Pregovarački tegovi

Foto AP

Umesto produbljivanja odnosa Srbije i Prištine, koji su od posebnog značaja zbog otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja o ulasku Srbije u Evropsku uniju, dijalog u Briselu je nastavljen sa dodatnim tegovima na nogama, uglavnom sa prištinske strane.

Umesto da se deblokira rad na Statutu Zajednice srpskih opština (ZSO), Priština je pregovaračko vreme trošila na insistiranje da se razgovor o ZSO uopšte ne pominje u saopštenju šefice evropske diplomatije Federike Mogerini, što ipak nije prošlo. Kao što nije prošao ni uslov Ise Mustafe, predsednika privremene vlade u Prištini, da pregovore veže za viznu liberalizaciju.

To ne znači da višemesečni politički haos u Prištini, sa suzavcem u parlamentu i neredima na ulicama, sve u organizaciji radikalnog opozicionog pokreta Samoopredeljenje, nije imao svoj epilog na pregovorima u Briselu. Strahove osnivača ovog pokreta i poslanika u kosovskom parlamentu Aljbina Kurtija nije mogao da ublaži ni Ustavni sud Kosova odlukom o (ne)ustavnosti ZSO, dajući do znanja da je pitanje ZSO u nadležnosti zaokruženog prištinskog pravnog sistema

Malo je verovatno da albanski opozicioni lider, kome je krajem devedesetih godina u Beogradu dodeljena nagrada za toleranciju i koji se nije libio da traži bojkot proizvoda iz Srbije na Kosovu, sada deluje izolovano, bez pokroviteljstva i uticaja albanskog vrha.

Znamo daMilorad Dodik danas ima mnogo bolje odnose sa Putinom nego sa Vučićem. Ako se osnuje Zajednica sa većinskim srpskim stanovništvom naKosovu, ona će se odmah povezati sa Putinom. Mi to nemožemo dozvoliti ispremni smo dapreduzmemo sve radnje iaktivnosti koje su neophodne kako bismo to sprečili,kazao je Kurti.

Sasvim dovoljno da se briselski pregovori, umesto gorućeg pitanja ZSO, svedu na verifikaciju već donetih sporazuma o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma i sporazuma o registarskim tablicama (na njima će biti nalepnice kao što su bile na biračkim spiskovima, kada je tako pokriven grb Kosova), što sigurno više ide u prilog Prištini nego Beogradu.
Satisfakcija je došla sa druge strane, kroz Rezoluciju Saveta Evrope (SE) o stanju na Kosovu, koju je predložio sada već bivši španski poslanik Avgustin Konde, odbivši sve amandmane koje je u ime Kosova podnela Albanija. Sama Rezolucija se ne bavi pitanjem statusa. SE je zadržao statusno neutralnu poziciju, a Rezolucija se isključivo bavi ljudskim pravima, vladavinom prava i demokratije.

U pravom malom ratu amandmanima u Spoljnopolitičkom odboru SE, albanska strana se borila da iz Rezolucije izbaci amandmane koji se odnose na formiranje ZSO, veću angažovanost Unmika, ali i zahteva da se predstavnicima Prištine doda i jedan predstavnik manjine.

U Rezoluciji španskog poslanika napominje se i da su konstatovani mnogi nedostaci i izazovi Kosova. Ključna pitanja koja su pominjana u izveštaju su povećanje uloge Unmika, problem sa organizovanim kriminalom i korupcijom, nesposobnost političkih partija za konstruktivni dijalog, dijalog sa Srbijom i zaštita manjinskih zajednica. Ističe se i da je SE podržao Unmik da pojača kapacitete za saradnju sa bezbednosnim mehanizmima u Evropi.

Pored ovoga, u Kondeovoj rezoluciji, o kojoj su se izjašnjavali poslanici 47 zemalja, osuđuje se nasilje u Skupštini Kosova i pozdravlja usvajanje amandmana kojim je omogućeno formiranje Specijalnog suda za ratne zločine OVK. Čak i poslanici zemalja koje su priznale Kosovo nisu podržali amandmane albanske strane.
Za analitičare na Kosovu rezolucija SE predstavlja korak nazad.

