Preko poligrafa do posla

Foto profimedia.rs

Ništa ne bi bilo čudno da je ministar Dušan Vujović stvarno poručio zaposlenima u javnom sektoru, kako tvrde mediji i opozicija, da traže drugu državu ako im se ne sviđaju nova pravila u njihovim ionako obezvređenim ulogama kroz koje, inače, funkcija države još jedino i ima smisla u Srbiji. Ispada, štaviše, da ministru odgovara uzavrelo tržište rada, pretrpano toliko da građani sve češće pristaju čak i da ih testiraju kroz poligraf ne bi li dobili neko radno mesto. Ozbiljno. Ovo nije vic o premijeru. Nego epilog vica. Poligraf je puka svakodnevica nezaposlenih, koju su za NIN potvrdili u brojnim agencijama za ispitivanje na detektoru laži i detektivskim agencijama. Štaviše, letimična pretraga na internetu razuverava svakog ko je mislio da kandidati i radnici imaju pravo na zaštitu privatnosti od njegovog visočanstva preduzetnika. Detektivske agencije kao posebnu vrstu usluge nude proveru kandidata za posao i zaposlenih, koja podrazumeva obradu, od provere biografije do istraživanja lažnih bolovanja.

Primera radi, jedna od najpoznatijih, detektivska agencija Protekta, u ponudi ima i psihološki profil i procenu ličnosti, proveru finansijskog stanja, testiranje na narkotike i alkotestiranje. Top-sikret agencija u kategoriji bezbednost i zaštita poslovanja nudi proveru i nadzor zaposlenih i otkrivanje insajdera. Agencija Anonimus - proveru kandidata na poligrafu, proveru lažnih bolovanja. I tako redom.

Reč nije o proveri kandidata za bezbednosno rizične ili pak najviše menadžerske poslove, nego za najraznovrsnija i najobičnija zanimanja, tvrdi Slobodan Zečević, vlasnik agencije Poligraf. Osim uobičajenih podataka iz biografije, poslodavci očekuju da saznaju šta su nečija očekivanja od posla, zašto je konkurisao, zašto je promenio deset firmi za dve godine. Da li je krao? Da li ih je sam napuštao? Da li je pravio probleme poslodavcima? Danas se optužbe za mobing olako koriste. Žalimo se da nema posla, a poslodavci da nema radne snage, objašnjava Zečević zašto su provere na poligrafu, koje se obično naručuju kad se krug kandidata suzi na nekoliko, u stvari, korisne za srpsku privredu.

Poslodavac mi kaže šta želi, a ja njemu šta su mogućnosti. Ne postavljaju se sugestivna i diskriminatorska pitanja: nema pitanja koja se odnose na seksualnu, versku, nacionalnu pripadnost, planiranje porodice.

Kad je reč o proveri zaposlenih, na detektor laži se dolazi zbog sitnih krađa, koje ruše poverenje i komfor u firmi, a pozvani uglavnom prihvataju da se testiraju, jer se, u suprotnom, sumnja da su krivi.

Skoro sam imao slučaj da je poslodavac metodom slučajnog uzorka izabrao nekoliko članova sindikata iz firme da im pokaže koliko su upoznati sa pravima na koja ga stalno podsećaju. Ispalo je, naravno, da oni ne znaju koja su im prava i on je želeo da ih suoči sa rezultatima testiranja, ilustruje Zečević kreativnost u upotrebi ovog, inače pomoćnog predistražnog sredstva.

Ni ovo nije neslana šala. Već realnost položaja nezaposlenih i radnika u Srbiji, kategorije koja odavno ne postoji kao klasa, već samo kao rastući broj podređenih za koje je, kad prežive nezaposlenost i nemaštinu, poligraf merilo preživljavanja. Radna grupa 29, nezavisno i savetodavno telo Evropske unije, septembra 2001. u Mišljenju o obradi ličnih podataka u oblasti radnih odnosa zauzela je stav da se o slobodnom pristanku zaposlenog ili kandidata za radno mesto može govoriti samo u slučajevima kada ta lica mogu bez ikakvih štetnih posledica po svoj radnopravni status ili mogućnost zaposlenja odbiti davanje saglasnosti o obradi podataka, kao i kada bez ikakvih posledica mogu opozvati ranije datu saglasnost za obradu podataka. Ukoliko oni trpe ili mogu trpeti posledice odbijanja da daju saglasnosti, onda tu nema govora o slobodi.

NIN-ovi sagovornici iz detektivske struke kažu da je reč o uobičajenim načinima provere na Zapadu i da ovako konačno učimo o bezbednosnoj kulturi koja nam nedostaje. Sa poslodavcima zapadnjacima se tako povećao i obim njihovog posla.

