Dan pred proslavu Dana Republike Srpske 9. januara na kanabetu Milorada Dodika nije se našao predsednik Srbije Aleksandar Vučić ili premijerka Ana Brnabić, a nije zaseo ni ministar odbrane i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, koji je predvodio državnu delegaciju u poseti Banjaluci. Pored predsednika RS se 8. januara našla, ni manje ni više, liderka Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski. I pitanje je koliko bi i kakvih reakcija zapravo bilo da Đurđević Stamenkovski nije od „Milice lažljivice“, kako su je prorežimski grafiti širom Srbije poslednjih meseci oslovljavali, došla do statusa miljenice predsednika Srbije.
Kroki novog rasporeda snaga dobili smo već 17. decembra uveče, na redu su konkretna imena.
Ruku na srce, otac predsednice Zavetnika Rajko Đurđević bio je novinar i poslanik Srpske radikalne stranke tokom devedesetih godina prošlog veka, pa je Vučić kao dugogodišnji generalni sekretar SRS-a mogao da izbliza prati razvoj mlade radikalske aktivistkinje. Obavešteni kažu i da je pre nekoliko godina pokušao da je privoli SNS-u, ali bezuspešno. Međutim, nakon što je Đurđević Stamenkovski proteste dela opozicije i studenata posle izbornih nepravilnosti 17. decembra okarakterisala kao „zapadni plan radikalizacije i destabilizacije političkih prilika u Srbiji“ – zaista, njene reči kao da su izašle iz usta bilo kog naprednjačkog kadra – Vučić je imao spremnu poruku, kako njoj, tako i srpskoj javnosti.
„Video sam mnogo talentovanih ljudi poput Milice Đurđević koje bih voleo da vidim u SNS-u, ali naravno u toj žestokoj borbi ponekad pogrešite. Ali, taj talenat“, rekao je Vučić.
Liderka Zavetnika diplomatski je urečila komentar.
„Naša odgovorna politika i državotvorna logika sigurno je opredelila predsednika republike da se pohvalno izjasni o mom radu. S obzirom na to da je reč o figuri s najvišim političkim autoritetom u državi, ono što je rekao doživljavam kao priznanje“, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Šta vojvoda i serdarka imaju jedno drugome da ponude
Jeste Šešelj za „četničkog vojvodu“ 1993. godine imenovao Tomislava Nikolića, a ne Aleksandra Vučića, ali za sve praktične potrebe upravo Vučića treba smatrati za „prvog među jednakima“. Samim tim i za potrebe ovog teksta. Stoga, u ping-pongu iskusnog vojvode i mlade serdarke, ostalo je nerazjašnjeno: čemu Vučić i Stamenkovski Đurđević služe jedno drugome?
„Ni Vučić ni SNS nisu odustali od pravljenja Pokreta za narod i državu i mislim da njegovu pohvalu treba tumačiti u tom ključu. Taj mu je pokret potreban i insistiraće na njemu, umnogome jer može poslužiti kao platforma za reformu SNS-a. Đurđević Stamenkovski bi u toj organizaciji s jedne strane dodatno učvrstila desni blok koji je u trenutnom geopolitičkom kontekstu veoma bitan, a s druge bi joj donela određeni procenat glasova. Možda ne veliki, ali svaki je važan. Ne bih se iznenadio da Vučić i ona tako ostvare saradnju, a ovo je uvod“, kaže za NIN Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
S druge strane, da je predizborna koalicija Dveri i Zavetnika u decembru ostvarila bolji izborni rezultat – na primer, da su prešli cenzus, namesto osvojenih 2,76 odsto glasova – pitanje je da li bi politički profil Đurđević Stamenkovski sada uopšte bio tema.
„Ona je gubitnica izvora i njena pregovaračka pozicija i pozicija u javnosti nisu iste kao pre mesec dana. To znači i da neće moći da političku budućnost gradi na temelju Zavetnika. Mora da se repozicionira i iznova profiliše. Direktan ulazak u SNS bi joj naneo reputacionu štetu, jer bi se ranije glasine da sarađuje s vladajućom strankom pokazale kao istinite. S druge strane, ulazak u eventualni pokret pod Vučićevim pokroviteljstvom bio bi manje negativno protumačen“, zaključuje naš sagovornik.
Šta se desi u Banjluci... odzvanja do Beograda
U mutnim vodama partijskopolitičkog života u Srbiji, kao upadljivi incident se ispostavila tobožnja odluka Stefana Stamenkovskog, bivšeg predsednika Zavetnika i supruga njihove trenutke predsednice, da krajem oktobra obustavi potpisivanje dokumenta kojim bi se uticajnije desničarske stranke u Srbiji – Nova DSS, Narodna stranka, POKS, ali i Dveri i Zavetnici – obavezale na zajednički izlazak na izbore. Da su stale u jednu kolonu, bila bi to trećeplasirana lista i na nivou grada Beograda i na nivou republike. Ovako, od svih pobrojanih organizacija samo je Nova DSS prešla cenzus od tri odsto, pa nije bilo potrebno mnogo vremena da se po kuloarima eventualna saradnja Đurđević Stamenkovski i Vučića oceni kao svojevrsna nagrada za razbijanje udružene desnice.
Ali, kako se u toj kombinatorici pojavio Milorad Dodik, formalni i neformalni lider bosanskih Srba unazad četvrt veka koji je predsednici Zavetnika u Banjaluci „izrazio zahvalnost što je s delegacijom svoje stranke posetila Srpsku“ i tamo „obeležila veoma značajan Dan Republike“? Još važnije – o kojim su tačno mogućnostima saradnje razgovarali, kao čelnica vanparlamentarne opcije u Srbiji i kao čelnik Saveza nezavisnih socijaldemokrata, organizacije koja ne učestvuje u srpskom partijskopolitičkom životu?
„Niti je ona slučajno pozvana na obeležavanje dana RS u Banjaluci, niti je slika njih dvoje nastala bez razloga. Deo je njenog repozicioniranja, i to dosta komforan, budući da su i pojavljivanje na tom skupu i poruke koje su se tada tamo čule nešto što je u skladu s njenim političkim kapitalom. Izgleda kao neko ko je, bez obzira na loš izborni rezultat, prepoznat i ko je sposoban da se bavi nacionalnim temama“, predočava Klačar.
Nije ni Dodik prošao bez koristi.
„Broj zvanica koje na tom skupu mogu da bez posledica prisustvuju i da budu viđeni kao gosti nije veliki. Naročito ako dolaze iz Srbije, a poveznice između Srbije i Srpske nepresušan su politički kapital. Jer, Dodik godinama unazad, ako ne i tokom čitave svoje karijere, igra prvenstveno na nacionalnu kartu, pa mu je dolazak viđenije političarke iz susedne države, koja ima jasne, njemu bliske stavove o sudbini srpskog naroda na teritoriji Balkana, veoma dobro došao“, zaključuje Klačar.
Veze koje Đurđević Stamenkovski ostvaruje s drugim političkim liderima u Srbiji i okruženju, a naročito onima na vlasti, za sada nemaju preveliku političku težinu. No, treba sačekati eventualno formiranje Pokreta i pregovore o funkcijama. Kako već reče predsednik: „Ali, taj talenat...“
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
