Промени језик   Sitemap   19.06.2019. 05:51
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Самит министара финансија и гувернера земаља региона

Самит министара финансија


Фото Ђорђе Којадиновић

Ноћне море економија већине земаља региона исте су као и пре годину дана - висок буџетски дефицит и јавни дуг, спор опоравак привреде, недовољно инвестиција, ниска стопа запослености, нереформисани јавни сектор и нереструктурирана привреда. И поред тога, иза традиционалног НИН-овог Самита министара финансија и гувернера централних банака региона у Бечићима, остали су трагови оптимизма, нешто гласније него пре 12 месеци.

Прича о бржем и динамичнијем привредном расту, подстицању улагања и отварању нових радних места, који једино могу опоравити економије региона, остала је у сенци оптимизма подгрејаног фискалним резултатима у првој половини године. Опијени плодовима фискалне консолидације, на првом месту смањења расхода у буџетима, министри финансија су неоправдано или не готово запоставили и причу о потреби да се рационализује прегломазни јавни сектор и под хитно реформише државна привреда, као два главна државна потрошача која могу да прогутају више но што се може уштедети и најдрастичнијим резањима на свакој другој страни.

У том оптимизму, може се рећи, предњачио је српски министар Душан Вујовић, брзо га преневши на колегу из Црне Горе, Радоја Жугића, који је казао да га радују позитивни сигнали из Србије, као највеће привреде региона, јер би се они онда могли прелити и на Црну Гору, али и друге државе региона. Другим речима, Црна Гора се ослања на преливање добрих резултата и ван граница Србије, иако очекивани привредни раст за ову годину у нас неће прећи један одсто, док је ММФ-ова прогноза за Црну Гору чак 4,7 одсто.

Вујовић није пропустио прилику да подсети да је пре годину дана, када је преузео руковођење Министарством финансија, буџетски дефицит био 8,8 одсто БДП-а, док је сада тек 1,7 одсто, а очекује се да до краја године остане у границама Мастрихтских критеријума, испод три процента БДП-а. Узимајући у обзир критике да је тренутно повољна слика српског буџета последица једнократних уплата дивиденди јавних предузећа и изнуђеног смањења плата и пензија, Вујовић тврди да ће буџетски дефицит Србије на крају 2015. бити између 114 и 120 уместо предвиђених 190 милијарди динара и да ће се уштедети око 600 милиона евра.

„Када смо кренули у фискалну консолидацију сви су говорили да ово смањење неће бити довољно, али ми смо се одлучили да смањујемо минимално како бисмо затворили фискални круг. Тачно је и да у првих пет месеци имамо и приходе који нису редовни приходи буџета и да морамо бити сигурни за убудуће да смо у структурном делу буџета обезбедили дугорочне уштеде, зато и радимо на томе да се побољша ефикасност државних предузећа, а тиме и приходи од дивиденди, али и да се смање расходи за камате“, казао је Вујовић. Он тврди да је циљ ове финансијске консолидације да се створе здраве основе за повећање пензија и плата, те да би о томе могли да преговарају већ крајем августа када у Београд поново долази мисија ММФ-а.
 
С обзиром на очекивани раст већи од четири процента БДП-а и просечан раст инвестиција од готово 20 одсто, чини се да Радоје Жугић има разлога да устврди како Црна Гора последње две године показује снажне знаке опоравка. „Јавни дуг не можемо сервисирати никако другачије до економским растом. А текућа потрошња не сме да се финансира из даљег задуживања, односно морамо да спречимо да се дефицит повећава да би се финансирала текућа потрошња“, упозорава Жугић.

Република Српска је изузетак, пошто њиховог министра финансија Зорана Тегелтију дефицит буџета уопште не мучи. Они, како каже, више зарађују но што троше. Ипак, уделом дуга од 46 одсто БДП-а није задовољан и сматра да би се морао вратити на „коту 40“, јер једино тако овај ентитет БиХ може редовно и без проблема да сервисира своје обавезе према повериоцима.

