I EU i Donbas

Foto Profimedia

Za razliku od Narandžaste revolucije 2004. godine, kada se Brisel dvoumio da li da Ukrajini pruži šansu da se integriše u evroatlantske strukture, deceniju kasnije perspektive zbližavanja su daleko jasnije. Kijev je poput balkanskih država nakon ratova devedesetih sporo, ali temeljno pripremao okvirnu bazu za integraciju sa Evropskom unijom.

Najviše se ipak uradilo za poslednje dve godine, ali ovog puta uz političke simpatije iz Brisela. U jeku aneksije Krima i najžešćih sukoba na istoku države, Ukrajina je napravila ključne sporazume integrisanja: potpisan je Sporazum o asocijaciji sa EU, a odlučeno je da će zona slobodne trgovine između Unije i Ukrajine stupiti na snagu 1. januara 2016. godine. U decembru 2015. Evropska komisija je konstatovala da je Kijev ispunio sve zahteve za viznu liberalizaciju. Bezvizni režim, kao i u slučaju Zapadnog Balkana, može da da dodatni impuls ukrajinskom evroentuzijazmu.

Međutim, druga strana ukrajinske tranzicije nije toliko optimistična: šanse za punopravno članstvo Ukrajine u EU veoma su maglovite, a u slučaju evroatlantskog integrisanja Kijeva, posebno u NATO, Moskva je spremna da u Ukrajini otpočne potpunu vojnu intervenciju.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka konflikta, od aprila 2014, na istoku te zemlje poginulo je više od devet hiljada ljudi, vojnika (sa obe strane) i civila. Sukobi faktički nisu prekinuti, konflikt nije zamrznut poput onog u Pridnjestrovlju ili Nagorno Karabahu, a svaka strana optužuje drugu za povremeno otvaranje vatre i kršenje primirja.

Ukrajinu, zbog ratnih sukoba, potresa i pretnja od humanitarne krize. Prema podacima ukrajinske vlade, do kraja novembra više od milion civila interno je raseljeno na teritoriji Ukrajine (sa Krima i Donbasa), a raniji podaci govore da je još 600.000 izbeglica napustilo teritoriju Ukrajine. Većina je izbegla u Rusiju. Viktorija Hristenko iz nevladine humanitarne organizacije Pomoć deci heroja iz zapadnoukrajinskog grada Lavova pomaže porodicama koje su stradale u sukobu na istoku zemlje. Ona za NIN kaže da su građanski aktivisti bili ključna poluga u podršci demonstrantima na Majdanu, a kasnije u prikupljanju pomoći za ratom zahvaćeni Donbas. Prema njenim rečima, preusmerenje pažnje medija na Siriju i ruski direktni ulazak u taj sukob kao da su i kod samih građana Ukrajine stvorili osećaj da je konflikt u Donbasu završen. Na istoku zemlje se i dalje vode borbe. LJudi ginu, a porodice ostaju bez onih koji ih prehranjuju, kaže građanska aktivistkinja.

Međutim, pored hibridnog rata na Donbasu, Kijev i Moskva su i u tržišnom ratu. Od januara 2016. godine zbog slobodne trgovine sa EU, Moskva uvodi Kijevu tržišni embargo. Odluku o simetričnim merama doneo je i ukrajinski predsednik Petro Porošenko. Kao odgovor na aneksiju, građanski aktivisti, uglavnom predstavnici krimskih Tatara, blokirali su transport robe na Krim, a krajem novembra na dve nedelje presečeno je električno snabdevanje poluostrva, što je dodatno iritiralo Moskvu. Kijev se aktivno priprema za okretanje prema zapadnom tržištu, a kako tvrdi premijer Arsenij Jacenjuk, Ukrajina je za poslednje dve godine uspela skoro tri puta da smanji udeo spoljnotrgovinske razmene sa Rusijom, sa 35 na 12,5 odsto. Uljana Steciv-Timčuk, prosvetna radnica iz sela Čiški u Lavovskoj oblasti, kaže da je odmah posle revolucije u Ukrajini situacija u društvu bila mnogo gora nego krajem 2015. Tada se osećala nesigurnost. NJen suprug, kao i mnogi drugi u njihovom okruženju, duže vreme nije mogao da nađe posao, jer preduzetnici nisu žurili da u takvim uslovima ulažu i šire poslovanje. Kasnije, problem je postala inflacija. Oni kojima je država Ukrajina poslodavac, dobijaju dodatak zbog gubitka vrednosti plate, ali ne i penzioneri. Za poslednjih godinu dana dosta mladih ukrajinskih porodica emigriralo je u Poljsku, kaže Uljana.

