Parkiralište za migrante

Da je pre koju godinu neko rekao da će Aj Vejvej, kineski umetnik i aktivista, poznat po oštrim kritikama Pekinga, povlačiti svoja dela iz danskih muzeja u znak protesta zbog poteza danske vlade, zvučalo bi to potpuno neverovatno, kao neki vic, loša šala. Ali ova godina donela je upravo takve vesti - zbog novog zakona kojim se dozvoljava danskim vlastima da oduzmu vredne predmete i novac migrantima, dva muzeja u Kopenhagenu ostaće bez dela Vejveja.

Istovremeno, na evropska vrata kucaju upravo oni koji ispaštaju greške sopstvenih i evropskih vlada, ali ti argumenti ne vrede na ulazima u šengen-zonu. Žice, zidovi, provere, sada i oduzimanje novca i stvari, sve ih to čeka na putu do sigurnijeg, evropskog života. A do tog cilja većina uopšte neće ni stići, čak će i oni koji su već prešli granice šengena biti vraćeni, ukoliko ne ispune uslove za dobijanje azila. Oni koji ispune te uslove, opet će morati da prođu još jednu selekciju da bi upali u ograničen broj azilanata koji su evropske države odredile kao maksimum koji mogu da prihvate.

Angela Merkel pobednički je poručila u svom novogodišnjem govoru: Mi to možemo, dala optimističke prognoze o tome da zemlja ima kapacitete da savlada pritisak pridošlica i naglasila da je najvažnije održati zajedništvo. Ne smemo da se delimo. Ali to je bilo poslednjeg dana decembra, mesec dana kasnije i ona je primorana da traga za rešenjima koja će smanjiti pritisak na Berlin. Posle novogodišnje noći u Kelnu, koja se pretvorila u silovanja, napade i pljačkanja, pojačani su pritisci da se vrata ipak pritvore, ako ne i sasvim zaključaju za novi talas migranata koji se očekuje ove godine.

Ali nisu podeljeni samo nemački građani, podeljene su članice Unije, podeljene su vlade unutar članica, podeljeni su građani EU. Nestrpljenje u evropskim prestonicama raste već mesecima, a razgovori, pregovori i dogovori koji traju cele godine, nisu doneli ništa osim novih raskola. Predlozi koji su možda nudili neko rešenje prošli su uglavnom isto. Ilustrativan primer je predlog Evropske komisije da se 160.000 ljudi iz Italije i Grčke, tokom naredne dve godine, premesti u druge države. Rezultat je bio poražavajući - samo je 331 osoba zaista premeštena.

Nemačka je primila najveći broj azilanata, ali kada se u obzir uzme broj stanovnika, slika je nešto drugačija. Na tom spisku na prvom mestu je Švedska. Stokholm je primio više od 1.575 azilanata na 100. 000 stanovnika. Mađarska, uprkos zatvaranju granica i žicama 1.508, Nemačka 520, a Velika Britanija 42.
Švedski premijer Stefan Lofven našao se u situaciji da njegova zemlja više ne može da izdrži toliki pritisak i da mora da smanji broj azilanata. Tako sada stoje stvari i sa velikodušnom Švedskom, a od drugih stižu daleko gore mere.

Češki predsednik Miloš Zeman sasvim jasno je rekao da njegova država ne može da bude svačija zemlja i zaključio da je muslimane praktično nemoguće integrisati . Robert Fico, slovački premijer, ocenio je evropsku politiku prema migrantima kao ritualno samoubistvo i takođe nije raspoložen da prima muslimane , jer je multikulturalizam fikcija. Nešto slično dolazi i iz Varšave. Nova, konzervativna poljska vlada premijerke Beate Šidlo ove godine prihvatiće tek 400 migranata. I to žene, decu, stare i pre svega - hrišćane.
Velika Britanija koja se sprema za referendum sledeće godine na kome će odlučiti da li će ostati u EU, izračunala je da bi napuštanjem Unije smanjila broj migranata za 100.000. Najzad, sredinom januara i Beč je rešio da stavi tačku na nove pregovore i briselska odugovlačenja. Više neće biti moguće kretanje preko austrijske teritorije kao do sada. Granicu mogu da pređu samo oni koji nameravaju da zatraže azil u Austriji ili Nemačkoj.

I ta je odluka donela strah Skoplju, ispostaviće se ne bez razloga. Makedonija je zatvorila granicu sa Grčkom, nastala je gužva, pa je prelaz otvoren
Vest, naravno, nije bila dobra ni za Beograd. Prema podacima UNHCR-a, prošle godine kroz Srbiju je prošlo 579.518 migranata. Bilo je obezbeđeno sve što je potrebno za tranzitnu zonu i sve je prošlo bez problema. Ali pomisao da bi mogli da ostanu zaglavljeni na našoj teritoriji unela je dosta nervoze. Od briselskih zvaničnika se proteklih meseci moglo čuti da nema razloga za brigu, Evropska komisija je saopštila da migranti koji budu vraćeni iz EU ne mogu da se vrate u Srbiju, to je ponovila i Federika Mogerini, visoka predstavnica za spoljnu politiku, kao i Johanes Han, komesar za proširenje. On je čak upozorio da bi bila velika geostrateška greška ako bi EU videla balkanski prostor kao parkiralište za migrante.



