Teorija bez zavere

Foto AP

Koja god epidemija da se pojavi nakon ozloglašenog N1H1 virusa, kao prvo pitanje se nametne šta to farmaceutska mafija ovog puta hoće od nas. Još straha? Još novca? Još pažnje? Zbog toga je bilo više nego očekivano da će se slična licitacija skrivenih interesa otvoriti čim je Svetska zdravstvena organizacija proglasila globalnu opasnost zbog moguće epidemije virusa zika, za koji čak sa sigurnošću nije utvrđeno da predstavlja opasnost. Mada bi pod normalno to bila vest za rubriku verovali ili ne u ovom slučaju ni farmaceutski lobiji, a još manje mafija nisu imali nikakav udeo.

Ne zato što su bili fini već iz daleko prozaičnijeg razloga sve što rade, rade zbog profita, a zika virus nije nešto na čemu se da zaraditi, s obzirom na to da ne postoji ni lek, ni vakcina. Jednostavno, niko nema nešto što bi mogao da proda niti će, izgleda, imati u skorijoj budućnosti. Na pitanje gde bi u celoj priči mogla da bude teorija zavere, prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže: Ne bih igrao na kartu farmaceutske mafije: niti može da bude toliko uticajna na grupu koja se sastala u Ženevi, niti ima neposredne koristi od toga. Ne postoji lek a dijagnostički postupak, zasnovan na polimeraznoj lančanoj reakciji i sličnim testovima, nije ekskluzivno pravo nijedne kompanije. Ne bih se kladio ni na podrivanje Olimpijade. Centar epidemije je u severoistočnom Brazilu, pre svega u državi Pernambuko, čiji je glavni grad Resife preko 2.000 km bliže polutaru od Rija. Tamo je u avgustu zima, ali je istina i da je u Riju toplo preko cele godine, pa su i komarci aktivni. Međutim, već sada se primenjuju energične mere zaprašivanja tako da, ukoliko se ne desi nešto nepredviđeno, Olimpijada neće biti otkazana. Organizatore je na to obavezivala i opasnost pojave drugih bolesti.

U kontekstu toga, ali i činjenice da su propratne manifestacije bolesti (povišena temperatura, osip, dijareja) u više od 70 odsto slučajeva tako blage da oboleli i ne znaju da su zaraženi, ostaje nejasno zašto nam je zika virus najednom postao toliko interesantan. Da, počeo je brzo da se širi i procene su da će uskoro obuhvatiti ceo američki kontinent sa izuzetkom Čilea i Kanade, u kojima nema komaraca prenosilaca (egipatski i tigrasti) i intenzivno nas plaše da će uskoro stići i na jug Evrope, ali i dalje ostaje pitanje hoćemo li ga uopšte primetiti ukoliko stigne do nas. Uostalom, u sezoni gripa se zaraza isto tako brzo širi a posledice su daleko opipljivije. Recimo, u SAD godišnje od njega umire oko 200.000 ljudi, a u Srbiji je prošle godine registrovano 122.207 slučajeva, od kojih se 28 završilo smrtnim ishodom. I to uz postojanje vakcine koja besplatno može da se primi u svakom domu zdravlja, a koja na kraju svake sezone završava uglavnom kao medicinski otpad jer su građani nezainteresovani za zaštitu.

Odgovor bi najpre mogao da se pronađe u medijima koje je potrebno nečim nahraniti. Vest da je trudnica umrla od gripa jer nije htela da iskoristi šansu za vakcinisanje koju joj je naš zdravstveni sistem pružio, svakako neće zaintrigirati javnost i podići tiraž kao bombastični nazivi kojima smo ovih dana preplavljeni, poput zika se prenosi seksom ili u Kolumbiji troje umrlo od zika virusa. To što su epidemiolozi već utvrdili da drugi putevi zaraze (transfuzija, polni odnosi, transplantacija) nemaju jak epidemiološki potencijal nije u igri, baš kao što nije u igri ni činjenica da se ne zna od čega je umrlo troje u Kolumbiji. Konkretno, umrlo je petoro ljudi od Gijen-Bareovog sindroma koji napada mišiće i neurone, od kojih dvoje uopšte nije imalo zika virus, što znači da imamo podatak iz kog se ne može zaključiti baš ništa a ponajmanje da je zika smrtonosan.

