Mesto preobražaja

Foto Edvard Molnar

Sedmo izdanje pozorišnog festivala u Subotici Dezire održano je pod motom No comment say it loud (Bez komentara reci naglas). Kako Dezire ima svoj svojevrstan protokol koji je potpuno u službi pozorišta, festivala i publike na sceni Narodnog pozorišta u Subotici Andraš Urban sa minijaturnog vergla pušta My way ta numera označava početak, fanfare na Urbanov način. Prvo gledamo Frljićev Kompleks Ristić u Subotici, jednom od Ristićevih gradova naposletku. Frljić je napravio jedan pozorišni esej koji govori slikama i muzikom. Mučno i poetično. O Ristiću i raspadu zemlje.

Nakon toga igra se Koštana Narodnog pozorišta u Subotici u Urbanovoj režiji, ovog puta na sceni pozorišta Deže Kostolanji funkcioniše odlično i kada vas gađa, koji god put da je gledate, ne maši metu.

Ovoga puta na Dezireu izvedeno je sedam Urbanovih predstava od Koštane, preko Antihrista, Bana Banka, Životinjske farme koja je postavljena u riječkom HNK, Božića kod Ivanovih postavljenog u Mađarskom državnom pozorištu u Klužu, do predstave Rodoljupci koja je premijerno izvedena u novembru u Narodnom pozorištu u Beogradu. Direktor i selektor festivala Andraš Urban kaže da je ove godine imao bojazan kako će publika prihvatiti program koji sadrži toliko njegovih predstava: Na prilično drzak način je sastavljen program, priznaje, ali, ispostavilo se da je interesovanje lokalne publike bilo najveće do sada, a i postoji jedno otvaranje prema festivalu kada je reč o drugim gradovima i kada je reč o publici koja pripada mađarskoj stručnoj pozorišnoj javnosti. Praktično su karte bile rasprodate dve nedelje pre početka festivala, tvrdi Urban.

Publika je obrazovana pozorišno i prihvata angažovane predstave koje se bave stvarnošću: Isto tako, uočava Urban, oni zaista žele da gledaju predstave koje se ne bave društvenim pitanjima.. kada koristimo termin eksperimentalno ili alternativno pozorište to činimo da naglasimo o kakvom pozorištu je reč ali se bavimo dobrim teatrom Bitno je da predstava može da komunicira sa svojom publikom i ovde i u mestu gde je stvorena, da ima svoj značaj u kontekstu savremenog teatra uopšte.

Nit koja spaja sve predstave Andraša Urbana jeste Urbanovo bunjenje protiv nedostatka socijalne odgovornosti, nemanja društvene svesti. Besan sam što se licemerja društva tiče, a besan sam i na sebe zato što godinama podnosim jednu stvarnost koju ne bih morao niti trebalo da podnosim, zaključuje Urban. Zašto ne govorimo o tome? Pokušavam, hajde da ne preterujem, ali da preuzmem neki moj deo socijalnog angažmana, ne samo da se prodajemo unutar toga, nego je važno zaista učiniti nešto za određenu zajednicu. A Dezire festival upravo to čini, pribrano, organizovano, jasno.

Predstava Ružičasti biber francuske kompanije koja se isto tako zove, jeste predstava novog cirkusa. Uživamo, kompletno gledalište. Aplauz u pozorištu uvek dolazi iz intenziteta većeg ili manjeg, koji je predstava uspela da prenese u gledalište. Aplaudira se dugo i snažno, iz srca. Novi cirkus, koristeći jezik cirkusa, pripoveda magično. Publika se oseća krhko, upravo zbog akrobacija koje vide na sceni, kaže glumica Klodel Duse, oseća se posvećenost između ljudi na sceni i zato se skida jedan nevidljivi zaštitni sloj koji publika ima i otvaramo ih .Upravo se neuobičajen način rada prenosi na publiku - ljudi su u doživljaju novog cirkusa otvoreniji i osetljiviji.