Te reči je bilo lepo čuti, ali mnogo je toga rečeno od kada je počela migrantska kriza. A strah Srbije da bi, ukoliko se uskoro ne nađe rešenje, lako mogle da se počine i neke geostrateške greške, pokazao se početkom ove nedelje sasvim realan. Uoči konferencije u Londonu zakazane za ovu nedelju, na kojoj treba da se razgovara o ideji da se obezbedi pomoć od dve milijarde evra kako bi se otvorila radna mesta za Sirijce i Jordance, dok bi Evropa otvorila svoje tržište za te proizvode, izneti su i neki drugi planovi.
U Briselu se čula upravo ideja da će se Sirijski fond, namenjen pre svega tome da se izbeglice zadrže u Jordanu i Libanu, koristiti i za njihov ostanak tamo gde se nalaze. Drugim rečima - u Srbiji i Makedoniji. Fond raspolaže sa više od 650 miliona evra i Unija smatra da je vreme da počne sa akcijama i u Srbiji.

I tako se ispostavilo da su oni koji su nam prognozirali sudbinu sabirnog centra pred vratima Unije bili u pravu. Evropa će pomoći, daće novac, daće strategiju, daće sve što treba samo da se zaštiti. Na Srbiji ostaje da vidi kako će se nositi sa tim. Iskreno rečeno, ova vest nije bila previše iznenađujuća. Evropa i dalje luta u traženju rešenja. Do sada se, osim rasprava i međusobnog optuživanja, nije čulo mnogo drugih tonova. A strah i panika nisu dobri saveznici. U pitanje je došao sam opstanak zajednice i ko sada još može da razmišlja o Balkanu, osim kao o kapacitetu za rasterećenje evropskih država.

Evropske nade polagane su u Tursku, kako bi se priliv nekako stavio pod kontrolu. Tako je sklopljen dogovor o tri milijarde evra pomoći za čvršće granice i sprečavanje krijumčarenja ljudi. A onda su opet nastale nesuglasice unutar EU. Italija sada traži da sav novac za Ankaru obezbedi fond EU, a ne i zemlje članice. I takođe želi kontrolu kako će novčana sredstva biti raspoređena.Novac će dakle još da se čeka, a priliv ka Evropi ne jenjava. Od turskih zvaničnika se čuje da ne mogu da učine više od onoga što već čine i da jednostavno ne mogu da zatvore granice. Mi nismo zatvor za migrante, upozorio je Mehmet Šimšek, zamenik turskog premijera. Kriza je toliko velika, smatra Šimšek, da je niko ne može u potpunosti kontrolisati.

I to je tačno - narasla mašinerija krijumčara ljudi pokriva sve puteve. Cveta šverc iz Turske ka Grčkoj, pa iz Grčke ka Makedoniji, pa zatim iz Makedonije A kakve god prepreke da postoje, rute se menjaju, prilagođavaju okolnostima i naravno zarada je sve veća. Procenjuje se da krijumčarenje donosi oko šest milijardi evra godišnje.
I to je tek deo priče. Evropska policijska agencija Evropol iznela je zastrašujuće podatke o 10. 000 dece izbeglica koja su sama putovala, a koja su nestala na evropskoj teritoriji. Organizacije za zaštitu dece već su upozoravale da su oni pod najvećim rizikom da postanu žrtve trgovaca ljudima. Sada se predlaže da se povećaju pažnja, pomoć deci, registracija, ali nešto slično je važilo i do sada, pa nas evo pred zastrašujućim brojevima.

A najgore tek dolazi Već stižu upozorenja da se najveći nalet migranata očekuje tek ove godine.
Najzad i Angela Merkel sada upozorava da ukoliko se pod hitno ne nađe rešenje, onda treba razmotriti mini Šengen- užu zonu koja će se jače zaštititi i bolje sarađivati. Merkelova je već toliko rizikovala politikom otvorenih vrata da je suočena sa dramatičnim padom rejtinga i prognozama da neće još dugo sedeti u stolici kancelarke. Ona sada podseća migrante da im je u Nemačkoj pruženo samo privremeno utočište, upozorava da broj azilanata mora da se smanji čim sukobi budu okončani

Nema više nikoga ko bi se previše zalagao da se sačuva Šengen, koji je važio za jedno od dostignuća na koje su Evropljani bili najponosniji. Nema više govora o slobodi kretanja, o zajedničkim, evropskim vrednostima, koje jedna po jedna padaju. Migrantska kriza iznela je na videlo sve slabosti EU, a zajednica nikada nije bila ranjivija.
Jedino oko čega su se do sada sve članice složile jeste da - nema više vremena i da nešto mora da se preduzme pod hitno. Nadajmo se da će to imati na umu pre nego što lepo vreme donese nove čamce na evropske obale.
I da u toj panici Brisel neće imati neke nove ideje za Srbiju.