Dvanaest najboljih

Godine 1956. objavljeno je dvadeset devet romana, a u užem izboru našla su se tri pisalo je u novinskom izveštaju koji je donosio vest da je književnik Oskar Davičo treći dobitnik NIN-ove nagrade za Beton i svice. Kada je dva leta kasnije Branko Ćopić nagrađen za Ne tuguj, bronzana stražo, štampano je trideset četiri romana. Šezdesete ih je bilo sedamnaest, a 1971, uz podatak da je laureat Miloš Crnjanski za Roman o Londonu, podvlači se da je objavljeno više od četrdeset novih naslova.

Kada u januaru NIN-ov žiri bude izabrao 62. dobitnika prestižnog priznanja, u istoriju će biti upisano da je broj pristiglih dela na konkurs našeg nedeljnika prešao sto sedamdeset. Bila je to 2015. godina!

Ove 1990. objavljeno gotovo šezdeset romana napomenuto je u jednom članku kada je Božo Koprivica, aktuelni predsednik žirija, takođe bio među kritičarima koji su nagradu dodelili Miroslavu Josiću Višnjiću. Sada kada je broj knjiga skoro šest puta veći nego na početku, Mihajlo Pantić (isto član i ranijih saziva), Zoran Paunović, Tamara Krstić i Jasmina Vrbavac načinili su uži izbor od dvanaest naslova.

Na tom spisku nalaze se tri romana-prvenca. Vladimir Tabašević, najmlađi autor u ovom krugu, ulazi u trku delom Tiho teče Misisipi, LJubomir Koraćević Lagerom, a Estoril je prvi roman Dejana Tiaga-Stankovića.

Uži izbor uvek obeleže i imena književnika koji su već dobili NIN-ovu nagradu. (Da li bi i sami mogli da izbroje koliko su puta bili u najužim izborima pre nego što im je uručena plaketa?) Romani Milisava Savića, Svetislava Basare i Dragana Velikića proglašeni su najboljim romanesknim delima 1991, 2006. i 2007, a Savić je među onim laureatima koji su nagradu vratili. Da pisac više puta bude nagrađen dogodilo se nekoliko puta. Oskar Davičo dobio je tri NIN-ove nagrade; dela Dobrice Ćosića i Živojina Pavlovića našla su se dvaput na vrhu.

Kada već govorimo o starim dobitnicima, oni, na izvestan način, ulaze i u ovogodišnji uži izbor, ali kao književni likovi. Branko Ćopić, na primer, glavni je junak romana Vuleta Žurića, a Aleksandar Tišma pojavljuje se kao epizodista u Isledniku Dragana Velikića. Spisku tu, naravno, nije kraj, ali u potragu za Crnjanskim ili starim Fricom sada kreću čitaoci...

Konkurs završen sa 179 naslova

Na konkurs našeg nedeljnika stiglo je (do 31. decembra) 179 naslova. Između dva broja,
na spisku pristiglih romana našle su se i sledeće knjige:

172. Beka Mitić Ristić: ZVEZDA ANĐELIJE LOT (Medivest KT, Niš)
173. Aleksandar S. Raković: KROZ MINSKO POLJE (Catena Mundi, Beograd)
174. Aleksandar Petrović: BEOGRADSKA KNJIGA MRTVIH (Periskop, Beograd)
175. Dragoje Radivojević: KROZ MOZAIK ŽIVOTA (Signature, Beograd)
176. Drina Steinberg, ZEMLJA MRAZA (autor)
177. Sima Ćosin, SLEPAČKI SOKAK (Književna omladina Srbije)
178. Strahinja Kastratović, PRE I POSLE PONOĆI (Laguna)
179. Danijel Gatarić: MUŠKOST ZORANA K. (Balkanski književni glasnik)



Milisav Savić: La Sans Pareille (izdavač: Agora)
Mladi slikar Hasan, izbeglica iz Beograda, u Firenci početkom devedesetih doživljava sudbinsku ljubav, a već krajem devedesetih, prinudno mobilisan, nestaje tokom rata na Kosovu, pod budnim okom trgovaca organima. Kroz priče, snove, pisma, eseje, komentare, fusnote i druge beleške uokvirene brojem deset, novi roman Milisava Savića (1945, Vlasovo, Raška), s podnaslovom ljubavni roman sa dodacima, ispisan je u različitim pripovedačkim registrima, kao slagalica fikcije i fakata, literarnog doživljaja i istorijskog mapiranja privida sveta, kao dubinska priča o našem, upravo minulom, vremenu.
Milisav Savić (Vlasovo, Raška, 1945), objavio je osam romana, tri zbirke pripovedaka i pet knjiga multižanrovske proze. Dobitnik NIN-ove nagrade za roman Hleb i strah 1991. godine.



