Zaprašivanje Srbije

Jedan me prijatelj iz Australije godinama ubeđuje da je vojvoda Vuk ubijen s leđa, nekako ubrzo posle Kajmakčalanske bitke. A, setite se samo: vojvodi Vuku i njegovim komitama dodeljen je najteži zadatak u ovom slavnom boju; on se, sa svojim borcima, gotovo četvoronoške, penjao liticom ka vrhu planine da bi se, prsa u prsa, tukao sa Bugarima. Od oružja nosili su samo kame i bombe, brale!

E, sad, zašto bi vojvoda Vuk, od naših, bio ubijen s leđa? To moj prijatelj iz Australije nije znao da mi kaže.
Ali, u prošlu subotu, u izlogu knjižare u Kosovskoj, vidim knjigu Crna ruka od Vase Kazimirovića. Kao omađijan uđem u knjižaru i zatražim Crnu ruku. Stavim knjižurinu u krilo, pa počnem dijagonalno da je čitam; veštiji sam, čini mi se, u tome od Lenjina koji je, čujem, i u dijagonalnom čitanju bio majstor nad majstorima. I, gle, u dnu 711. stranice pročitam da je vojvoda Petar Bojović potpisao naređenje da se vojvoda Vuk ubije! Zašto, bre, crni Bojoviću!? E, zašto! Zato što je odlučeno da se Apis uhapsi i da mu se sudi u Solunu za pripremanje atentata na kralja Aleksandra!? A bojali su se da će vojvoda Vuk da pobije, ako treba, i pola Đeneralštaba samo da spasi pobratima Apisa. Možda je Apis hteo nekog da likvidira, recimo, Nikolu Pašića, koji se i u vreme rata, i te kako, bogatio crnoberzijanskim radnjama, naravno, na štetu srpske vojske i naroda. Elem Baja Pašić je uspeo da ubedi kralja Aleksandra da mu Apis radi o glavi I, streljaše Apisa kao psa u Solunskom polju. A prethodno, ubiše ni krivog ni dužnog vojvodu Vuka!

Tu me obuzme bes, ahilovski bes, i izletim iz knjižare u nameri da macolom razlupam bistu Petra Bojovića u parkiću kod Kalenića, gde često prolazim. Srušio bih i spomenik Nikoli Pašiću, ali za to mi, bajo, treba dobra logistika i dva tri kila eksploziva

K. G. Jung, moj guru iz Švice, vidi da sam potpuno pomahnitao pa me smiruje: Ti kao da se spremaš u džihadiste, oni vole da ruše spomenike! Bolje razmisli kako da omogućiš ruskom akademiku Kljosovu da izvrši DNK analizu na moštima Jovana Krstitelja, koje su na Cetinju! Možda se pokaže da je i Krstitelj imao srpski gen R1A1. A ako je Isus brat Jovanov, onda bi i on bio Srbin!

Moram da priznam da me Jung malo smirio, omamio kao morfijumom, ali, ipak, zovem Bilju na mobilni da je pitam imamo li neku macolu u podrumu? Kad je čula zašto mi macola treba, uhvati je panika i počne da me preklinje i u svašta zaklinje... Odustanem i od spreja! A hteo sam da Petru Bojoviću napišem na postamentu: Pozdravio te Apis. Ali, ko bi to, od ovih mlađih, razumeo?

Klomparam niz Krunsku, kad u susret mi ide čovek u trenerci i patikama, sa kačketom i gas-maskom na licu!?
Pruža mi letak i kaže: Gospodine, zaprašuju nas! To reče i ode dalje. Čitam letak sa mrtvačkom glavom u zaglavlju:
Američki avioni uz dozvolu naše vlade zaprašuju nebo tonama metala i otrova u prahu! Sistem je prost! Sunce sve te koktele smrti toliko usija da dolazi do toplotnih udara. Od isparavanja otrova na Suncu stvaraju se opasni oblaci koji putem kiše ubijaju sve na Zemlji. Poplave, klizišta, suše Tako nam uništavaju poljoprivredu i ljudsko zdravlje. Ako ćutimo, ljudi i priroda će izumreti.

Iz kontejnera u Gročanskoj, moja Crna iskače: Srbiju ne treba niko da zaprašuje, Srbi će sami sebe da dokrajče! Onog dana kada su četiri mudžahedina uhapšena ispred Dečana, na Kosovu je Srbin pucao na rođenog brata! I čemu onda podsećanje na tužnu sudbinu vojvode Vuka