Ekspertkinja Fridom hausa za NIN: SNS nagriza politička prava i građanske slobode, nivo demokratije u konstantnom padu

Nakon oštre rezolucije Evropskog parlamenta o decembarskim izborima i izveštaja ODIHR-a, stiže nam još jedna ocena – da je Srbija evropski lider u opadanju prava i građanskih sloboda. Ocena je iz najnovijeg izveštaja Fridom hausa, koji je pokazao da stepen demokratije u našoj državi konstantno opada već čitavu deceniju. Ekspertkinja Fridom hausa za Balkan Aleksandra Karpi taj pad dovodi u direktnu vezu sa vladajućom partijom, koja poslednjih godina "nagriza politička prava i građanske slobode" i zbog koje je, kako kaže za NIN, "sada došlo do zamagljivanja granica između SNS-a i države". Kao posledicu, dodaje Karpi, imamo to da su građanske slobode i ljudska prava ozbiljno ugrožena. 

Tome da se Srbija, ocenjena kao delimično slobodna zemlja, sada nalazi na 114. mestu na listi Fridom hausa (organizacije koja dokumentuje stanje ljudskih prava i sloboda u svetu) od ukupno 195 država, doprinele su, ističe naša sagovornica, i izborne manipulacije u decembru, napadi na kritičare režima, urušavanje nezavisnog pravosuđa, propaganda i pritisci na medije, ali i netransparentnost u radu vlasti. 

U kategoriji delimično slobodne zemlje nalazimo se od 2019. godine, a ove smo se, rame uz rame, našli sa državama poput Rusije i Sijera Leonea. 

"Jednostavno je nemoguće da kažemo, ukoliko posmatramo, na primer, izbore u vašoj zemlji, da u Srbiji postoji slobodna, fer i demokratska sredina. Imajući u vidu pad na našoj listi, zaista moram da istaknem da je to proizvod akumulirajuće moći koju je vladajuća partija stekla vremenom, posebno u izvršnoj vlasti, zbog čega snose određenu odgovornost za smanjenje prava i sloboda", predočava Karpi.

Sagovornica NIN-a ističe da je Srbija, otkako je prešla iz kategorije slobodne u delimično slobodnu zemlju, beležila konstantne padove za oko tri do četiri poena na listi i dodaje da je to posebno zabrinjavajuće, jer se radi o državi čiji građani "žele da žive u slobodnom društvu" i budu deo demokratskih procesa. 

"SNS nagriza politička prava i građanske slobode" 

U osvrtu na uvodni deo izveštaja Fridom hausa koji se odnosi na Srbiju, Karpi navodi da je Srbija parlamentarna demokratija sa konkurentnim višepartijskim izborima, ali da poslednjih godina "vladajuća SNS stalno nagriza politička prava i građanske slobode", vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva.

"Ako se osvrnem na vaš region, msilim da Srbija, kao jedna od najvećih zemalja, predstavlja određenu vrstu modela i drugim zemljama u okruženju. Nažalost, ona predstavlja model za neke vlade, posebno mislim na Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku. Ne želim sve da svalim na Srbiju, naravno, jer svaka zemlja ima svojih problema, ali trenutno postavlja veoma negativan ton u regionu", kaže ona. 

Iako evropske zemlje imaju tendenciju dobrih rezultata u izveštajima Fridom hausa, pošto je preko 80 odsto njih u kategoriji slobodnih, Karpi kaže da se Srbija od 2019. ne nalazi među njima i dodaje da je ove godine zabeležila najveći pad sloboda u čitavoj Evropi. 

"Ono čemu svedočimo poslednjih godina u izveštajima jeste uzastopan pad demokratskog okruženja u Srbiji, posebno u kontekstu političkih prava i građanskih sloboda. Izbori su, bar iz moje perspektive, bili akumulacija svih tih stvari. Ako pogledate zašto je Srbija ove godine imala tri poena manje, postoji nekoliko ključnih razloga. Na prvom mestu su izbori, odnosno pasivna uloga nezavisnih državnih institucija. I ne samo institucija koje treba da obezbede zakonitost izbornog procesa, već i regulatornih tela koja su dozvolila da se ove zloupotrebe odigraju, a koje su zabeležili domaći i strani posmatrači", naglašava Karpi. 