Dragan Velikić: Islednik (izdavač: Laguna)
Vest o majčinoj smrti zatiče pisca u Budimpešti, što je povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Roman o majci postaje autopoetička ispovest, ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema. Dragan Velikić (Beograd, 1953) igra se autobiografijom, ispoveda, isleđuje, dok njegov pripovedač, kome pozajmljuje ime, želi da svedoči, bez slepih prolaza i suvišnih reči, ne bi li se, na kraju, pojavila varijanta koja nije izmišljena. Priča kakvu bi mama sa uživanjem čitala. NJena priča.
Dragan Velikić (Beograd, 1953), pisac deset romana, tri knjige priča i pet knjiga eseja. NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman godine dobio je 2007. za Ruski prozor.



Svetislav Basara: Anđeo atentata (izdavač: Laguna)
Austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand, s one strane groba, kako stoji na koricama knjige, diktira svom posmrtnom sekretaru Ferdinandu Berhtoldu svoje viđenje Sarajevskog atentata, njegovih uzroka i posledica. S humorom i ironijom, Basara kroz nemoguć dijalog dvojice protagonista romana obesmišljava stereotipna istorijska tumačenja. Ismevajući balkansku aljkavost i ratobornost, koliko i germansku dekadenciju i oholost, Svetislav Basara (Bajina Bašta, 1953) izlaže bespoštednoj poruzi podjednako velike i male narode u grotlu 20. veka.
Svetislav Basara (Bajina Bašta, 1953), autor je više od trideset knjiga, romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. NIN-ovu nagradu dobio je za roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti 2006. godine.



Đorđe Pisarev: I noć se uvukla u njegovo srce (izdavač: Agora)
Pred čitaocem se otkriva svet paralelnih stvarnosti Graba, junaka novog romana Đorđa Pisareva (Vizić, 1957): živeći u dva života, u takozvanom realnom vremenu, usred stvarnog Novog Sada, i u alternativnoj stvarnosti Parka, Grab pred nas iznosi iskustva tragača za zemaljskim, za duhovnim blagom, i kreće na darvinovsko putovanje brodom naziva PraBigl ka Galapagosu, ka čudesima reči i slova... Prostor putovanja, i kroz prostornost i kroz vreme, kroz svet ličnih fantazmi i kroz ono što čini Biblioteka, alternativni svet iz knjiga, žižna je tačka ove knjige.
Đorđe Pisarev (Vizić, 1957), od 1983. i prve knjige Mimezis mimezis romana, objavio je još jedanaest romana, knjigu eseja i pet knjiga priča.



Vladimir Kecmanović: Osama (izdavač: Laguna)
Pripovedač priče, stari musliman iz Bosne, ispoveda svoj život nekadašnjem zemljaku s kojim se susreo u Americi, gde je dospeo posle ratova i raspada Jugoslavije. NJegova priča o moćnicima i žrtvama jednog do juče mirnog i sređenog sveta, o Muratovom sinu Baji koji se u vrtlogu rata i bezumlja, pomućenog uma, poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, kao da priziva povest o Ćamilu i DŽem-sultanu, samo na ovim prostorima i u skorašnje vreme. Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) gradi likove meštana, ratnih profitera, dođoša i porobljivača, džihadista i sforovaca, novih silnika i starih porodica koje je rat razorio.
Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972), autor romana Poslednja šansa, Sadržaj šupljine, Feliks, Top je bio vreo, Sibir, Kainov ožiljak (sa Dejanom Stojiljkovićem)...



Dejan Tiago-Stanković: Estoril (izdavač: Geopoetika)
Estoril je čuveni hotel nadomak Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata, zahvaljujući portugalskoj neutralnosti, bio centar nekih od sudbinskih događaja po Evropu i svet, ali i stecište najvažnijih poznatih i anonimnih aktera veka. Neposlušnost jednog portugalskog konzula spasla je smrti hiljade ljudi pred Hitlerovim nacizmom. Tako je Lisabon privremeno udomio ljude svih nacionalnosti kako bi im obezbedio put za Ameriku. Među njima su se našli špijuni, avanturisti, diplomate, vagabundi, bivši kraljevi, sirotani i bogataši sve do porodica Rotšild i Habzburg. Glavni lik romana Dejana Tiaga-Stankovića dvostruki je tajni agent...
Dejan Tiago-Stanković (rođen u Beogradu, stanovnik Lisabona), prozni pisac i prevodilac, objavio je zbirku priča Odakle sam bila, više nisam.



