U Vranje na glasanje: Nikome potrebni glasovi Srba sa Kosova i Metohije

Poslednji put kada su Srbi sa Kosova i Metohije učestvovali na izborima koje raspisuje Beograd, juna 2020, u biračkim spiskovima u pokrajini bilo je upisano oko 100.000 birača, a više od 60 odsto ih je glasalo. Na tim izborima SNS je osvojio više od 80 odsto glasova, a prva sledeća lista SPS i JS manje od deset odsto.

Simbolički značaj glasova Srba sa KiM i tada je, kao i u prethodnim erama, bio veći od matematičkog. No, i taj značaj se istopio otkako su u poslednje tri godine počeli da ih upućuju po biračkim mestima u centralnoj Srbiji. U međuvremenu promenilo se sve - od mesta i okolnosti pod kojim se izbori održavaju, do broja i raspoloženja birača sa KiM.

Nedavno je sam predsednik Srbije, na primer, kazao da je KiM od proleća ove godine napustilo više od 11.000 porodica. Podatak koji Aleksandar Vučić navodi i nije u velikoj koliziji sa onim koji se prošlog vikenda čuo na osnivačkom saboru obnovljenog Srpskog nacionalnog veća, koji mesecima nije uspevao da pronađe nikakvu prostoriju na KiM, pa je, na koncu, skupštinu održao u Beogradu. Tamo je i sagovornik NIN-a, predsednik Srpskog nacionalnog foruma, Momčilo Trajković kazao da je 40.000 Srba napustilo pokrajinu, ali ne od proleća, nego u poslednjoj deceniji. Organizovanjem glasanja na KiM taj broj i dalje ne bi mogao da se nasluti, ali bi se videlo koliku podršku vladajuća stranka trenutno ima među Srbima sa Kosmeta. 

„Srpska lista se smiruje, značaj joj se spušta namerno i ona napušta politički prostor, a Kurti koristi trenutak da u taj prostor ubaci razne Rašiće i stvori svoju vazalsku opciju. Pokušavamo da ukažemo da se srpski faktor mora stabilizovati ekonomski, intelektualno i nacionalno i da se građanima mora dati perspektiva. Upravo posmatramo sprovođenje strategije da se Srbija potpuno povuče, jer i izbori su neka institucija“, kaže Trajković.

Republička izborna komisija saopštila je da ih je Kancelarija za KiM obavestila da vlasti u Prištini uslovljavaju glasanje priznanjem nezavisnosti, pa će birači sa KiM biti raspoređeni na biračka mesta u Vranju, Tutinu, Raški i Kuršumliji, uz negodovanje nekih od članova RIK što se Vlada Srbije olako odrekla glasanja i bez pozivanja na međunarodne garante. 

Mnogi građani koji su napustili KiM nisu promenili prebivalište i nisu stekli pravo da se nađu na biračkom spisku u drugim mestima, ali odluku vlade Kosova da ne dozvoli organizovanje izbora nije motivisala izborna računica. Ona je odbila zahtev OEBS-a da omoguće da se na KiM organizuju izbori po modelu koji je primenjivan do referenduma o promeni Ustava 2022, kada je prvi put biračima sa KiM onemogućeno da glasaju. Misija OEBS-a na Kosovu do tada je prikupljala glasove i prenosila ih u Rašku i Vranje na brojanje. Ovoga puta, u odgovoru Majklu Devenportu, šefu ove misije, Aljbin Kurti se, međutim, nije pozvao samo na faktičko uspostavljanje bilateralnih odnosa, reciprocitet i Ustav Kosova, nego i na novi „argument“ - član 2. februarskog sporazuma iz Brisela. 

„Po pitanju međudržavne saradnje oko glasanja u inostranstvu, kako bi se omogućilo glasanje građanima srpske zajednice na Kosovu sa dvojnim državljanstvom na srpskim izborima, van Kancelarije za vezu Srbije na Kosovu, mora se postići dogovor između Kosova i Srbije. Zahtev za takav sporazum mora da dođe iz Srbije, kao zainteresovane strane. I svaki zahtev mora da bude zasnovan na suverenitetu i nezavisnosti Kosova, kao ravnopravne države, u skladu sa članom 2. Osnovnog sporazuma postignutog ove godine“, navodi se u pismu misiji OEBS-u, koja je zahtev Vlade Srbije primila početkom novembra. 