Birdie je plesna predstava kompanije Frenaka Pala, koja govori o teskobi sa jedne i želji za letom sa druge strane. Trupa joj se besprekorno predaje. Životinjsku farmu je Andraš Urban režirao u riječkom HNK. Ona se igra intenzivno, ne štedeći nikoga, a ishodište je u nekoj vrsti apsurda, vrlo duhovito kroz priču o evropskom i balkanskom tržištu svinja.

Iz Kluža dolazi predstava Paralle grupe Graundflor. Potresno, dirljivo, snažno uprizorenje, u središtu nosi istopolnu lezbijsku priču duo-drama, dve ispovesti, dva vešta prepletanja koja vas vode kroz bolno i smešno istovremeno, a ishodište nalaze u ljubavi. I to sve lišeno patetike. Igraju Kata Halmen i Lucija Marno, režiju potpisuje Ferenc Sinko. Precizna igra, jasan koncept i zaista duboka tišina na kraju i aplauz takav da nam je zaista drago što smo bili njegov deo. Dogvil u režiji Kokana Mladenovića subotička publika prima odlično, prvi put Milicu Janevski gledam kao Grejs, a igra je zrelo i jasno. Zatim Rodoljupci sveža, a već proslavljena predstava ovog puta na subotičkoj sceni, primljena je srdačno raširenih ruku u neverovatnoj gužvi.

Posle nekoliko godina pauze, svetska zvezda i dobro poznat subotičkoj publici Ivo Dimčev, jedan od najvolšebnijih performans umetnika u ovom trenutku na starom kontinentu, vodi znalački i vešto kroz svoj healing performans I cure, znajući tačno odakle polazi i gde hoće da nas dovede, i tako to i čini. Dimčev kaže da je ispitivao formu u kojoj radi u kontekstu isceljivanja, pošto je obično dekonstruktivan. Pokušao sam da vidim kako prevazići protivrečnosti iz tog paradoksa sam stvara komad, govori Dimčev.

Subota, dan pred zatvaranje gledamo Manipulacije Bojana Jablanoveca. Predstava je nastala kao koprodukcija pozorišta Deže Kostolanji, festivala Infant i slovenačke kompanije Via negativa. Bojan Jablanovec kakvog ga poznajemo u jednom pozorišnom eksperimentu, susreće se sa publikom Dezirea kao sa starim dobrim prijateljem na obostranu radost. Dimčev nam isto veče priređuje koncert, apsolutno bez greške. Festival zatvara predstava Egzodus koju je u pozorištu Deže Kostolanji režirao Sabolč Tolnai. Tokom procesa čitava ekipa odlazila je u izbegličke kampove u Subotici i razgovarala sa sirijskim izbeglicama, što je bilo polazište da Tolnai napravi predstavu o izgnanstvu u jednom širokom smislu od progonstva iz raja pa dalje, predstavu gustih slika i jakih simbola, sa značenjem egzodusa i kao izgnanstva i kao prelaza.
Dezire Akademija održava se tradicionalno tokom festivala. Urban vodi razgovore sa Laslom Vegelom i Kokanom Mladenovićem, duhovito i lucidno. Puno je studenata u publici, razgovori se vode u galeriji Likovni susret.

Pošto je naša priča o festivalu napravila pun krug, možemo se vratiti na početak - u zvuke koji dolaze iz minijaturnog vergla. Veliki majstor kreiranja festivala Đorđo Ursini rekao je svojevremeno da su festivali raskrsnice, mesta raznovrsnih susreta na kojima, za razliku od pravih raskrsnica, čak i kada je gužva i kada se vozi žestoko i brzo, ne možemo biti povređeni. Urban insistira da festival nije kolač sa šlagom i Samsonite koferi.

Sedma godina festivala jeste godina zrelosti festival je organski deo Grada i tla, dobro integrisan u njegovo tkivo. On je mesto preobrazbe na kojem se pozorišna snaga uozbiljuje i deluje u punoj snazi.