Dana Todorović: Park Logovskoj (izdavač: Geopoetika)
Uvaženi šahovski velemajstor Sopoćin pristiže u Park Logovskoj, gde će se održati višednevni turnir. Posredi, međutim, nije uobičajeno šahovsko takmičenje taj velemajstor intelektualnog sporta igraće protiv šarolike galerije likova, koji zajedno predstavljaju narod. Iza ovog turnira krije se jedan čitav metafizički svet. Šta je to što kriju šumarak, veliki časovnik i kula tog naizgled običnog parka što će junaka vući u svoju utrobu? Roman Dane Todorović (Beograd, 1977) sadrži u sebi nešto od orvelovske, kafkijanske atmosfere i niz filozofskih pitanja.
Dana Todorović (Beograd, 1977), pre knjige Park Logovskoj, objavila je 2008. godine svoj prvi roman Tragična sudbina Morica Tota, kao i dve knjige za decu.



Vule Žurić: Republika Ćopić (izdavač: Službeni glasnik)
Jedan vek posle rođenja slavnog književnika, Vule Žurić piše knjigu čiji je Ćopić glavni junak. U romanu, čiji je podnaslov Narodnooslobodilački roman u devet ofanziva, Žurić ispisuje duhovnu biografiju pisca. Oživljava njegove svetove i snove, dešifrujući poruku kakvu nam šalju Ćopićeva dela. U jednom intervjuu kaže kako Republika Ćopić jeste i svojevrsni roman čitanja. Siguran je da je nemoguće napisati bilo šta autentično o takvom piscu, a ne progovoriti jezikom njegovog književnog sveta.
Vule Žurić (Sarajevo, 1969), napisao je šest knjiga priča. Republika Ćopić njegov je deveti roman. Pisao je radio-drame, scenarije i dramatizovao romane Miloša Crnjanskog.



Radovan Beli Marković: Putnikova ciglana (izdavač: Srpska književna zadruga)
Roman Radovana Belog Markovića (Ćelije kod Lazarevca, 1947), definisan u podnaslovu kao zaludno pletivo, ima istorijsku pozadinu: događa se u kolubarskom kraju od početka 20. veka do godina komunističke vlasti, pri čemu umetnost pripovedanja menja duh istorijskih imena i zbivanja, a dodaje im književne elemente života (vampiri, strašila, sveludački skup u napuštenoj ciglani)... S groteskno-humornom intonacijom i posebnom jezičkom igra-orkestracijom.
Radovan Beli Marković (Ćelije kod Lazarevca, 1947), piše kratke priče, novele i romane. Objavljuje od 1969. godine. Autor je jedanaest knjiga pripovedaka i jedanaest romana.



LJubica Arsić: Rajska vrata (izdavač: Laguna)
U Firenci, gradu kao stvorenom da se pretura po prošlosti, Đurđa u tratoriji Bistro ispija još jednu čašu vina, ne sluteći da će je to naizgled obično veče dovesti do priče važne za njen život. Na susednoj stolici leži nečiji tablet, zaboravljen između preklopljenih novina. Slično boci sa skrivenom porukom koja plovi morima, on je izaziva da poruku otkrije i protumači. Uverena da je prošlost slagalica kojoj nedostaju najvažniji delovi, vođena zakonima slučajnosti koji daju privid površnosti i nereda, glavna junakinja romana LJubice Arsić kreće u potragu...
LJubica Arsić (Beograd, 1955), autorka romana Čuvari kazačke ivice, Ikona, Mango i brojnih knjiga priča.



Vladimir Tabašević: Tiho teče Misisipi (izdavač: Gramatik - Studio Znak)
Prvenac Vladimira Tabaševića počinje slikama letovanja. Podeljen na petnaest poglavlja, kao svojevrstan dnevnik u petnaest slika, kako će na koricama knjige zapisati Bojan Vasić, Misisipi zaokružuje priču o jednoj državi, stoleću i ideji, nudeći nam poražavajući intimni bilans njihovog kraja. U prozi se prepliću istorija i intima, lično i ideološko. Pisac nas uvodi u živote marginalnih, neimenovanih i nevidljivih aktera... U kraj jednog veka i raspad jednog društva.
Vladimir Tabašević (Mostar, 1986), autor zbirki poezija. Roman Tiho teče Misisipi njegov je prvi roman kojim otvara nezavisnu proznu ediciju Kartel.



LJubomir Koraćević: Lager (izdavač: Književna opština Vršac)
Ono što je početkom dvadesetog veka ostalo od velikoseobskih Srba, u Koraćevićevom romanu interniranih zatvorenika u Aradskoj tvrđavi, preselilo se na fotografiju i samo fotografski ponavlja naš istorijski logoraški udes, našu smrt, raskrivajući i užas nacističkih konclogora..., piše Dragan Bošković u pogovoru romana Lager LJubomira Koraćevića (Aranđelovac, 1982). Dotičući istoriju i lirsko, razmišljajući o pripovedaču i narativnim tehnikama, Koraćević knjigu otvara poglavljem Arad, a zatvara mapom grada.
LJubomir Koraćević (Aranđelovac, 1982), autor koji živi i radi u Uzdinu, posle niza radova objavljivanih u književnoj periodici, objavio je 2015. svoj prvi roman Lager.