Preporuke kosovske vlade su besmislene i nemoguće za Srbiju i neverovatno je i da to pitanje nije rešavano kao integralni deo pregovaračkog procesa u međuvremenu, smatra Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO Aktiv.

„Pretpostavljam da izbori nisu bili na stolu, imajući u vidu i to što zahtev Beograda neuobičajeno nije bio upućen kosovskim vlastima kao do sada, preko misije EU, kao posrednika u procesu dijaloga, nego je upućen misiji OEBS. Pitanje organizovanja izbora se ne rešava u poslednjem trenutku, jer je to svakako stvar koja se očekuje. U načinu na koji je upućen zahtev vidim politički potez koji treba da posluži kao alibi vlastima, koje nisu učinile ništa u međuvremenu“, smatra Milićević.

Sagovornik NIN-a, koji je i sam učestvovao u organizovanju prvih izbora uz asistenciju OEBS-a 2012, kaže da je odluka o glasanju u centralnoj Srbiji iznuđena varijanta i istiskivanje preostalih poluga Srbije sa KiM.

„Bilo da se ponovo organizuje prevoz do biračkih mesta ili ne, verujem da će turbulentan period iza nas, naročito u poslednjih 12 meseci, uticati na smanjenje odziva, jer su se tektonske promene dogodile u životima, od pitanja tablica i ličnih dokumenata do bezbednosnih rizika i odnosa koji kosovska policija pokazuje prema građanima. Raspoloženje građana se promenilo prema politici koju vlast vodi poslednje dve godine, tokom kojih se događa sve suprotno onome za šta se vlast zalagala. Imam utisak da ranija integrisanja u kosovski sistem nisu toliko uznemirila građane kao situacija sa registarskim tablicama, koja i jeste primer kako se sve događa suprotno od onoga u šta su uveravani.“ 

Ličnoj proceni bezbednosti, rizika od kazni i mogućnosti da uopšte voze svoj ili tuđi automobil prepušteni su građani koji nisu preregistrovali automobile i promenili vozačke dozvole (o čemu u prethodnoj krizi nije bilo reči), suočeni sa saznanjem da Priština nastavlja tamo gde je stala i da će to morati da učine do kraja meseca. Od zvaničnog Beograda nisu dobili nikakvo uputstvo, a prema istraživanju portala KosSev, oko 3.000 građana je od 1. novembra preregistrovalo automobile na RKS tablice.
Srpsko nacionalno veće, iako je pokret, a ne stranka, pozvalo je građane na glasanje. Uz opasku da su sve takozvane stabilne vlasti crple snagu na njihovoj nesreći, Trajković kaže da se u poslednje vreme događa zemljotres i nastavlja albanizacija.

„Naše najjače oružje bio je pasivan otpor i trpljenje, a sad i grobove predaka ljudi kopaju i prenose. Odlaze zbog zuluma albanskih ekstremista, ali i manipulativne politike zbog koje ne vide perspektivu“, kaže on. 

O manjku perspektive i potencijalnom potpunom „zatvaranju kruga“ nakon izbora, Milićević dodatno sluti na osnovu izbornih lista opozicionih stranaka, na kojima je upadljivo malo kandidata sa KiM, „čak i bez onih koji su najglasnije bili na strani opozicije“. Na listama vladajućih stranaka u prvih 150 su po četiri kandidata sa KiM, a po jedan (Srbija protiv nasilja i Zavetnici-Dveri) ili nijedan (NADA) na vodećim opozicionim listama za parlamentarne izbore. Taj broj je u potpunoj suprotnosti sa statusom kosovskog pitanja u kampanji. Zato ni posete KiM nisu nužno namenjene biračima sa KiM, čiji glasovi rasuti u četiri grada neće imati ni simbolički značaj, već da drugi vide da se pokrajina ne zaboravlja, makar se do nje stizalo kroz šume i po gudurama.