Po kvalitetu i rokovima - bez konkurencije

Saobraćajni institut CIP po svojim značajnim i komplikovanim projektima svakako se svrstava u sam vrh svetskih projektantskih kompanija, a u Srbiji je najveća i najznačajnija istraživačko-projektantska i inženjerska kompanija. Tim vrhunskih stručnjaka, sa velikim znanjem i iskustvom, i danas je spreman da pronađe najracionalnija rešenja i za najkomplikovanije projekte koji se rade i koji će se u budućnosti raditi u Srbiji. Sa generalnim direktorom, diplomiranim inženjerom Milutinom Ignjatovićem, razgovaramo o angažovanju CIP-ovih stručnjaka na projektima Prokop, Beograd na vodi, kao i o drugim važnim projektima iza kojih stoji CIP kao garancija da će oni kvalitetno i u roku biti završeni. Prvo pitanje za direktora Ignjatovića je kako su povezani Beogradski železnički čvor i Beograd na vodi .

Razvoj grada tesno je povezan sa razvojem železničkog čvora. Prva razmišljanja o potrebi rekonstrukcije železničkog čvora u Beogradu javila su se odmah posle Drugog svetskog rata. Već u Urbanističkom planu iz 1950. godine zauzet je stav da obale reka Save i Dunava treba osloboditi od železničkih postrojenja. Ovu ideju razradio je Saobraćajni institut CIP kroz varijantu čvora kojom je planirano oslobađanje Savskog amfiteatra i Topčidera od železničkih pruga. Planirano je izmeštanje teretnog saobraćaja na periferiju grada, a uvođenje putničkog saobraćaja u centralne zone grada.

Posle preispitivanja rešenja putničkog sistema čvora kroz više predloženih rešenja usvojena je po predlogu Saobraćajnog instituta CIP lokacija glavne putničke stanice u Prokopu i provođenje putničkih pruga tunelima Vračar i Dedinje ispod grada.

Koje efekte će doneti novo rešenje čvora za putnički saobraćaj?

Varijanta Prokop predviđa potpuno napuštanje pruga i železničkih postrojenja u Savskom amfiteatru i na obalama reka Save i Dunava, što daje mogućnost razvoju grada i njegovom silasku na reke. Železnica umesto čeone stanice sa nizom povratnih vožnji dobija savremenu prolaznu stanicu Beograd Centar. Putnici na železnici dobijaju znatno bolju uslugu i kraća vremena putovanja.

Od ideje i radova koji su nedavno završeni prošlo je nekoliko decenija. Da li su za to postojali opravdani razlozi?

Realizacija ove ideje počela je posle ukidanja Centralnog investicionog fonda i prenošenja investicija za velike objekte sa savezne države na republike. U periodu 1960-1970. završena je izgradnja teretne obilazne pruge Resnik Ostružnica Surčin - Batajnica, izgrađena je ranžirna stanica u Makišu sa njenim priključnim prugama, a ukinute ranžirne stanice u Topčideru i Zemunu. Omogućen je nesmetan razvoj Novog Beograda izgradnjom putničke pruge Zemun - Novi Beograd - stari most na Savi. Putničko rešenje čvora preispitivano je od 1970. do 1972. kada je, posle usvajanja varijante Prokop, počela intenzivna izgradnja Novog mosta na Savi i tunela Vračar i Dedinje. Pruga Rakovica - Beograd centar - Novi Beograd sa tunelom Dedinje i mostom na Savi, a završena je 1988. godine. Izgradnja tunela Vračar, zbog odluke da se istovremeno izgradi i stajalište Vukov spomenik, produžila se do 1995. godine kada je uspostavljena i veza Pančevački most - Vukov spomenik - Beograd centar. Istovremeno je građena stanica Beograd centar, po rešenju dobijenom na konkursu, sa idejom da stanična zgrada bude na ploči iznad koloseka. Radovi su praktično obustavljeni sa NATO agresijom, koja je državu orijentisala na obnovu razrušene zemlje. Izgrađene pruge i objekti namenjeni daljinskom saobraćaju počele su da se koriste za gradski saobraćaj.

Koliko je CIP angažovan na realizaciji projekta Beograd na vodi?

U Savskom amfiteatru, koji je godinama bio zapušten uz prostor pored železničkih postrojenja, nikao je niz nelegalnih objekata. Prvi zadatak Saobraćajnog instituta CIP bio je da zajedno sa Gradom i Železnicom napravi plan faznog iseljavanja ovog prostora. To je zahtevalo izradu niza novih projekata na kojima se godinama nije radilo:
Aktiviranje kuvajtskog kredita za izgradnju kolosečnih postrojenja sa elektrotehničkom opremom i sređivanje perona
Projektovanje stanične zgrade Beograd centar i pristupnih saobraćajnica
Projektovanje bar jedne tehničke putničke stanice koja će preuzeti ulogu postojeće TPS u Savskom amfiteatru, zajedno sa postojećom kolskom radionicom za putnička kola
Nalaženje lokacije i projektovanje kontejnerskog terminala za preseljavanje Železničkog integralnog transporta ŽIT iz Savskog amfiteatra
Ukidanje teretne stanice Beograd spoljna i omogućavanje privremenog odvijanja teretnog saobraćaja sa Banatom, prugom oko Kalemegdana.

Na koje projekte ste stavili akcenat kao prioritetne?

