Zaboraviće i Alchajmera

Kraljica demencija znana kao Alchajmerova bolest, ima izrazitu sklonost ka starijima, bez obzira na njihovo bogatstvo i mesto na skali ostalih vrednosti. Uostalom, važne, pa i najvažnije uloge u većini profesija drže oni vremešni, rođeni između 1950. i 1960. U našem regionu, seniora (svi iznad 65) više je nego dece mlađe od 14 godina, a starijih od 80 za trideset godina biće koliko je petogodišnjaka. Kad ga na trenutak izda sećanje, stariji svet za svoj problem u šali optužuje „onog Nemca“. Zbog neprijatnih slutnji, ko god od njih stane pred ogledalo, potajno dovodi u sumnju smisao dugovečnosti koja je oduvek bila želja svakog čoveka i jedna od glavnih preokupacije medicine. Decembra prošle, 2015. godine na Kraljevskom koledžu u Londonu održana je tematska konferencija o demencijama, o čijim zaključcima se već uveliko piše. Predviđanja cunamija Alchajmerove bolesti koja čini oko dve trećine svih demencija, opšte je mesto. Ipak, istaknuto je da od januara prošle godine, njena stopa rasta pokazuje stagnaciju. Potraga za razlogom ovog trenda pokazaće da li je Alchajmerova bolest samo posledica prirodnog načina starenja, u kome je organ mišljenja nepravedno zapostavljen i prepušten trivijalnoj rutini koja ga ubija, ili joj prethode neki rani signali. U pitanju je ontološki problem nastao još 1901. kada je doktor Alojz Alchajmer u predgrađu Frankfurta počeo sa lečenjem gospođe Auguste Diter koja mu se požalila da više ne zna kako se zove. Gospođa je umrla 1906, a njenom obdukcijom pokazan je mozak preplavljen grudvicama uništenih neurona. Iza Alchajmerove bolesti, po učestalosti idu demencije nastale zbog poremećaja protoka krvi kroz male krvne sudove mozga i zbog mini moždanih udara koji godinama ostaju neprimećeni. Podtipovi demencije uglavnom su mešavine različitih oblika bolesti, a bilo koja od njih retka je pre 60. godine, dok ih između 60. i 70. godine ima oko jedan odsto. Na nesreću, u osmoj deceniji izgledi razbolevanja su oko pet odsto, a između 85. i 90. godine čak 18 odsto. Međutim tih 18 odsto u trećoj grupi znatno je manje od 25 odsto iz 1989. To govori o trendu prekida rasta broja obolelih. U poslednjih 40 godina svuda je probuđena svest o opasnosti od pušenja, holesterola i povišenog krvnog pritiska. Jedna studija pomoću magnetske rezonance pokazala je da 60-godišnjaci danas imaju daleko bolje krvne sudove mozga nego pre samo tri-četiri decenije, o čemu piše i časopis Neurology (tom 79, str. 1456). Prosečni 65-godišnjak sada može računati na život daljih devetnaest godina - skoro četiri godine duže nego što se očekivalo 1970. To bi značilo da sve što je dobro za srce i krvne sudove, dobro je i za mozak. Pre svega, ima se na umu odricanje od štetnih navika i smanjenje obima stomaka. Zapažanje o stalnom mentalnom angažovanju zbog multimedijalnog bombardovanja kojem su izloženi i mladi i stari, dovelo je do ideje o jačanju neuronskih mreža koje postaju otpornije i ublažavaju staračko posrtanje intelekta. Dugogodišnje stvaranje stalne kognitivne, tj. misaone rezerve omogućava ostarelom mozgu dobro funkcionisanje i pored neizbežnog pada mentalnih i fizičkih mogućnosti. Zbog toga je bolest teže prepoznatljiva među intelektualcima. U proteklih nekoliko decenija uzalud je potrošeno mnogo novca u razvoju leka za Alchajmerovu bolest. Danas se traga za biološkim markerima kako bi lečenje počelo na vreme. Ali, šta je „na vreme“? Da li u 50, 60. ili 70. godini? Jedno je sigurno: kad jednog dana budemo vrlo stari i ako prethodno ne demisioniramo zbog nečeg drugog, zna se šta sleduje – što kasnije, to bolje! Ako je već tako, treba se razmrdati, čitati sve što je pod rukom, rešavati ukrštene reče i što češće biti sa prijateljima. To osvežava najviši sprat tela, čuva ga i vraća mu dostojanstvo.