17.04.
2024.
Par zvani "Smrt": U njihovoj firmi pronađeno je 180 ljudskih tela i istina je isplivala na videlo
Suđenje Halfordovima zakazano je za 6. jun, a par se takođe suočava sa federalnim optužbama.
Uuuuh! Dve noći sam se molio bogu Vidu da neki Gavrilo Princip ne napadne Stoltenberga u Beogradu, pa da nas okrive i za Treći svetski rat. Zato je, valjda, Vučić, još u petak, počeo Štitom da brani Palatu Federacije u kojoj nam je šef NATO-a javio da srpsko nebo ispod Leskovca, posle šesnaest godina, nije više od KFORA-a okupirano.
A, šta nam je trebalo da Štit bude i u direktnom prenosu na Javnom servisu?! Da sam, recimo, terorista, saznao bih da SAJ u oteti prizemljeni avion upada preko prozorčeta u pilotskoj kabini pošto, je l` da, pilot spusti uže da se njime sajovac uspentra u avion. I šta zaključujem? Ako otmem avion na surčinskom aerodromu, prvo moram da uđem u kabinu i otmem uže pilotu. Zaista, ne razumem koga je Štit trebalo da fascinira? Teroriste ili građane? Građane Srbije bi mnogo više obradovala vest da su naši sajovci odleteli tajno u Libiju i oslobodili kidnapovane članove naše tamošnje ambasade. Tako rade ozbiljne države. Eeej, dve nedelje ljudi nam oteti, a Dačić ćuti umesto da ponudi ostavku. Ćuti, bre, i ambasador Potežica, kao da smo u Libiji izgubili dva dugmeta!
K. G. Jung, moj guru iz Švice, ne krije ogorčenje: Šta da kažem!? Srpska vlada kao da ne sme ni sebi da prizna da su joj oteta dva građanina. Svi ministri, kao nojevi, drže glave u libijskom pesku! A, evo, sa Dragičkom i LJiljom Šurdilović uspeo si da Medu, otetog od niških šintera, za manje od nedelju dana vratiš u Belu Palanku iz psećeg azila, iz tamo nekog Novog Sela kod Vrnjačke Banje. Umesto da se država upre iz sve snage da oslobodi svoje libijske zatočenike, Toma beži u Belorusiju, Vučić u Kinu, a čuj, Dačić priprema sednicu OEBS-a u Beogradu! Ispada da je Srbija, zaista, zrela za državni udar o čemu talambasa onaj Vučićev birov po televizijama, a niko ne može da mu otme mikrofon!
Bajdvej, još na beogradskom Sajmu knjiga neko mi je doturio dokument Steve Čuturila (1846-1939), zaboravljene istorijske ličnosti, inače, bliske kralju Milanu Obrenoviću. U tom dokumentu Čuturilo smelo tvrdi da kralj Aleksandar nije sin kralja Milana i kraljice Natalije!? Ali, da pojasnimo: kralj Milan je 1876. godine bio na bojnom polju protiv Turaka, a kraljica Natalija je, posle niza pobačaja, konačno rodila - mrtvorođenče! Nekako, u isto vreme, žena jednog dvorskog činovnika nemačkog porekla rodila je muško dete. Kraljica Natalija je to dete uzela i posinila i nema sumnje da je za sve to morao znati dvorski lekar Vladan Đorđević.
Čuturilo još dodaje: Otkud to da Kralj Sin (Aleksandar) ama baš ni jednom jedinom crticom ne nalikuje ni svome Ocu, ni svojoj Materi Otac i Majka imaju orlovske oči, a Sin je jadni škiljavac koji bez naočara ne bi ni iz svoje sobe mogao da izađe
Ah, Sašenjka, škiljavi Sašenjka! NJega ni Draga Mašin u postelju nije primala.
Bilja je napravila sicilijanski bučelato, a moja Crna se oblizuje pa kaže: Uh, i ja sam se bojala da neko ne napadne Stoltenberga! Jer, šta ako je on naše, podmetnuto dete, kada onako lepo priča o svom beogradskom detinjstvu, o prvom sladoledu na Kalemegdanu i kako je sa srpskom dečurlijom pevao: ringe, ringe raja došo čika Paja
A, šta nam je trebalo da Štit bude i u direktnom prenosu na Javnom servisu?! Da sam, recimo, terorista, saznao bih da SAJ u oteti prizemljeni avion upada preko prozorčeta u pilotskoj kabini pošto, je l` da, pilot spusti uže da se njime sajovac uspentra u avion. I šta zaključujem? Ako otmem avion na surčinskom aerodromu, prvo moram da uđem u kabinu i otmem uže pilotu. Zaista, ne razumem koga je Štit trebalo da fascinira? Teroriste ili građane? Građane Srbije bi mnogo više obradovala vest da su naši sajovci odleteli tajno u Libiju i oslobodili kidnapovane članove naše tamošnje ambasade. Tako rade ozbiljne države. Eeej, dve nedelje ljudi nam oteti, a Dačić ćuti umesto da ponudi ostavku. Ćuti, bre, i ambasador Potežica, kao da smo u Libiji izgubili dva dugmeta!
K. G. Jung, moj guru iz Švice, ne krije ogorčenje: Šta da kažem!? Srpska vlada kao da ne sme ni sebi da prizna da su joj oteta dva građanina. Svi ministri, kao nojevi, drže glave u libijskom pesku! A, evo, sa Dragičkom i LJiljom Šurdilović uspeo si da Medu, otetog od niških šintera, za manje od nedelju dana vratiš u Belu Palanku iz psećeg azila, iz tamo nekog Novog Sela kod Vrnjačke Banje. Umesto da se država upre iz sve snage da oslobodi svoje libijske zatočenike, Toma beži u Belorusiju, Vučić u Kinu, a čuj, Dačić priprema sednicu OEBS-a u Beogradu! Ispada da je Srbija, zaista, zrela za državni udar o čemu talambasa onaj Vučićev birov po televizijama, a niko ne može da mu otme mikrofon!
Bajdvej, još na beogradskom Sajmu knjiga neko mi je doturio dokument Steve Čuturila (1846-1939), zaboravljene istorijske ličnosti, inače, bliske kralju Milanu Obrenoviću. U tom dokumentu Čuturilo smelo tvrdi da kralj Aleksandar nije sin kralja Milana i kraljice Natalije!? Ali, da pojasnimo: kralj Milan je 1876. godine bio na bojnom polju protiv Turaka, a kraljica Natalija je, posle niza pobačaja, konačno rodila - mrtvorođenče! Nekako, u isto vreme, žena jednog dvorskog činovnika nemačkog porekla rodila je muško dete. Kraljica Natalija je to dete uzela i posinila i nema sumnje da je za sve to morao znati dvorski lekar Vladan Đorđević.
Čuturilo još dodaje: Otkud to da Kralj Sin (Aleksandar) ama baš ni jednom jedinom crticom ne nalikuje ni svome Ocu, ni svojoj Materi Otac i Majka imaju orlovske oči, a Sin je jadni škiljavac koji bez naočara ne bi ni iz svoje sobe mogao da izađe
Ah, Sašenjka, škiljavi Sašenjka! NJega ni Draga Mašin u postelju nije primala.
Bilja je napravila sicilijanski bučelato, a moja Crna se oblizuje pa kaže: Uh, i ja sam se bojala da neko ne napadne Stoltenberga! Jer, šta ako je on naše, podmetnuto dete, kada onako lepo priča o svom beogradskom detinjstvu, o prvom sladoledu na Kalemegdanu i kako je sa srpskom dečurlijom pevao: ringe, ringe raja došo čika Paja
