Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   28.10.2021. 06:59
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
НИН-ова награда за најбољи роман године: Ужи избор
Дванаест најбољих

Петочлани жири одабрао је 12 романа који иду у трећи круг. Међу њима су две списатељице, тројица досадашњих добитника од којих је један својевремено вратио награду, као и неколико дебитаната. Трка се, уочи финала, заоштрава



„Године 1956. објављено је двадесет девет романа, а у ужем избору нашла су се три“ – писало је у новинском извештају који је доносио вест да је књижевник Оскар Давичо трећи добитник НИН-ове награде за Бетон и свице. Када је два лета касније Бранко Ћопић награђен за Не тугуј, бронзана стражо, штампано је тридесет четири романа. Шездесете их је било седамнаест, а 1971, уз податак да је лауреат Милош Црњански за Роман о Лондону, подвлачи се да је објављено „више од четрдесет нових наслова“.

Када у јануару НИН-ов жири буде изабрао 62. добитника престижног признања, у историју ће бити уписано да је број пристиглих дела на конкурс нашег недељника прешао сто седамдесет. Била је то 2015. година!

„Ове 1990. објављено готово шездесет романа“ – напоменуто је у једном чланку када је Божо Копривица, актуелни председник жирија, такође био међу критичарима који су награду доделили Мирославу Јосићу Вишњићу. Сада када је број књига скоро шест пута већи него на почетку, Михајло Пантић (исто члан и ранијих сазива), Зоран Пауновић, Тамара Крстић и Јасмина Врбавац начинили су ужи избор од дванаест наслова.

На том списку налазе се три романа-првенца. Владимир Табашевић, најмлађи аутор у овом кругу, улази у трку делом Тихо тече Мисисипи, Љубомир Кораћевић Лагером, а Есторил је први роман Дејана Тиага-Станковића.

Ужи избор увек обележе и имена књижевника који су већ добили НИН-ову награду. (Да ли би и сами могли да изброје колико су пута били у најужим изборима пре него што им је уручена плакета?) Романи Милисава Савића, Светислава Басаре и Драгана Великића проглашени су најбољим романескним делима 1991, 2006. и 2007, а Савић је међу оним лауреатима који су награду вратили. Да писац више пута буде награђен догодило се неколико пута. Оскар Давичо добио је три НИН-ове награде; дела Добрице Ћосића и Живојина Павловића нашла су се двапут на врху.

Када већ говоримо о старим добитницима, они, на известан начин, улазе и у овогодишњи ужи избор, али као књижевни ликови. Бранко Ћопић, на пример, главни је јунак романа Вулета Журића, а Александар Тишма појављује се као епизодиста у Иследнику Драгана Великића. Списку ту, наравно, није крај, али у потрагу за Црњанским или „старим Фрицом“ сада крећу читаоци...

Конкурс завршен са 179 наслова

На конкурс нашег недељника стигло је (до 31. децембра) 179 наслова. Између два броја,
на списку пристиглих романа нашле су се и следеће књиге: 

172. Бека Митић Ристић: ЗВЕЗДА АНЂЕЛИЈЕ ЛОТ (Медивест КТ, Ниш)
173. Александар С. Раковић: КРОЗ МИНСКО ПОЉЕ (Catena Mundi, Београд)
174. Александар Петровић: БЕОГРАДСКА КЊИГА МРТВИХ („Перископ“, Београд)
175. Драгоје Радивојевић: КРОЗ МОЗАИК ЖИВОТА (Сигнатуре, Београд)
176. Дрина Стеинберг, ЗЕМЉА МРАЗА (аутор)
177. Сима Ћосин, СЛЕПАЧКИ СОКАК (Књижевна омладина Србије)
178. Страхиња Кастратовић, ПРЕ И ПОСЛЕ ПОНОЋИ (Лагуна)
179. Данијел Гатарић: МУШКОСТ ЗОРАНА К. (Балкански књижевни гласник)



Милисав Савић: La Sans Pareille (издавач: Агора)
Mлади сликар Хасан, избеглица из Београда, у Фиренци почетком деведесетих доживљава судбинску љубав, а већ крајем деведесетих, принудно мобилисан, нестаје током рата на Косову, под будним оком трговаца органима. Кроз приче, снове, писма, есеје, коментаре, фусноте и друге белешке уоквирене бројем десет, нови роман Милисава Савића (1945, Власово, Рашка), с поднасловом „љубавни роман са додацима“, исписан је у различитим приповедачким регистрима, као слагалица фикције и факата, литерарног доживљаја и историјског мапирања привида света, као дубинска прича о нашем, управо минулом, времену.
Милисав Савић (Власово, Рашка, 1945), објавио је осам романа, три збирке приповедака и пет књига мултижанровске прозе. Добитник НИН-ове награде за роман Хлеб и страх 1991. године.