Uz biografiju, kandidat za posao potpisuje saglasnost da ovlašćena agencija može proveriti podatke koje je naveo, objašnjava Dragan Trivan, vlasnik i direktor detektivske agencije Protekta. Iako potpisujući saglasnost većina ljudi pomisli da je reč samo o proveri prethodnog posla, Trivan kaže da nema zablude i da se svaka vrsta provere kreće uokviruZakona o detektivskoj delatnosti i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Podaci do kojih detektiv dolazi koriste se u skladu sa etikom a nikako da bi se neko diskreditovao. Upitan šta je etički u tome da se tajno proverava da li radnik ima zdravstvenih ili porodičnih problema, da li pati od bolesti zavisnosti i zašto mu se menja finansijsko stanje, što su sve Protektine usluge, Trivan kaže da detektiv ne prenosi podatke koji se ne tiču poslodavca ukoliko je osnov sumnje, zbog koga se istraga pokreće, bio neosnovan. Ukratko, ako se dokaže da to što niže plaćeni radnik vozi bentli nema veze sa poslovanjem firme, poslodavac neće dobiti informacije o tome odakle zaposlenom bentli.

U nekim kompanijama postoje menadžeri bezbednosti i oni autsorsuju detektivsku agenciju za određene vrste usluga. Veoma je važno znati istoriju i navike zaposlenih koji dolaze u dodir sa novcem ili vrednostima. Alko-test je važan za ljude koji rade naposlovima obezbeđenja, za mašinama u proizvodnim procesima, za vozače, transport dece. Test na narkotike - za transport novca, blagajnika. Danas se mali forenzički setovi mogu kupitiu apotekama, a testiraju se površine, ne osobe. U praksi je, na primer, blagajnica proneverila novac, a angažovanjem detektiva se ispostavilo da je njen suprug nasilnik i bivši robijaš, koji je organizovao proneveru. U ustanovu koja radi sa mladima došao je fini lekar koji je, ispostavilo se, u prošlosti imao problem sa pedofilijom.Iz ovih primera može se zaključiti da nema ničeg problematičnog u tome da se želi znati s kim se radi, već naprotiv da je poslodavac u obavezi da ovakve provere sprovede u interesu kompanije i drugih zaposlenih.Ko nema šta da krije, ne brine se zbog provere. Zar se i vi, novinari, ne raspitujete o raznim ljudima, pita Trivan, inače i predsednik Grupacije detektivskih udruženja pri Privrednoj komori Srbije i potpredsednik PK Beograd.

Zakonski odgovor na retoričko pitanje, čak i ako zanemarimo pravo na privatnost bez obrazloženja, glasio bi: zaposleni i kandidati za posao najčešće ne spadaju ni u jednu kategoriju iz člana 10. Zakona o detektivskoj delatnosti - u odnosu na koje se podaci obrađuju po propisima. I pristanak koji je osnov za obradu mora po formi i sadržini zadovoljiti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a to je teško proveriti. U svakom slučaju, takvim saglasnostima ne veruje poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je, za razliku od Inspektorata za rad, upoznat sa fenomenom poligraf, pa posao.

Veliki broj ličnih podataka se obrađuje na osnovu pristanka koji se retko kad opravdano može smatrati valjanim pravnim osnovom, jer je njihov odnos prema poslodavcu odnos potpune neravnopravnosti. Pod firmom postojanja pristanka često dolazi do povreda prava zaposlenih i kandidata za zaposlenje. Zato otvorena pitanja u ovoj oblasti treba regulisati zakonom. Kao pravnik i dugogodišnji advokat smatram da je kod nas, danas, značaj poligrafskog testiranja doveden do granica apsurda. Opasno je da se jedno sredstvo, potencijalno korisno u postupku utvrđivanja ili isključivanja indicija, apsolituzuje i pretvara u garant istine. A pogotovo je pravno neodrživo da se to što neko odbija da se povinuje testiranju, koje po zakonu nije obavezno, tretira kao priznanje krivice.

Rodoljub Šabić kaže da većina važnih pitanja obrade ličnih podataka u radnim odnosima nije uređena. Sem ponekad, suprotno Ustavu i zakonu, podzakonskim aktima.
Postoji i mnoštvo drugih konfliktnih situacija, na koje ukazuje sve veći broj građana. Ilustracije radi, obrade enormnih količina ličnih podataka bez prepoznatljive svrhe i opravdanja, nadzor poslodavaca nad elektronskom komunikacijom zaposlenih, video-nadzor, praćenje GPS sistemima, obrada biometrijskih ličnih podataka, obrada naročito osetljivih podataka kao što su lekarske dijagnoze, obrada podataka o osuđivanosti, upozorava Šabić.

