Dirljiva ponuda

U nedelju je bilo tačno dvadeset godina otkako mi je umrla mati Dušica. Umrla je na Bežanijskoj kosi. Pokosio ju je neki južnoafrički virus. Na samrti mi je rekla da je pročitala sve moje knjige koje ću - tek napisati!? Pročitala je, dakle, i Leonarda na Dunavu koji je tek lane izašao iz štampe. Stojim ispred groba i pitam majku: kako joj je, gore, na Sirijusu? A ona će: Mi smo, žene, na Sirijusu B. Družim se sa mojom školskom drugom Olgom Luković Pjanović koja me je još u internatu kraljice Natalije u Krunskoj ubeđivala da su Srbi narod najstariji...

Vraćamo se sa Novog groblja, kad, zvoni Biljin mobilni. Stiže imejl poruka iz SAD! Ne, nije poziv iz Bele kuće na doručak, mada imao bih šta da kažem Obami. Imejl poruku šalje mi neki moj imenjak Dragan Stančić iz Amerike i pita kako da mi pošalje solarnu ploču i sve što uz nju ide? Čitao, valjda, u novinama da nemam struju u Vidovu. Zatečen dirljivom solarnom ponudom, ceo dan sam razmišljao šta čoveku da odgovorim? Struja bi mi dobro došla, ali ona, očas, može da uništi moj asketski život koji sam sebi nametnuo. Prođe me jeza pri pomisli da bih, i u Vidovu, mogao da gledam nešto poput direktnog prenosa smene ministra Santosa iz Skupštine!? Ili Farmu?

K. G. Jung, moj guru iz Švice, ovako me savetuje: Ne preteruj!Ako je Nikola Tesla priznao da je, lično, od Lucifera dobio uputstva za `otkriće` struje, zašto ti ne bi primio solarni poklon gospodina Stančića? E, sad, i Prometej je dao vatru ljudima, ali im nije rekao da prave požare i da tope razne rude, da prave mačeve, topove i otimaju tuđe i zatiru čitave narode...
Poslušam Junga i pošaljem poruku mom darodavcu Stančiću da mi isporuči solarni poklon na adresu Dragoljuba Ilića Dragičke, belopalanačkog slikara, inače, Leonardovog praunuka. Jer, do Vidova ni medvedi neće da nose poštu, a kamoli belopalanački poštari.

E, sad, čitam Slavoja Žižeka. Izjašnjava se naivno kao neka vrsta komuniste! I, tu poludim! Štooo!? Zato što su komunisti, nas anarhiste, najviše voleli da tamane! Setite se samo kako se Marks ostrvio na Bakunjina, te kako se Lenjin surovo obračunao sa ruskim anarhistima, a ovamo smo, kao šatro, braća po levici. I treba li podsećati na ostale komunističke vođe? Na Staljina, Mao Cedunga, pa i druga Tita? Elem, gospoda komunisti su rekli šta imaju. I `ajde, kolega Žižek, da probamo sa eko-anarhizmom. Mada je i to, dozlaboga, naivno. Ali, ima li drugog izlaza, sem da zapucaš iz grada u neku vukojebinu, u dedovinu. I, tamo, počneš da dišeš! Kad prodišeš, kad ti se otvore čakre, počneš da čuvaš ovce ili skupljaš šumske plodove. Drvo za ogrev ne sečeš, gromovi to rade umesto tebe, prijatelju. A ujutru i uveče razgovaraš sa bogom Vidom, drevnim rođakom, izvini, šta će ti bolje društvo!?

Ako treba, primiš u komunu i ove izbeglice. Naravno, ako im taj tvrdi anarhistički život odgovara. Hoću reći, ako im nije do napastvovanja Švabica u Kelnu i životarenja u evropskom sebičnom stakleniku. A, ako izbeglice ne dođu Evropi glave, tu su atomske centrale! I šporetu smederevcu, bre, istekne rok trajanja, a da neće evropskim nuklearkama. Počele su, brale, i da se kvare, i to, gle, baš u okolini Brisela! Hoću reći, dotrajale nuklearke su veća opasnost za Evropu od, recimo, Rogozina ili džihadista.

Kad, gle, i moja Crna postala anarhista: Kad staviš solarnu ploču na krov kuće, Elektrodistribucija može samo da te poljubi u dupe! A i državu više ne zarezuješ, daš joj samo mrve sa tvog stola i povremeno joj baciš kost kao večito gladnom kučetu!