За разлику од колега, Јелка Милићевић, министарка финансија Федерације Босне и Херцеговине, није се имала чиме похвалити. Напомиње да су усвојили фискални прорачун претходне владе и да тренутно спроводе мере консолидације, попут надзора над јавном потрошњом, мораторијума на нова запошљавања у јавном сектору и смањења оптерећења на рад, јер велики намети привреди успоравају нова запошљавања и подстичу сиву економију. „Уводимо механизам да су послодавци две године ослобођени плаћања пореза и доприноса како бисмо стимулисали запошљавање“. Најављује скори споразум са ММФ-ом као једини спас у тешкој 2015. години, али брине како ће се договорити о новом Закону о раду на коме Фонд инсистира, а власти и социјални партнери пружају приличан отпор. „Наш приоритет морају бити сервисирање јавног дуга и ограничавање његовог раста“. Оно што заједнички наглашавају двоје министара из различитих ентитета БиХ јесте покушај ове државе да усвоји Европску агенду економских реформи и то ускоро, иако постоје велики проблеми да се она дефинише.

Може се рећи да је понајвише Авдулах Хоти, министар финансија Косова, говорио о приоритету његове владе да повећава економски раст и развој економије. Није ни чудо с обзиром на то да се поштује фискално правило да буџетски дефицит не сме бити већи од два одсто, због чега им ни јавни дуг не прелази 10 процената БДП-а. „Придржавамо се тих правила, с тим што дефицит може бити већи под условом да се тим новцем финансирају капитални расходи, а не текућа потрошња“, прецизирао је Хоти.
Заједничко свим министрима је да не намеравају повећавати порезе и акцизе, него раст прихода темеље на борби против сиве економије, већем обухвату пореских обвезника и већој финансијској дисциплини, повећању ефикасности јавних предузећа и бољој употреби државне имовине.

Жугић је инсистирао на томе да држава мора валоризовати своје ресурсе, те да мора да инвестира у кључне секторе привреде попут енергетике, пољопривреде, туризма и свих облика инфраструктуре. Од свих других учесника могло се чути да немају адекватне регистре државне имовине и да се она неадекватно користи. Нити се продаје, нити изнајмљује, иако би могла донети неопходне приходе оскудним државним буџетима.

Горан Пекез, директор корпоративних послова и комуникација Јапан тобако интернешенала, посебно се осврнуо на илегално тржиште резаног дувана и цигарета због кога државе овог региона годишње губе стотине милиона евра буџетских прихода. „У региону Западног Балкана учешће акциза и ПДВ-а на дуванске производе износи и до 12 одсто укупних буџетских прихода, па је тако у 2014. дуванска индустрија допринела са око 2,3 милијарде евра буџетима земаља региона“, каже Пекез уз упозорење да су нелегални трговци међу највећим „играчима“ на тржишту, јер остварују око 15 одсто укупног промета дуванских производа. „Зато је неопходно да владе свих земаља региона задрже фокус на борби против шверца и сиве економије као једне од кључних полуга за поправљање јавних финансија. Поред тога, неопходна је и регионална сарадња, будући да се све владе суочавају са истим проблемима и истом криминалним групама“.

Овај НИН-ов Самит од претходних разликовала је полемика о структури јавног дуга и валутном ризику којем су све земље изложене. Србија и ту предњачи, јер се од 2011. до 2013. обилато задуживала у доларима, па сада издваја знатно више новца за отплату тог дуга, јер је долар у међувремену знатно ојачао. Према признању Вујовића, дуг у доларима је 8,7 милијарди. „Морамо да смањимо изложеност према долару и да смањимо трошак нашег дуга. Заменићемо структуру дуговања, план је да се задужимо и у еврима по каматној стопи од око два одсто и вратимо скупе кредите како бисмо смањили издатке за камате. Намера нам је да на сваку милијарду евра трошкова за камате смањимо тај терет за око 100 милиона евра“, казао је Вујовић, закључујући да би наставак добрих резултата фискалне консолидације могао зауставити раст јавног дуга Србије већ крајем 2016. уместо првобитно најављене 2017.
Одговарајући на питање да ли ће се за пет година и о дугу у еврима говорити као о омчи налик овој садашњој у доларима, Жугић каже: „Када бисмо то поуздано знали, не бисмо правили  непотребне трошкове. Не знам какав ће бити курс евра за пет година, али знам да се морамо заштитити од валутног ризика“.

