Svetlo na kraju tunela

Novogodišnja rasveta u Beogradu nikako da bude uklonjena, a razlog za to je premijerova teorija da građani troše više kada je ulična rasveta bogatija, čime automatski utiču i na podizanje bruto domaćeg proizvoda. Ova tvrdnja se ispostavila tačnom, jer su januarske plate građani odavno već potrošili, a BDP je toliko skočio da se, prema premijerovim rečima, u budžetu pojavio neočekivani suficit od 250 miliona evra.

I dok novogodišnjim svetlima na ulicama prestonice, ipak, preti gašenje, jer građani nemaju više para za trošenje, jedno drugo svetlo pojavilo se tamo gde ga Srbi najmanje očekuju - na kraju tunela. Tunel Savinac prokopan je kod Takova, a kako je to nedavno i obećao, otvarajući železničku stanicu Prokop, tačnije scenografiju stanice napravljenu samo za kamere, nakon probijanja tunela, premijer je lično otvorio šampanjac, pritom potegnuvši prvi gutljaj direktno iz flaše.

Zlobnici bi rekli da se premijer ovim činom odao alkoholu, ali samo oštroumni posmatrači i pomalo tupoumni poznavaoci premijerovog rada primetili su da je on na taj način želeo da spreči radnike da slučajno ne pokušaju da piju na poslu.

Ugledali su svi, od premijera, preko ministarke građevinarstva, do prisutnih radnika i novinara svetlo na kraju tunela i, tim svetlom okupana, počela je da se nazire jedna nova, uređena, moderna i prepuna gradilišta Srbija. Čak i oni koji nisu pili šampanjac, a bili su u pratnji premijera, uglavnom sa sendvičima u rukama, potvrdili su da ih je to svetlo na kraju tunela zaslepelo i opilo svojom jačinom. Neki od prisutnih ugledali su kroz ovu tek probijenu rupu završene Beograd na vodi i Prokop, neki su videli Despotov grad, beogradski metro i žičaru u Beogradu.

Ko je otišao na drugi kraj tunela i bacio pogled u suprotnom smeru, ka jugu, mogao je videti i novootvorenu fabriku u Doljevcu, završen deo Koridora 10 kod Vladičinog Hana, kao i sveže otvorenu fabriku obuće u Vranju. Konačno hrast nije više zaklanjao pogled niti sprečavao prodor napretka ka jugu koji se užurbano razvija. Doduše, na fotografijama iz fabrike u Vranju mogla su se videti lica mrzovoljnih radnika, ali i to se da rešiti tako što se u fabrici do nje može otvoriti pogon za ušivanje osmeha svima koji ne vide bolji život koji obećava premijer, čime bi Srbija postala zemlja večito srećnih i nasmejanih ljudi.

Oni isti zlobnici bi rekli da je premijer već krenuo u predizbornu kampanju, ali to ne može biti istina jer izbori još nisu ni raspisani. Uostalom, premijer od otvaranja svih tih fabrika i puteva po Srbiji i nema vremena da se bavi predizbornom kampanjom.

Dok Koridor 11 ne bude završen, umesto putarine, možda nekom iz Vlade padne na pamet ideja da se naplaćuje svetlarina, odnosno gledanje u svetlo na kraju ovog tunela, koje će poput one novogodišnje rasvete terati posmatrače da zamisle želje i sačekaju Deda Mraza da ih ispuni. Možda neko na tom kraju tunela uspe da vidi Srbiju bez praznih obećanja, bez korupcije, bez lažnih diploma i bez nesposobnih političara. A do tada, poslužiće i gledanje u kaleidoskop, čije je svetlo isto tako čarobno i bajkovito kao i ovo na kraju tunela.