Utvrdili smo koja železnička postrojenja se mogu odmah demontirati i omogućiti početak radova na raščišćavanju terena uz obalu Save.
Kuvajtski kredit dobijen je na osnovu Studije opravdanosti za razvojni fond Kuvajta, a tehničku dokumentaciju izradili smo za osam koloseka od planiranih 10 (zbog nezavršene ploče iznad koloseka). Radovi su uspešno završeni i stanica svečano otvorena 26. januara 2016. godine.

Stanična zgrada Beograd centar se projektuje sa idejom da ona bude u središtu velikog tržnog centra, po tendenciji kakva je kod svih novih železničkih stanica u velikim gradovima.
Odlučeno je da u ovoj fazi razvoja čvora stanica Zemun bude privremeno jedina tehnička putnička. Ova odluka znači da će do izgradnje TPS na jugu stanica Beograd centar (projektovana kao prolazna) biti čeona za vozove sa severa i zapada. TPS je složen multidisciplinarni deo železničkog sistema koji sadrži prijemno-otpremnu grupu, higijensku grupu, dijagnostiku, halu za negu kola, postrojenja za pregled i snabdevanje lokomotiva, konačište vozopratnog osoblja i niz potrebne opreme, a na prostor TPS treba preseliti i kolsku radionicu za putničke garniture. Usaglašavaju se zahtevi korisnika sa mogućnostima lokacije i radi se potrebna tehnička dokumentacija.

Preseljavanje kontejnerskog terminala ŽIT zahtevalo je da se prvo nađe pogodna lokacija za novo postrojenje. Dogovoreno je da jedna grupa od osam ranžirnih koloseka može promeniti namenu i radi se tehnička dokumentacija za izgradnju kontejnerskog terminala na mestu VI ranžirno-otpremne grupe koloseka.
Radovi na ovim projektima odvijaju se prema dogovorenoj dinamici.

U sklopu izgradnje Beograda na vodi nezaobilazna je izgradnja teretne obilazne pruge Beli Potok Vinča - Pančevo sa autoputskom obilaznicom za koje je CIP izradio generalne i idejne projekte, a očekuje ugovaranje izrade glavnih projekata.



Koliko ste angažovani u našoj zemlji i da li planirate izradu projekata za radove van Srbije?

Aktuelna je pruga Beograd - Budimpešta za brzine do 200 km/č. Za ovu prugu izradili smo Studiju izvodljivosti Beograd Subotica - državna granica. Na deonici Stara Pazova - Novi Sad uradili smo idejni i glavni projekat za početak radova koji se finansiraju iz ruskog kredita. Završili smo idejni projekat za deonicu Beograd centar - Stara Pazova. Trenutni problem predstavlja odluka da se pruga od Beograda do Budimpešte odmah opremi savremenim uređajima za upravljanje saobraćajem ETCS nivo 2 za koje u Srbiji još nisu usvojeni propisi, na kojima se sada radi.

Pripremili smo tehničku dokumentaciju za obnovu pet deonica pruge Koridora X i pruge Beograd - Bar od Resnika do Valjeva čija se glavna opravka finansira iz ruskog kredita.
U oblasti drumskog saobraćaja završili smo projektovanje pojedinih deonica na Koridoru X i Koridoru XI, na kojima se danas izvode radovi. Očekujemo da se ugovore radovi delova Koridora XI Preljina - Požega i Surčin - Obrenovac za koje CIP završava projekte. Takođe, predstoji i ugovaranje radova na potezu Preljina - Pojate gde je CIP zajedno sa Institutom za puteve uključen u izradu projektne dokumentacije.

U Beogradu se projektuje rekonstrukcija Bulevara oslobođenja i uređenja trga Slavija. Projektuju se denivelacije ulica sa prugom u Batajnici i Železniku, kao i petlja Borske ulice sa auto-putem kod autobuske stanice Lasta.

U Sremskoj Mitrovici se projektuje denivelacija Fruškogorske ulice sa prugom Beograd - Šid, a u Kosovskoj Mitrovici rekonstrukcija Ulice kralja Petra u pešačku zonu. Oko Inđije se projektuje jugoistočna drumska obilaznica. Aktuelno je i izmeštanje puta Baroševac Zaoke - Medoševac.

U oblasti visokogradnje, pored zgrada koje su u sastavu Beogradskog železničkog čvora i pruge Beograd - Subotica, CIP radi projekat rekonstrukcije Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje sa izgradnjom novog bloka, rekonstrukciju nekoliko celina Kliničkog centra Srbije (I hirurške, hematologije i hirurgije), Projektovali smo i objekat za dijagnostički centar Gama nož. Projektujemo rehabilitacioni centar Bukovička banja u Aranđelovcu. Po našem projektu rekonstruiše se stadion Tašmajdan, a završena je i izgradnja, po projektu CIP-a, Odeljenja Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu. Stambeno naselje u Ovči širi se kroz II i III fazu.

Aktuelan projekat na kome radimo je Generalni projekat sa prethodnom studijom opravdanosti auto-puta Banjaluka Prijedor - Novi Grad u Republici Srpskoj.
Na svim projektima koji se rade uključeni su stručnjaci CIP-a za geodetske radove na snimanju i kartiranju terena, geološke istražne radove, hidrotehničke radove na odvodnjavanju i snabdevanju vodom, kao i prečišćavanju otpadnih voda, a prate ih gde god je to potrebno mašinski i elektrotehnički stručnjaci iz predmetnih oblasti.