И да се вратимо на почетак. Да прича о мршавом привредном расту не би остала у потпуном запећку побринуо се Бедри Хамза, гувернер Централне банке Косова, који је министре похвалио за мере фискалне консолидације, али их је ипак упозорио да је  то безначајно уколико нема привредног раста. „Слажем се да у буџетима постоје непотребни трошкови, али резање негативно утиче на економски опоравак“, рекао је Хамза и упитао како намеравају да повећају приходе буџета с обзиром на то да су капитални издаци или занемарени или чине веома мали део државних прорачуна. Жугић се одмах сложио и најавио веће инвестиције, док је Вујовић нагласио да је фискална консолидација, ипак, неопходна. Додао је и да Србија од одобрених 4,9 милијарди евра повољних кредита за инфраструктуру није повукла чак 3,7 милијарди због спорости и недостатка пројектне документације.

А најбоља илустрација неефикасних држава овог региона могла се чути од Јелке Милићевић: „Федерација БиХ задужује се да би финансирала јавну потрошњу и плаћала судске процесе и изгубљене пресуде, уместо да тај новац иде у развој земље“. Упозорила је и да све земље региона тешко да могу да привуку стране инвеститоре да дођу и улажу све док претходно не наговоре сопствене привреднике да је ово политички, правно и економски стабилно тло за инвестиције. 


Напредак у сузбијању шверца

Борба против нелегалне трговине резаним дуваном и цигаретама даје видљиве резултате на Западном Балкану и у првих пет месеци ове године заплењено је девет пута више резаног дувана него за целу 2014. Ипак, 99 одсто заплењено је у Србији и Хрватској, каже Горан Пекез, из Јапан тобака. „У Србији једино недостају судски процеси, пошто још нико није осуђен за шверц резаног дувана“. Пекез је подсетио да земље региона имају акцизне календаре и планове за постепено усклађивање са политиком ЕУ, али да је приметно да веће повећање цена цигарета, односно њихово повећање изнад приуштивости купаца доводи до повећања илегалне трговине, те позвао министре финансија да пажљиво планирају раст пореза и акциза на дуванске производе.

Ништа од рецепата ФЕД-а и ЕЦБ-а


Фото Ђорђе Којадиновић

И док су се од министара финансија земаља овог региона могле чути разлике, од стопе привредног раста, преко степена инвестиција, па и стања у државној каси, разлике у мукама гувернера готово да не постоје. Ако изузмемо чињеницу да Црна Гора и Косово евро користе као сопствену валуту, БиХ има систем валутног одбора, а остали пливајући курс, других разлика готово и да нема. Инфлација, као основни циљ централних банака, више није проблем, а неке од њих су се у 2014. суочиле и са дефлацијом, која једнако није добра. Како то рече Бедри Хамза, гувернер Централне банке Косова, „инфлација је опасна, али дефлација ништа мање“.

Због мање опасности од вртоглавог раста цена, инфлаторних притисака и двоцифрене инфлације, коју су ове земље толико пута имале у прошлости, централне банке углавном посежу за релаксацијом монетарних стега, смањењем каматних стопа и настојањем да утичу на раст кредита. Комерцијалне банке су, међутим, и даље суздржане и конзервативне, много више него што би то желеле привреде и државе региона. Истовремено, пливају у вишковима новца, који на кашичицу пласирају неликвидној, па и већ презадуженој привреди, која кука за повољнијим кредитима.

