Pfenig na bosanski način

Službeni glasnik BiH i Službene novine Federacije BiH koriste samo oblik pfenig.“ Mene je oduvek zanimalo kako to da država BiH nije zadržala jugoslovenski (i srpski) dinar, niti uvela hrvatsku kunu, niti usvojila neki turski ili arapski naziv monete, niti se, kao junačka Crna Gora, opredelila za evro, nego je bivšu nemačku valutu proglasila svojom. Ako je nazvana konvertibilnom da bi se razlikovala od nemačke marke, to baš i nije logično, jer je i ova druga konvertibilna (kažu, štaviše, da se u Nemačkoj još i danas masovno upotrebljava i slobodno zamenjuje za evro). Kako god bilo, stoti deo marke zove se pfenig. Teško izgovorljivu početnu suglasničku grupu „pf“ nema nijedan evropski jezik osim nemačkog, pa je razumljivo što su je Bosanci u svakodnevnom govoru uprostili u „f“. Manje je razumljivo što su završno -ig pretvorili u -ing (slično kao što se fabrička marka Grundig kod nas pogrešno zvala „Grunding“). Upravo iz „Vikipedije“ saznajemo da na bosanskoj novčanici piše „50 pfeniga“, a na kovanom novcu 5, 10, 20 itd. „feninga“. Ne verujem, nažalost, da bi guverner bosanske centralne banke bio spreman da samo za ljubav jezičke pravilnosti istopi i ponovo iskuje sav metalni novac. Ne valja kad pogrešan oblik iz uličnog govora stekne status zvaničnog termina, ali ne valja ni kad zvanično postane toliko „zvanično“ da više ne liči na jezik živih ljudi. Jedan takav primer čuo sam na televiziji u utorak 19. januara. „U sredu, u svim mestima, porast maksimalnih temperatura u odnosu na utorak“, rekla je spikerka koja čita vremensku prognozu. To ne znači ni više ni manje nego „Sutra svuda toplije (nego danas)“, ali meteorolozi, kao i svi zvaničnici, smatraju da bi umanjili svoje dostojanstvo kad bi u tri ili u pet reči rekli ono što mogu reći u dvanaest.