Драган Великић: Иследник (издавач: Лагуна)
Вест о мајчиној смрти затиче писца у Будимпешти, што је повод за отварање емотивне црне кутије, за расплитање вишеслојних прича и детективско проницање у свакодневицу времена које више не постоји. Роман о мајци постаје аутопоетичка исповест, али и повест о земљи и људима којих више нема. Драган Великић (Београд, 1953) игра се аутобиографијом, исповеда, ислеђује, док његов приповедач, коме позајмљује име, жели да сведочи, без слепих пролаза и сувишних речи, не би ли се, на крају, појавила варијанта која није измишљена. „Прича какву би мама са уживањем читала. Њена прича.“
Драган Великић (Београд, 1953), писац десет романа, три књиге прича и пет књига есеја. НИН-ову награду критике за најбољи роман године добио је 2007. за Руски прозор.



Светислав Басара: Анђео атентата (издавач: Лагуна)
Аустроугарски надвојвода Франц Фердинанд, с оне стране гроба, како стоји на корицама књиге, диктира свом посмртном секретару Фердинанду Берхтолду своје виђење Сарајевског атентата, његових узрока и последица. С хумором и иронијом, Басара кроз немогућ дијалог двојице протагониста романа обесмишљава стереотипна историјска тумачења. Исмевајући балканску аљкавост и ратоборност, колико и германску декаденцију и охолост, Светислав Басара (Бајина Башта, 1953) излаже беспоштедној порузи подједнако велике и мале народе у гротлу 20. века.
Светислав Басара (Бајина Башта, 1953), аутор је више од тридесет књига, романа, збирки приповедака, драма и есеја. НИН-ову награду добио је за роман Успон и пад Паркинсонове болести 2006. године.



Ђорђе Писарев: И ноћ се увукла у његово срце (издавач: Агора)
Пред читаоцем се открива свет паралелних стварности Граба, јунака новог романа Ђорђа Писарева (Визић, 1957): живећи у два живота, у такозваном реалном времену, усред стварног Новог Сада, и у алтернативној стварности Парка, Граб пред нас износи искуства трагача за земаљским, за духовним благом, и креће на дарвиновско путовање бродом назива ПраБигл ка Галапагосу, ка чудесима речи и слова... Простор путовања, и кроз просторност и кроз време, кроз свет личних фантазми и кроз оно што чини Библиотека, алтернативни свет из књига, жижна је тачка ове књиге.
Ђорђе Писарев (Визић, 1957), од 1983. и прве књиге Мимезис мимезис романа, објавио је још једанаест романа, књигу есеја и пет књига прича.



Владимир Кецмановић: Осама (издавач: Лагуна)
Приповедач приче, стари муслиман из Босне, исповеда свој живот некадашњем земљаку с којим се сусрео у Америци, где је доспео после ратова и распада Југославије. Његова прича о моћницима и жртвама једног до јуче мирног и сређеног света, о Муратовом сину Баји који се у вртлогу рата и безумља, помућеног ума, поистовећује са Осамом бин Ладеном, као да призива повест о Ћамилу и Џем-султану, само на овим просторима и у скорашње време. Владимир Кецмановић (Сарајево, 1972) гради ликове мештана, ратних профитера, дођоша и поробљивача, џихадиста и сфороваца, нових силника и старих породица које је рат разорио.
Владимир Кецмановић (Сарајево, 1972), аутор романа Последња шанса, Садржај шупљине, Феликс, Топ је био врео, Сибир, Каинов ожиљак (са Дејаном Стојиљковићем)...



Дејан Тиаго-Станковић: Есторил (издавач: Геопоетика)
„Есторил“ је чувени хотел надомак Лисабона, који је током Другог светског рата, захваљујући португалској неутралности, био центар неких од судбинских догађаја по Европу и свет, али и стециште најважнијих познатих и анонимних актера века. Непослушност једног португалског конзула спасла је смрти хиљаде људи пред Хитлеровим нацизмом. Тако је Лисабон привремено удомио људе свих националности како би им обезбедио пут за Америку. Међу њима су се нашли шпијуни, авантуристи, дипломате, вагабунди, бивши краљеви, сиротани и богаташи – све до породица Ротшилд и Хабзбург. Главни лик романа Дејана Тиага-Станковића двоструки је тајни агент...
Дејан Тиаго-Станковић (рођен у Београду, становник Лисабона), прозни писац и преводилац, објавио је збирку прича Одакле сам била, више нисам.