И баш као што сада у монетарној сфери држава региона скоро да и не постоје разлике, исто тако их није било ни пре почетка глобалне кризе. Тада су се, додуше, кредити делили „шаком и капом“, кредитна активност је расла по стопи већој и од 20 одсто, а кредити су, подсећа Милојица Дакић, гувернер ЦБ Црне Горе, давани недовољно квалитетним клијентима, без адекватног обезбеђења и заштите од ризика да се те позајмице неће моћи наплатити. Зато тренутно скоро и да нема пословне банке у овом делу Европе која не мучи муку са ризичним и ненаплативим кредитима (НПЛ), који су и овог пута били једна од централних тема на панелу гувернера. И мада се проценат „лоших“ кредита креће од 7,5 (Косово) до 23 одсто (Србија),  нема гувернера који није поменуо потребу скоријег решавања овог баласта комерцијалних банака.

Веселин Пјешчић, вицегувернер НБС, саопштио је да су крајем априла ненаплативи кредити српских банака износили 440 милијарди динара, те да у привреди има 28 одсто, а код становништва нешто више од десет одсто ризичних кредита. Највећи проблем у враћању позајмица има грађевинска индустрија. Пјешчић је објаснио да је у Србији формирана радна група Владе Србије, која би заједно са НБС, ММФ-ом, Светском банком и ЕБРД-ом требало да отклони препреке за решавање проблема ненаплативих кредита, што је и једна од обавеза према ММФ-у. Слично је најавио и Гент Сејко, први човек Банке Албаније, који каже да су у сталном контакту са представницима албанске владе како би креирали модел за решавање НПЛ-ова.

Гувернери двеју земаља похвалили су се и релаксацијом монетарне политике, Пјешчић је казао да је референтна каматна стопа за годину дана смањена са 11,75 на само шест одсто, те да очекују да се и пословне банке томе прилагоде и смање своје каматне стопе, али и подстакну кредитни раст.

О ненаплативим кредитима говорио је и гост НИН-овог Самита и бивши гувернер НБС Радован Јелашић, објашњавајући како су ти кредити берзанска роба, те да они морају да се продају на начин на који то раде банке развијених земаља. Македонски гувернер Димитар Богов се лако сложио са тим, али уз опаску да је то у развијеним земљама могуће, јер су тамо банкари спремни да уз значајан попуст продају ризичне и ненаплативе кредите, а на овом подручју сви би да за њих добију рачуноводствену вредност, што је немогуће.

„То је наш менталитет, овде банкари не пристају да изгубе ништа. Чудно је да и страни банкари, с обзиром на то да у целом региону доминирају стране банке, када дођу овде поприме тај рецепт и не желе да се одрекну дела тог новца, иако су свесне да ће на другачији начин решити проблем ненаплативих кредита“, поручио је Богов.

Пошто се на Самиту чуло и да је Србија на санацију пропалих државних банака већ потрошила милијарду евра, већина учесника се сложила да се проблеми банака више не могу решавати преко леђа пореских обвезника, те да банке, односно њихови власници, морају да преузму цену лоших пословних одлука. На томе је посебно инсистирао Радомир Божић, вицегувернер Централне банке БиХ. „Потребно је креирати фондове који ће спасавати или куповати ненаплативе кредите, јер је неправедно да се рачун испостави државама и гађанима, који не би требало да плаћају цех пошто су банке некада одлично зарађивале“. И БиХ је у 2014. ликвидирала, каже Божић, „једну мању банку“, а власти разматрају промену законске регулативе и могућност да се унапреди систем решавања проблематичних кредита. Божић је подсетио да су и банке у БиХ ликвидне и добро капитализоване, те да  је кредитни раст у прошлој години био три одсто. Ипак, том расту више је допринео сектор становништва, и то кредитима за рефинансирање.


Фото Оливер Бунић

Солвентношћу и ликвидношћу банкарског сектора похвалио се и Милојица Дакић, гувернер ЦБ Црне Горе,  истичући да се проценат ненаплативих кредита смањио захваљујући Закону о финансијском реструктурирању, односно договору између банака и клијената о њиховим дужничко-поверилачким односима. Дакић је подсетио и да се припрема Закон о лимитирању каматних стопа, пошто нема механизме да их ограничи, јер и упркос смањењу камата он њима није „задовољан“.

