontrole na šengenskim granicama i za državljane Unije, ali režim bez viza za boravak do tri meseca i dalje ostaje na snazi za građane država Zapadnog Balkana.

Kako je na završetku hitno sazvanog zasedanja ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa rečeno, od Evropske komisije je zatraženo da odmah izvrši ciljane izmene Kodeksa šengenskih granica. Dogovoren je sistem šengenske granične kontrole zemalja članica, a to je elektronska povezanost s bazama podataka Interpola na svim graničnim prelazima, uz obaveznu proveru isprava i putnih dokumenata.

Francuska je posebno insistirala na kontroli svih migranata na spoljnim granicama EU uz automatske provere preko Sistema šengenskih informacija (SIS), mehanizma o izdatim vizama članica EU i baza podataka Interpola. Tim pre što je već utvrđeno da je bar jedan od pariskih terorista, vojnika Islamske države koja je preuzela odgovornost zanapad iodmah najavila nove, uPariz stigao unekoj od kolona izbeglica izSirije preko Turske, Grčke i Balkana.

Posebna pažnja biće usmerena na presecanje finansiranja terorističkih mreža, zaplenu novca i imovine lica upletenih u terorizam, kao i presecanje šverca oružja. Bernar Kaznev, francuski ministar unutrašnjih poslova, upozorio je da je Balkan jedan od glavnih izvorišta ilegalne trgovine oružjem i da će promene Kodeksa Šengena omogućiti sistematske i obavezne provere na svim spoljnim granicama i za sva lica koja ulaze u šengenski prostor, uključujući one koji uživaju pravo na slobodno kretanje.

Neki su otišli i dalje, poput Poljske, koja je odmah posle pariskog petka 13. (novembra) saopštila kako neće prihvatiti nionih nekoliko hiljada izbeglica nakoje je nekako pristala pre manje od mesec dana. Kakav će biti odgovor Češke, Slovačke, Mađarske iRumunije koje zaodluku osolidarnoj raspodeli izbeglica nisu niglasale, ali su preglasane iprimorane dato učine nije teško naslutiti.

U sklopu svih ovih mera, niko se ne bavi glavnim pitanjem kako je, u stvari, do njega došlo i ima li krivaca i među onima koji sada lupaju glavu kako da ga reše.