Emruš Ujkani upozorava da ni države članice SE koje su priznale Kosovo nisu pokušale da izmene rezoluciju koja predviđa jednu vrstu ponovnog jačanja Unmika, naročito u oblasti vladavine prava i saradnje Kosova sa međunarodnim mehanizmima. Jačanje Unmika u Prištini vide i kao snažan diplomatski pritisak Srbije, kako to smatra Dren Dolji: Ova vest sa sobom nosi i rizik da zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova počnu da sumnjaju u taj status, izjednačavajući tako državu Kosova sa Rezolucijom 1244, odnosno sa Unmikom na Kosovu.
Naizgled slični tonovi stižu iz Evropskog parlamenta koji čine zemlje Evropske unije. Poslanici spoljnopolitičkog odbora EP usvajanjem rezolucije o Srbiji i Kosovu pozdravili su početak pregovora sa EU; traže da se što pre otvore ključna poglavlja 23 i 24; normalizaciju odnosa Beograda i Prištine...

Pred Srbijom je još mnogo posla, ali Beograd može da računa na punu podršku Evropskog parlamenta, rekao je Dejvid Mekalister, izvestilac EP za našu zemlju, čija usvojena rezolucija traži od Srbije da nastavi sistemske reforme i pojača napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ali, tu je i apel na pet članica EU - Španiju, Slovačku, Kipar, Rumuniju i Grčku - da priznaju Kosovo. Poenta ovog apela je u ratifikaciji svih ugovora koji moraju da prođu nacionalne parlamente članica EU.

Kada je u pitanju nedavno potpisani Sporazum o pridruživanju i priključivanju (SSP) Kosova sa EU, on se odvijao nešto drugačije nego kada je to činila Srbija. Evropska komisija ima ingerencije da pregovara i potpiše sporazum sa Kosovom i on se ratifikuje samo u Evropskom parlamentu. To znači da Sporazum ne moraju da ratifikuju nacionalni parlamenti kao što je to sa Srbijom bio slučaj, i stupa odmah na snagu, dok je onaj sa Srbijom stupio na snagu tek posle ratifikacije u nacionalnim parlamentima.

Da stvari budu svima jasne postarao se Ernst Rajhel, opunomoćenik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova za Jugoistočnu Evropu. U intervjuu za Dojče vele, koji nije preneo nijedan srpski medij, Rajhel naglašava da su briselski pregovori u interesu kosovske suverenosti koja nije moguća bez tih pregovora! Najpre, kako kaže Rajhel, to je ukidanje srpskih paralelnih struktura, kako je nemačka kancelarka Angela Merkel 2011. godine zahtevala u Beogradu. To je u vezi sa postizanjem efektivne suverene kontrole Republike Kosovo i na severu zemlje. Put do toga je u procesu, koji je, priznajem, mukotrpan, u dijalogu.Bez dijaloga ne treba očekivati ostvarenje tih interesa.

Štaviše, nemački opunomoćenik je nedvosmisleno naglasio da je u slučaju Srbije, pored sveobuhvatnih kriterijuma za preuređivanje države i društva po evropskom modelu, dodatno zatražena i sveobuhvatna normalizacije odnosa sa Kosovom. Kao što vidite, Srbija nije izložena manjem broju preduslova za članstvo, već, naprotiv, dodatnim pretpostavkama, rekao je Rajhel.

Ovaj nemački zvaničnik je očigledno poznavalac jednog pravnog instituta posebno razvijenog u nemačkom pravu. Kako je još Hegel ustvrdio, pravo je slično matematici. Kada se pođe od načela ili postulata, kad se na jedan pravni način razvijaju pojmovi, zakonito se dolazi samo do jednog rešenja. Nečeg što su Nemci razvili kao cilj u pravu.
Nije li i deo međunarodne zajednice pribegao takvoj formi koja u krajnjem ishodu daje samo jedan rezultat nezavisnost Kosova.