Једна од кључних тема овогодишњег сусрета гувернера и вицегувернера држава Западног Балкана била је и политика америчког ФЕД-а и Европске централне банке (ЕЦБ), односно штампање пара и пумпање ликвидности како би се развијене западне економије што брже опорављале. Занимљиво, гувернери су се као из топа сложили да је политика штампања пара у овим државама незамислива. Како то рече Димитар Богов, „може Америка то да ради када има валуту признату у целом свету, за разлику од Македоније чији новац једва да желе и сами Македонци“. Овакву могућност одлучно је негирао и Пјешчић у потпуности се сложивши са свиме што је о „атрактивности“ домаће валуте рекао Богов. Уз опаску да се такви предлози могу чути у академској јавности и међу тамошњим политичарима, Божић је био више него јасан: „Ми ту могућност, на срећу, немамо, а да је имамо вероватно би били и већи притисци“!

Македонски гувернер је указао и да би негативан утицај на ту земљу могла имати и тренутна политичка криза у њој. „Рано је да калкулишемо колика ће бити штета, али ће је свакако бити. Цела ситуација ће утицати на производњу и на способност привреде да сервисира своје обавезе“, казао је Богов. Коментаришући утицај повећање ликвидности у Европи након одлуке ЕЦБ да упумпа десетине милијарди евра на тржиште, Богов очекује да се део те ликвидности прелије и на овај регион, те сматра да ће банке тако имати више новца да пласирају привреди, да би то могло утицати и на повећање извоза земаља региона, али и на инвестиције. Хамза, пак, сматра да је одлука ЕВБ дошла прекасно. „Раније смо имали велику инфузију средстава. Не може се дехидрирани организам лечити дијетом, већ инфузијом и очекујем да ће мере ЕЦБ утицати позитивно на цео овај регион“, казао је косовски гувернер.

Осим солвентних и ликвидних банака које недовољно кредитирају привреду, гувернери су се лако сложили да први циљ и даље остаје ценовна стабилност, а поред тога и заштита депозита и депонената банака, односно супервизија и контрола пословања банака како се не би поновиле грешке из прошлости. Не занемарујући притом врховни циљ економија свих ових земаља, а то је бржи и већи привредни раст, али ипак не излазећи из граница дозвољених монетарним властима и не заборављајући шта им је примарни циљ.


Фото Ђорђе Којадиновић

Има играча спремних на ризик

Реагујући на контрадикторан тренд у банкарском систему који карактерише висока ликвидност банака и мала кредитна активност, Миодраг Мирчетић, члан борда директора Asecco SEE grupe, казао је да је то последица уоквирености банака у строгу постојећу регулативу која се мора мењати.
„Недостаје нам капитал са већим апетитом за ризик, а то нису банке јер су оне доста конзервативне“, предочио је он. Мирчетић је казао да су банке сада главни играчи на финансијском тржишту, али да не морају бити једини играчи.

И он и његов колега Владан Атанасијевић пожалили су се на муку са пореском политиком и недостатак електронског новца, који је јефтинији и комфорнији. Уз то,  електронски новац знатно олакшава борбу против сиве економије. Иако је то евидентно, не радимо ништа да то унапредимо, каже Мирчетић.
Атанасијевић додаје да је за стабилизацију монетарног и финансијског система неопходно повећати ефикасност функционисања е-управе, те да се ова компанија већ позиционирала као партнер државе Србије у намери да пренесе своја знања на унапређењу софтверских решења за велике системе државне и јавне управе.
У компанији Asecco истичу да су спровели пројекат за обједињену наплату пореза и доприноса у Пореској управи, а сарађивали су и са РАТЕЛ-ом, Управом царина, Агенцијом за привредне регистре и другим државним институцијама у намери да се смање трошкови и унапреди рад е-управе.

