Роман године

Године 1963. објављено је 35 романа. Недостаје податак о делима из ужег избора. Награђени роман (први део) појавио се у часопису "Форум".

Жири у саставу Милан Богдановић (председник), Велибор Глигорић, Ели Финци, Борислав Михајловић Михиз, Милош И. Бандић, Мухарем Первић и Петар Џаџић своју одлуку донео је једногласно.

НИН од 10. фебруара 1963. пише:

Како ради НИН-ов жири критике?

Девет година прошло је од тих дана, и одонда, почетком сваког фебруара НИН-ов жири критике објављује резултате својих налаза. Идуће недеље, на овим истим страницама, имаћемо прилике да се сусретнемо с најновијом одлуком жирија који се у 1963. години појављује у нешто новијем руху. Редакција је наиме сматрала да ће жири боље одговорити својим задацима ако га прошири. Ако га, тачније речено, мало освежи новим, млађим снагама. Од ове године жири ће бројати осам чланова и функционисаће у следећем саставу: Милан Богдановић, Велибор Глигорић, Ели Финци, Борислав Михајловић, Зоран Мишић, Мухарем Первић, Петар Џаџић и Милош Бандић. Значи, једини од свих наших у области уметности иначе тако многобројних жирија који је - за разлику од наших готово устаљених принципа - био с т а л а н, остаје и даље на свом послу у традиционалном саставу. Ако ништа друго, тиме се доказује да и код нас нешто може...потрајати. Три истакнута представника млађе и најмлађе генерације књижевних критичара придружиће се с т а р и ј и м а, што ће, надамо се, задовољити (бар донекле) професионалне критичаре свих жирија. А можда ће то подмлађивање донети и неке видније и важније резултате? С обзиром да се З. Мишић већ дуже време налази у иностранству, то је жири овога пута радио без њега.

У прво време свога постојања, у време када је наша литерарна продукција била скромна и знатно мања него сада, жири је функционисао на један по себе доста компликован и одавно превазиђен начин: његов рад више је личио на рад неке катедре за књижевност или неке издавачке редакције него на рад жирија. Жири се састајао по десетак пута. Дискутовало се о свакој књизи надугачко и нашироко. Прављени су многи одбири, све док се не би дошло до оног најужег, последњег избора...
Жири више не ради као некад: узет је систем Академије Гонкур - сваки члан жирија налази свог кандидата и на последњем састанку сваки излази на видело са оним што је наумио. У случају да у том првом суочавању ниједан кандидат не добије потребну већину, аутоматски отпада онај који је имао најмање гласова. И тако све док не остане само ј е д а н коме успе да обезбеди већину у овој традиционалној критичарској пороти, за чију нову одлуку влада и - традиционално интересовање.