Sve navedene situacije iz ugla svojih klijenata pominju i detektivi. Vlasnik jedne detektivske agencije koji je insistirao na anonimnosti, precizira da je reč o multinacionalnim kompanijama poreklom iz Nemačke, Slovenije, Švajcarske, Holandije, koje uglavnom žele da znaju porodično i finansijsko stanje kandidata, da li ima krivične odgovornosti, da li su diplome i, gle čuda, doktorske disertacije postojeće.

Kandidat za to ne daje saglasnost, jer su informacije od opšteg značaja, ubeđen je. Do finansijskog stanja, objašnjava ovaj detektiv, dolazi se posredno, uz podatke o tome kako i gde osoba živi, koji automobil vozi i koje su mu životne navike. Proveravaju se i bolovanja, pa se često nađu kumovi lekari koji ih velikodušno ispisuju. Cena usluge zavisi od dubine infromacije i kreće se u rasponu od 300 do 1.000 evra. Za istraživanje nekoliko osoba, ne više od 500 evra po čoveku. U motive poslodavca se ne upuštam i ne kršim zakon, kaže detektiv koji se raduje zakonskim izmenama i licenciranju detektiva, jer će pristup podacima, kao što su matične knjige, tada biti lakše dostupan, a dosadašnje usluge na crno - postaće zvanične.

Vlasnik detektivske agencije Seguridad očekuje od novog zakona da podaci o lažnim bolovanjima, na primer, postanu validan dokaz na sudu. Mirsad Mehmedović istražuje i poslovne partnere i diplome, naročito izdate u Kragujevcu i na odeljenju prištinskog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. Prate se menadžeri na terenu, koji, recimo, za farmaceutske kompanije nude proizvode da bi se proverio njihov učinak. I to je zaštita vlasnika firme, a ne onih koji hvataju krivine.

Inspekcija za rad godišnje dobije oko9.000 zahteva za ostvarivanje pravaiz oblasti radnih odnosa i oko 600 žalbizbog bezbednosti i zdravlja na radu. A samo retki se žale na diskriminaciju. Naročito u privatnom sektoru, kažu za NIN u Inspektoratu. Niko se još nije žalio da je za radno mesto bio ucenjen testiranjem na detektoru laži. Niti da ga je istraživala detektivska agencija.

Kad inspektor utvrdi diskriminaciju, može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Diskriminacija je posebno prisutna u odnosu nažene, starije, osobe sa invaliditetom,pripadnike nacionalnih manjina,lica drugačije seksualne orijentacije, a manifestuje se kroz otežano zapošljavanje, nejednaku zaradu za isti rad, neadekvatnu zaštitu materinstva, sporije napredovanje...

Kazna je novčana. Od 600.000 do milion i po dinara za pravno lice i od 200.000 do 400.000 za preduzetnika. Na razgovoru za posao, kažu u inspekciji, poslodavac može postavljati pitanja o radnom iskustvu, stručnom znanju, radnim veštinama, ličnim sposobnostima. Ostalo je diskriminacija.

Suština je u neravnopravnom i podređenom položaju, izričita je Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Velika konkurentnost radnog mesta dovela je nezaposlene u izuzetno težak položaj. Zato on pristaje na sve, pa čak i na poligraf i istragu. Položaj radnika neravnopravan je u odnosu na poslodavca, a resorni ministar odgovoran je za tu situaciju. LJudska prava nezaposlenih već su ugrožena maksimalno. Poslodavac više nema odgovornosti ni za šta, a radnik je samo potrošna roba. Jer u Srbiji danas, poslodavac ne odgovara kad ne isplati zaradu za godinu dana, a po Zakonu o radu otkaz može da se dobije i za mrk pogled.

Poslodavci će, razume se, upotrebiti i mrk pogled i sva dostupna sredstva da se oslobode rizika zapošljavanja. Dodatnim mehanizmima, kao što je produžavanje mogućnosti zaposlenja na određeno sa jedne na dve godine, država je ušuškala poslodavca u njegovoj sigurnosti. Ali to nije bilo dovoljno da poslodavac stekne poverenje u državu. Ni u diplome koje ona garantuje, ni u uverenja o bolovanju ni u potvrde o sudskom gonjenju, koje izdaje. Između prava nezaposlenih i apetita profita nema barijera, ni države. Samo prostor koji će umesto državnog biroa za zapošljavanje popuniti detektivi i poligrafisti. U tome je i logika Vujovićeve poruke: promenite državu. Ta poruka je u savršenom skladu sa politikom države. Samo, koje države? I šta će nezaposlenom država koja ne štiti njegova prava? Niko u Vladi, iz koje Vujović progovora, o tome nije razmišljao. Ni pre ni nakon što su sami, drugim nekim povodima, odlazili na poligraf. Ali ih, srećom, to niko nije ni pitao, pa su test položili. Poligrafom su ovladali. A radnike savladali.