Јаче против сиве економије


Фото Ђорђе Којадиновић

Нема фискалне стабилности и финансијске консолидације региона без ефикасне пореске управе, признаће и Милан Лакићевић, директор Пореске управе Црне Горе. А пошто се маневар власти готово свих држава овог дела Европе полако исцрпљује и након фискалне консолидације и кресања расхода, готово да им и не преостаје ништа до повећања прихода, али без подизања пореских стопа, НИН је по први пут на Самит министара финансија и гувернера позвао и директоре пореских управа из региона. Да од њих чује како иде борба против сиве економије, пореских утаја, избегавања фискалних рачуна, као и шта су највеће тешкоће са којима се суочавају порезници.

Сива економија при врху је проблема са којима се суочавају готово све пореске управе држава региона, али ништа мањи проблеми нису им ни недовољан број пореских инспектора и мука са старосном структуром кадрова, односно борба да стимулишу младе и квалитетне кадрове да се запосле и остану да раде у пореским управама. Тако се Драгана Марковић, в. д. директора Пореске управе Србије, пожалила да ће бити тешко задржати искусне и квалитетне порезнике у државној управи, пошто им се у приватном сектору нуди далеко већа зарада, док се Лакићевић осврнуо на стратегије готово свих држава да пореске управе кадровски појачају вишковима из остатка администрације.

„Противим се томе да се вишак администрације пребаци у пореску управу. Нека они иду у приватни сектор па се тамо обучавају за нове послове, а нама дозволите да запослимо младе и образоване кадрове ако желите резултате“, поручио је Лакићевић, док је његова колегиница из Пореске управе Републике Српске Зора Видовић додала да власти не могу очекивати ефикасне, пожртвоване и некорумпиране порезнике ако они раде за мале паре, а и такве зараде подлежу фискалној консолидацији. „Три пута су у 2014. плате запослених у администрацији смањиване и зашто онда било кога чуди што се на конкурс за пореске инспекторе нико не јавља“, констатовала је она.

Како се претходног дана од министара финансија могло чути чврсто обећања да повећање прихода не намеравају постићи подизањем пореских стопа или акциза, порезници су свесни да је потребно радити на повећању свести грађана о потреби да се плаћа порез, али и већем пореском обухвату, а на крају и ригорознијим казненим одредбама за кршење ове законске обавезе. За Зору Видовић први, уједно и најјефтинији начин подизања свести је едукација пореских обвезника и свакодневно објашњавање због чега је важно да се плаћа порез. Нису се сви говорници сложили са овом констатацијом, наводећи да би најидеалније било увести скандинавски модел опорезивања, где држава не чека грађанина да пријави свој доходак, него сама контролише његова примања и шаље пореско решење. Јасна Кропф из Пореске управе Хрватске додала је на то да ће у овој земљи од 1. јануара 2016. порезници грађанима слати пореско решење, а онда од њих добијати повратну информацију. Такође, учесници скупа сложили су да је предност хрватских порезника и постојање информатичке компаније АПИС, која је у власништву државе и града Загреба и бави се ИТ пословима неопходним државној управи.


Пореска управа Србије у фази је реформисања. Влада је пре десетак дана усвојила план трансформације, договорен и обећан представницима ММФ-а. Драгана Марковић је казала како је тим планом предвиђено унапређење ефикасности Управе, смањење трошкова, као и модерна инфраструктура и систем који ће напослетку довести до повећања наплате пореза.
Лакићевић се похвалио како је у Црној Гори још 2013. отпочета кампања борбе против сиве економије, односно повећања фискалне дисциплине и обухвата пореских обвезника, те да захваљујући тој кампањи раст прихода премашује очекивања и буџетске пројекције.