Društvena slika Ukrajine gora je od one u ostalim tranzicionim postsocijalističkim državama. Kao i rublja, i ukrajinska nacionalna valuta grivna izgubila je polovinu svoje vrednosti. Prema podacima Službe državne statistike, od početka sukoba do aprila 2015. godine inflacija je dostigla skoro 46 odsto. Nezaposlenost u Ukrajini najveća je od sticanja nezavisnosti. Komunalni troškovi, povezani sa cenom gasa, poskupeli su više puta.

Andrej Ivanovič je penzioner iz Lavova koji ima penziju oko 55 evra. Posle poslednjih poskupljenja troškova za grejanje, njegove komunalije za dvosobni stan iznose 40 evra. Zbog visokih računa počeo je da loži drva. Taj ukrajinski penzioner se žali da su poskupeli i lekovi, te da je nemoguće od takvih primanja živeti.

Za vreme posete Kijevu potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država DŽozefa Bajdena u decembru čula se podrška Vašingtona Ukrajini, ali i kritika da je korupcija glavni neprijatelj ukrajinskoj državi i demokratiji. Političke afere, poput tuče u parlamentu, pokreću pitanje da li je u vladajućoj koaliciji, slično kao nakon Narandžaste revolucije, došlo do rascepa između predsednika Porošenka i premijera Jacenjuka.

Kontrola privatnih vojski kojima upravljaju ukrajinski tajkuni predstavlja potencijalnu opasnost ne samo zbog novog jačanja uticaja oligarha u ukrajinskoj politici, već prilično heterogena slika ukrajinskih branilaca, pod određenim uslovima, može da se okrene i protiv samog Kijeva. Slična situacija bila je na Kavkazu, gde je tokom devedesetih u Gruziji i Azerbejdžanu bilo izvršeno više vojnih udara.

Sprovođenje mirovnog sporazuma iz Minska podelilo je i vladajuću koaliciju. Glasanje u ukrajinskom parlamentu o ustavnim promenama koje bi separatističkim teritorijama Donjecka i Luganska dale posebnu autonomiju, prošlog leta pokrenulo je u Kijevu nasilne demonstracije, uglavnom desničarskih organizacija. Izbili su sukobi, bačena je granata. Više desetina predstavnika snaga bezbednosti je ranjeno, a trojica su izgubila život. Mogući izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU, zaduženost Grčke, migrantska kriza, a posebno posledice terorističkog napada u Parizu potresaju Stari kontinent. Tu su i dva razarajuća rata u Ukrajini i Siriji u kojima učestvuju Zapad i Rusija. Kerijeva poseta Moskvi i Bajdenova Kijevu u decembru potvrda je klime veoma promenljivih političkih okolnosti, u kojima odnosi Zapada (SAD i EU) i Rusije dobijaju dramatične zaokrete od neprijateljstva, poput onog u Hladnom ratu, do traženja savezničke platforme za uništenje Islamske države na Bliskom istoku.



Aleksandar Gavroš, novinar iz Zakarpatja, iz grada Užgoroda, kaže da je rat na istoku zemlje u mnogo čemu promenio Ukrajinu. S jedne strane Ukrajinci su spremni da mnogo trpe, a s druge postali su suroviji, kaže ukrajinski novinar. Prema njegovim rečima, rat i kriza ne ugrožavaju demokratiju, iako se stvara utisak da je ona često na granici sa anarhijom.
Svi sagovornici NIN-a uglavnom se slažu da uprkos ekonomskim poteškoćama u ukrajinskom društvu ipak vladaju patriotsko raspoloženje i optimizam, te smatraju da je Ukrajina na dobrom putu i da će rat na istoku ipak biti rešen u njihovu korist.

Međutim, ne treba imati iluziju da je Rusija ušavši u bliskoistočni konflikt zaboravila na svoje interese u Ukrajini. Moskvi je bivše sovjetsko susedstvo od strateškog značaja, a posebno Kijev, te će Rusija dati sve od sebe da Ukrajinu vrati u zonu svog geopolitičkog uticaja. Na fonu napora da se podigne Evroazijski ekonomski savez (Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Jermenija), Putinova Rusija sigurno neće dozvoliti da Ukrajina postane stabilna, prosperitetna i demokratska država u zapadnoj orbiti. Prema tome pred Ukrajinom su godine nesigurnog i opasnog življenja, sa veoma ranjivom demokratijom i potpuno neizvesnom perspektivom integracije u EU.