Još jedan francuski ključ

Foto AP

Da li je Muhtar Belmuhtar, vođa Al Murabituna, jedne od neprebrojivih terorističkih organizacija tog tipa, pre napada na hotel Radison blu u Bamaku, u Maliju koji je do petka važio za najbezbedniju tačku srazmerno bezbednog grada u nebezbednoj zemlji saborcima zbilja rekao nešto poput: Braćo, moramo da napadnemo dok su neverničke kamere još uključene ili nije, manje je važno. Masakr koji je minulog petka odneo 29 žrtava, smatraju brojni analitičari, barem je delom utemeljen u želji počinilaca da ne padnu u senku Islamske države, dakle povrh svega je i propagandni čin, i sama ta mogućnost govori mnogo o bizarnom svetu koji smo sagradili. A to što nije izvesno da je zločin delo Al Murabituna, jer je kandidata u Maliju previše, pa ni to da li je Muhtar Belmuhtar uopšte živ, jer je terorista u takvom svetu previše da bi se pobrojali, pobili i pokopali, govori mnogo o tome kakav je trajni uspeh bila francuska vojna operacija 2013. godine.

Al Murabitun, Ansar Dine, Al kaida islamskog Magreba; sve se te zastave i dalje vijore u Maliju. Francuska ima oko tri hiljade vojnika u regionu, ali je misija u Maliju svejedno bila najkrvavija mirovna operacija UN u 2014, sa 29 mrtvih plavih šlemova.
Francuska bi poslala još tri hiljade vojnika u Afriku kada bi mogla, ali uz deset hiljada vojnika na ulicama Pariza, to nije baš verovatno, rekao je za Tajm Olivije Gita, direktor londonske bezbednosne firme GlobalStrat .

Al Murabitun je, ne jedini, preuzeo odgovornost i za novi pokolj u Bamaku već su ubili petoro u noćnom klubu u martu i pritom objavio da će napadati sve dok se ne okonča agresija protiv našeg naroda u Maliju. Ovakva poruka, više nacionalna nego verska, govori i o tome šta su u Al Murabitunu naučili o odnosima sa javnošću, ali ti površinski politički narativi zgodno zaklanjaju priču o ekonomiji Malija, bez koje ne može biti jasno šta se zbiva u Africi, za koju se i dalje ne može reći čak ni da je postkolonijalna. Mali, naime, kao još trinaest država zapadne i centralne Afrike, za valutu ima CFA franak, ostatak francuske kolonijalne ere. Valuta je vezana za evro, što joj daje stabilnost retku za afričke zemlje, ali joj daje i snagu koja afričkim zemljama ne pogoduje. Države CFA sfere imaju više od 14 odsto afričkog stanovništva, ali jedva pet odsto ekonomije.

Snažna valuta znači da je izvoz mnogo skuplji nego što bi inače bio, i ekonomski rast strada srazmerno tome. Većina ovih zemalja siromašna je i poljoprivredna, te zavisna od privilegovanog pristupa francuskom i evropskom tržištu. To stvara kvazikolonijalni odnos Francuske i njenih bivših afričkih kolonija, sa velikim koristima za Francusku Pošto finansijske institucije nisu dovoljno razvijene, veliki deo zarade od trgovine završava u bankama Zapada Valuta pogoduje vladajućim klikama, srećnoj nekolicini koja kontroliše ekonomiju, i koja može da uvozi francuska vina i japanske automobile po povoljnim cenama, ali nudi malo prosečnom žitelju, što stvara snažan politički konflikt. Čovek samo treba da pogleda mapu sukoba u Africi i videće da francuska Afrika i zona CFA franka imaju naročito nasilnu istoriju, napisao je politički analitičar DŽefri Kavanah za AFKInsajder, portal koji poslovnjacima treba da olakša afričku trgovinu.

I dok god afrička ekonomija tako izgleda, Al Murabitun neće morati da brine da li će naći dovoljno nesrećnika voljnih da se propagandno raznesu.