Upravo to nemanje nikakve statistike pa čak ni relevantnih podataka (zaraza se uglavnom pojavljuje u zemljama u kojima je zdravstveni sistem u kolapsu tako da su istraživanja nemoguća) bio je razlog da se stručnjaci zainteresuju. Sa raznih strana su stizale vesti o neurološkim oboljenjima i anomalijama kod novorođenčadi, a pređašnji podaci su bili toliko bušni da se iz njih ništa nije moglo zaključiti. Recimo, Centar za kontrolu bolesti u SAD ne raspolaže statistikom o zika virusu, pošto do sada lekari nisu imali direktivu da im prijavljuju zabeležene slučajeve, jer se smatralo da je nepotrebno trošiti vreme i sredstva na njega uz bolesti kao što su sida ili SARS. Uostalom, virus je registrovan pre 60 godina, prva veća epidemija je zabeležena na pacifičkom arhipelagu Jap Pacifiku 2007. sa više hiljada obolelih, ali je ostala neinteresantna baš kao i nekoliko sličnih epizoda u Aziji i Africi. Ni epidemija u Brazilu, prepoznata još u maju 2015, nije odmah izazvala uzbuđenje van medicinskih krugova.

To se promenilo nakon pojave teškog urođenog oštećenja poznatog kao mikrocefalija, ispoljenog smanjenim obimom glave i moždanom zakržljalošću. Ovaj poremećaj je ranije u celom Brazilu opisivan kod svakog 20.000. novorođenčeta, a sada tvrde da se pojavljuje jedan na 500. Te brojke se gledaju sa izvesnom rezervom jer je prvi podatak nerealno nizak (u svetu se mikrocefalija beleži jednom na oko 850-5.000 porođaja) dok drugi deluje prenaduvano. S obzirom na to da u prethodnim epidemijama nije uočena učestalija pojava mikrocefalije, postoji mogućnost da na njen nastanak utiče neki drugi činilac koji se pojavljuje pored ili čak mimo zika virusa. A moguće je i da je zika groznica udružena sa jednom vrstom paraliza, poznatom kao Gijen-Bareov sindrom, kaže prof. dr Radovanović.

U nedostatku podataka i višku panike, a uz odsustvo motiva farmaceutskog lobija da tu paniku podgreje, poseglo se za novim teorijama. Nabildovani supervirus pobegao iz laboratorije je vest koju je podržao američki profesor prava Frensis A. Bojl oslanjajući se na svoje iskustvo u spravljanju biološkog oružja korišćenog u borbi protiv terorizma 1989. i saznanja da je i zika nastao kao biološko oružje. Pobornici druge teorije su bili malo racionalniji vezali su simptome koji se javljaju kod novorođenčadi u Brazilu uz eksperimentalno uzgajanje genetski modifikovanih komaraca. Ova teorija bar ima uporište u stvarnosti jer su takvi komarci zbilja uzgojeni i pušteni u prirodu. Ideja Oxitec kompanije je bila da stanovništvo pre svega zaštiti od denga groznice (prenose je isti komarci a daleko je opasnija od zika) i to tako što će uzgojiti vrstu mužjaka koji u sebi imaju smrtonosni gen a u laboratoriji preživljavaju zahvaljujući antibiotiku tetraciklinu. S obzirom na to da mužjaci ne ujedaju, oni se puštaju u prirodu da se pare sa ženkama sa idejom da rašire smrtonosni gen i da im potomci uginu pre nego što se razmnože. Eksperiment je počeo da se primenjuje prošle godine, a Oxitec je objavio da je rezultirao smanjenjem broja komaraca za 90 odsto.

Iako nema nikakvih dokaza da je eksperiment pošao po zlu, SZO je donela odluku da istraži o čemu se zapravo radi i zatražila 25 miliona dolara za šestomesečni program borbe protiv zika virusa. U međuvremenu je uputila i savet da žene koje su bile izložene virusu ne rađaju, što će u narednom periodu biti više problem etike a manje zdravstva, budući da se radi o zemljama u kojima je abortus najstrože zabranjen, čak i iz zdravstvenih razloga. Međutim, naučnici su već sada prilično sigurni da bi se kao osnovni krivac moglo imenovati globalno otopljavanje i narušena ekološka ravnoteža koja je promenila granice rasprostranjenosti insekata.