Дана Тодоровић: Парк Логовској (издавач: Геопоетика)
Уважени шаховски велемајстор Сопоћин пристиже у Парк Логовској, где ће се одржати вишедневни турнир. Посреди, међутим, није уобичајено шаховско такмичење – тај велемајстор „интелектуалног спорта“ играће против шаролике галерије ликова, који заједно представљају народ. Иза овог турнира крије се један читав метафизички свет. Шта је то што крију шумарак, велики часовник и кула тог наизглед обичног парка што ће јунака вући у своју утробу? Роман Дане Тодоровић (Београд, 1977) садржи у себи нешто од орвеловске, кафкијанске атмосфере и низ филозофских питања.
Дана Тодоровић (Београд, 1977), пре књиге Парк Логовској, објавила је 2008. године свој први роман Трагична судбина Морица Тота, као и две књиге за децу.



Вуле Журић: Република Ћопић (издавач: Службени гласник)
Један век после рођења славног књижевника, Вуле Журић пише књигу чији је Ћопић главни јунак. У роману, чији је поднаслов „Народноослободилачки роман у девет офанзива“, Журић исписује духовну биографију писца. Оживљава његове светове и снове, дешифрујући поруку какву нам шаљу Ћопићева дела. У једном интервјуу каже како Република Ћопић јесте и својеврсни роман читања. Сигуран је да је немогуће написати било шта аутентично о таквом писцу, а не проговорити језиком његовог књижевног света.
Вуле Журић (Сарајево, 1969), написао је шест књига прича. Република Ћопић његов je девети роман. Писао је радио-драме, сценарије и драматизовао романе Милоша Црњанског.



Радован Бели Марковић: Путникова циглана (издавач: Српска књижевна задруга)

Роман Радована Белог Марковића (Ћелије код Лазаревца, 1947), дефинисан у поднаслову као „залудно плетиво”, има историјску позадину: догађа се у колубарском крају од почетка 20. века до година комунистичке власти, при чему уметност приповедања мења дух историјских имена и збивања, а додаје им књижевне елементе живота (вампири, страшила, свелудачки скуп у напуштеној циглани)... С гротескно-хуморном интонацијом и посебном језичком игра-оркестрацијом. 
Радован Бели Марковић (Ћелије код Лазаревца, 1947), пише кратке приче, новеле и романе. Објављује од 1969. године. Аутор је једанаест књига приповедака и једанаест романа.



Љубица Арсић: Рајска врата (издавач: Лагуна)
У Фиренци, граду као створеном да се претура по прошлости, Ђурђа у траторији Бистро испија још једну чашу вина, не слутећи да ће је то наизглед обично вече довести до приче важне за њен живот. На суседној столици лежи нечији таблет, заборављен између преклопљених новина. Слично боци са скривеном поруком која плови морима, он је изазива да поруку открије и протумачи. Уверена да је прошлост слагалица којој недостају најважнији делови, вођена законима случајности који дају привид површности и нереда, главна јунакиња романа Љубице Арсић креће у потрагу...
Љубица Арсић (Београд, 1955), ауторка романа Чувари казачке ивице, Икона, Манго и бројних књига прича.



Владимир Табашевић: Тихо тече Мисисипи (издавач: Граматик - Студио Знак)

Првенац Владимира Табашевића почиње сликама летовања. Подељен на петнаест поглавља, као својеврстан дневник у петнаест слика, како ће на корицама књиге записати Бојан Васић, Мисисипи заокружује причу о једној држави, столећу и идеји, нудећи нам поражавајући интимни биланс њиховог краја. У прози се преплићу историја и интима, лично и идеолошко. Писац нас уводи у животе маргиналних, неименованих и невидљивих актера... У крај једног века и распад једног друштва.
Владимир Табашевић (Мостар, 1986), аутор збирки поезија. Роман Тихо тече Мисисипи његов је први роман којим отвара независну прозну едицију Картел.



Љубомир Кораћевић: Лагер (издавач: Књижевна општина Вршац)
„Оно што је почетком двадесетог века остало од великосеобских Срба, у Кораћевићевом роману интернираних затвореника у Арадској тврђави, преселило се на фотографију и само фотографски понавља наш историјски логорашки удес, нашу смрт, раскривајући и ужас нацистичких концлогора...”, пише Драган Бошковић у поговору романа Лагер Љубомира Кораћевића (Аранђеловац, 1982). Дотичући историју и лирско, размишљајући о приповедачу и наративним техникама, Кораћевић књигу отвара поглављем Арад, а затвара мапом града.
Љубомир Кораћевић (Аранђеловац, 1982), аутор који живи и ради у Уздину, после низа радова објављиваних у књижевној периодици, објавио је 2015. свој први роман Лагер.






Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Верољуб Стевановић, бивши градоначелник Крагујевца

Сваки моралан човек понекад пукне, поготово када се суочи са лажним оптужбама да је уништио град.

Прочитајте све мисли
bg