Директори пореских управа држава региона сложили су се да је сарадња међу њима и размена неопходних података пут боље контроле избегавања плаћања пореза и пореских утаја, док Јасна Кропф наводи да је Пореска управа Хрватске након уласка у ЕУ добила могућност да свакодневно размењује податке са ЕУ и прати финансијску снагу сваког пореског обвезника Хрватске. Процес трансформације ПУ и стабилизације јавних финансија почео је и пре уласка Хрватске у ЕУ тако што се реалније процењивала пореска основица и формирао јединствени регистар пореза и доприноса. Такође, хрватски порезници радили су и на наплати старих и нагомиланих дугова, казала је Кропф.

На дугове се пожалио и Нахит Шарку, заменик директора Пореске управе Косова, према чијим се речима привредници мање жале на пореске стопе и износе пореза а више на компликоване административне процедуре. За Мидхата Арифовића, из Пореске управе БиХ, пореској евазији, избегавању плаћања пореза допринела је транзиција, укидање некадашње Службе друштвеног књиговодства, сложен банкарски и финансијски систем са могућношћу поседовања на стотине рачуна у банкама.

На крају, нема прецизних података о учешћу сиве економије у бруто домаћем производу земаља региона, али ни порезници нису радо говорили о својим проценама њеног удела у богатству овог региона. Процењује се да најмање учешће сиве економије од 15 одсто има Хрватска као чланице Европске уније, следе је Црна Гора и Србија са око 20 одсто, БиХ са око 30 и на крају Косово у коме се сива економија процењује на више од 30 одсто. Једно је сигурно: тешко је наћи земљу у којој овај вид пословања не постоји, али једнако је тешко и наћи регион у којем је сива економија већа но што је овде.

Кеш поспешује сиву економију

Најмање један одсто БДП-а годишње изгуби се у привредама у којима доминира готовина, казао је Артур Туремка, генерални директор Мастеркарда за регион Балкана. У овом региону, каже Туремка, иако постоји јасна корелација између плаћања електронским путем и привредног раста, само 10 одсто трансакција се обавља на овај начин, док је 85 одсто трансакција у малопродаји и даље у кешу или чековима. Он напомиње да Данска планира да укине плаћање готовином, док у неким развијеним земљама постоји ограничено плаћање кешом. У Италији је тај праг 1.000 евра, у Шпанији 2.500 и свако плаћање изнад тог лимита мора бити електронско.

Његова колегиница Катарина Какаликова сматра да је увођење пореза на трансакције кешом добра вест не само за Мастеркард, већ и за пореске управе јер постоји јасна веза кеша и сиве економије. Електронским плаћањем се, уверена је она, пореска евазија сигурно може смањити, а наплата пореза поспешити.

 

NIN Samit ministara finansija i guvernera zemalja regionaKrajem 2015.deficit duplo manji od ciljanog?Deficit drž...

Posted by NIN on Friday, June 12, 2015
 

NIN Samit ministara finansija i guvernera zemalja regionaMinistar finansija Crne Gore Radoje ŽugićŽugić je ukazao na efekat prelivanja, dodajući da ako postoje negativne tendencije u okruženju onda to može imati negativan uticaj na malu otvorenu ekonomiju kao što je Crna Gora, konstatujući da se trenutno dešava sasvim suprotno. http://www.tanjug.rs/multimedia.aspx?izb=v&&GalID=165171#ninonline #ninsamit

Posted by NIN on Friday, June 12, 2015
 

Ovogodišnji Samit ministara finansija i guvernera "Finansijska budućnost regiona", koji je održan u Bečićima, a u organizaciji nedeljnika NIN završen je uz veći optimizam zemalja regiona, ocenio je danas glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk, koji je izrazio nadu da će razgovori direktora poreskih uprava regiona doprineti jačanju saradnje u suzbijanju sive ekonomije.http://www.nin.co.rs/#ninonline #ninsamit

Posted by NIN on Saturday, June 13, 2015






Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ана Брнабић, новинарима Н1, на градилишту вишенаменске лабораторијске ламеле Електронског факултета у Нишу

Толико је леп дан да га не бих кварила ни са једним питањем.

Прочитајте све мисли
bg


 
Услови коришћења | Terms of use
eNIN iPad
НИН online
Copyright © 2006