Protesti

Nekoliko sati nakon što je tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić rekao da voli kada novinarka lako klekne, na društvenim mrežama se pojavila inicijativa ljudi iz medija da se održi protest pod nazivom Novinari ne kleče. Ministar Gašić je na ovaj protest odgovorio onako kako se na proteste odgovara: kontraprotestom, pod nazivom Ministri ne daju ostavke.
Novinari su se na svake dve nedelje skupljali ispred Vlade i slali jasnu poruku da ne kleče, Gašić je svakodnevno slao još jasniju poruku da ministri ne daju ostavke i pretilo je da dođe do ozbiljnog psihološkog rata, iliti što bi Gašić rekao: Ne možete vi da ne klečite koliko ja mogu da ne dam ostavku, da se nije umešao premijer Vučić. On je odlučio da smeni Gašića, iako je svojevremeno i sam organizovao protest Premijeri ne daju Gašića.

Višesatna skupštinska rasprava o Gašićevoj odgovornosti bila je značajna i zato što je dala odgovore na neka pitanja koja su se javila tokom poslednja dva meseca, najviše poput onog zašto je pobogu ministar rekao to što je rekao.

Kako je Gašić svojom izjavom uvredio žene, jedna žena je odlučila da objasni njegov postupak, pa je javnost od Dubravke Filipovski iz Nove Srbije saznala da je Gašić izjavio da voli kada novinarke lako kleknu jer je bio umoran.

Prava je šteta što poslanica nije ovo pojasnila pre dva meseca, poštedela bi mnoge novinare protesta i smrzavanja na ulici. Kad malo bolje razmislimo, ovo savršeno ima smisla. Čovek kada je umoran želi da legne, a ako ne može da legne, ima potrebu makar da sedne. Ako nije u mogućnosti jer se u njegovoj blizini ne nalaze ni krevet, ni stolica, može da nakratko klekne i odmori noge. Ipak, Gašić nije mogao da klekne pred onolikim kamerama. Ako novinari ne kleče, kako to smeju ministri da rade? Jedino što je Gašić mogao da uradi bilo je da zamoli novinarku da klekne umesto njega. Uz osmeh, koji se jedva pojavio na licu vidno iscrpljenog Gašića, prokomentarisao je da to voli, jer ko od nas ne voli kada se pošteno odmori?
Da Gašić ne bude glavna zvezda na dan njegove smene, potrudio se bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je odlučio da podigne glas na jedinom mestu gde ga neko još sluša. Ne, ne pričamo o sedištu Demokratske stranke, tamo odavno više niko nikog ne sluša, pričamo naravno, o Tviteru.

Burne reakcije predstavnika vladajuće koalicije na njegov tvit u kojem dovodi u pitanje poštenje predsednice Skupštine Maje Gojković dale su nam odgovor na pitanje koje nas godinama kopka: šta poslanici rade u Skupštini kada ne ručaju za 50 dinara?

Dakle, čitaju Šutanovca na Tviteru. Biti poslanik zaista zvuči kao posao snova, barem ovih prvih 50 odsto aktivnosti. Mada, ume ponekad da bude malo nezgodno, jer nije lako čitati Šutanovca na pun stomak, ali dužnost poslanika i jeste da se žrtvuju.

Komentarom koji je uputio novinarki, a zatim i dvomesečnim odlaganjem da bude smenjen sa ministarske funkcije, Gašić je barem profitirao jer ubuduće prva asocijacija na njega neće više biti helikopter, već klečanje.

Možda i prva asocijacija na zasedanje na kojem je smenjen ne bude on, već Šutanovčev tvit. Kako je krenulo, deo građana bi mogao da u narednom periodu organizuje protest Građani ne zaboravljaju, ali će po svemu sudeći više njih prisustvovati okupljanju pod nazivom Šta je ono beše uradio Gašić.