NIN / Oliver Bunić

U izveštaju se konstatuje pasivna uloga Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a zatim i Agencije za sprečavanje korupcije. Pominje se i izveštaj ODIHR-a u kome je navedeno da nije došlo do revizije biračkog spiska. 

Kao drugi razlog Karpi navodi izborne zakone. Prema izveštaju, oni u velikoj meri odgovaraju međunarodnim standardima, ali aspekti izbornog procesa su loše regulisani, dok je primena postojećih pravila manjkava. Još jedan faktor je, kaže ona, opadajuća transparentnost u poslednjih nekoliko godina, tačnije nemogućnost prisupa informacijama o nabavkama, infrastrukturnim projektima i drugim politikama ekonomskog razvoja.

"Mnogi infrastrukturni projekti, koji su završavali na naslovnicama tokom godina, poput Beograda na vodi, predstavljaju klasičan primer toga da građani nemaju pristup informacijama o tome zašto je doneta neka odluka, kada i pod kojim uslovima, odnosno dogovorima. Nekada se čak postavljalo i pitanje sa kim, zar ne? Takva vrsta netransparentnosti je takođe uslovila ovaj pad", naglašava sagovornica NIN-a. 

Naposletku, privatna debata je indikator koji ističe kao veoma značajan za pad, i govori da je jedna od najalarmatnijih stvari u 2023. godini bila upravo prljava kampanja koja se vodila protiv kritičara vlasti. Ne samo protiv opozicionih politilčara, već i ličnosti iz sfere civilnog sektora i učesnika protesta. 

"Mislim da se građani u sve većoj meri pitaju da li će biti predmet određe vrste odmazde, zastrašivanja, prljave kampanje. Čak i da li će ih neko pratiti, što je bio slučaj ove godine. Sve ovo su razlozi zbog kojih danas svedočimo smanjenju građanskih prava u Srbiji. Ako vam to ne govori o pravom stanju stvari, onda ne znam šta drugo može", ističe ekspertkinja Fridom hausa.  

Brisanje granica između partije i države

Kako je vreme prolazilo, dolazilo je do učestalog pada stepena slobode, kaže Karpi, te sada svedočimo situaciji u kojoj je "linija između SNS-a, a pogotovo (predsednika Srbije) Aleksandra Vučića, i države, u potpunosti zamagljena", zbog čega smatra da vlast snosi određenu vrstu odgovornosti za smanjenje prava i sloboda. 

"Smatram da građanima Srbije nekada nije u potpunosti jasno ko im se tačno obraća i ovo se najjasnije vidi u medijskoj sferi. Na primer, kada vi kao građanin uključite televiziju Pink, nemate pojma da li gledate Vučića, vašeg predsednika za koga možda i niste glasali, ali vas i dalje predstavlja, ili lidera SNS-a koji vodi kampanju kako biste glasali za njega na narednim izborima", predočava naša sagovornica i dodaje:

"Naš izveštaj upravo ovo želi da istakne, da se radi o jednom zaista neobičnom slučaju, u kome je nejasno ko vam se obraća,  koje informacije vam se serviraju i ko su izvori tih informacija. I, ovo se odnosi na problem medija, transparentnosti.. Smatram da na sve ovo vladajuća partija ima direktan uticaj. Sve pomenuto, pogotovo medijska sredina, stvorila je situaciju u kojoj je opozicija veoma oslabljena. Ne kažem da ona nema svojih problema, ali za njih je skoro nemoguće da učestvuju, uzimajući u obzir ovakvu sredinu". 

U izveštaju Fridom hausa, istaknuto je da medijsko okruženje obiluje ekstremnom propagandom i manipulacijom činjenicama u vezi sa određenim temama, koje se pre svega tiču odnosa između vladajućih stranaka i Srbije prema NATO-u, EU i Rusiji. Uz to, navodi se da su, uprkos tome što postoji pravni okvir koji garantuje medijske slobode, one ipak narušene različitim pritiscima od strane vlasti.

NIN / Snežana Krstić

Iako ističe da ne želi da spekuliše o razlozima zašto vlast odbacuje navode rezolucije EP, kao i izveštaj ODIHR-a, navodi da njihovo ponašanje u svakom slučaju "ima negativan uticaj na građane i njihovo iskustvo demokratije".

"Civilnim društvima i opoziciji postaje sve teže da odigraju svoju veoma važnu ulogu u demokratiji, a koja podrazumeva pozivanje vlade na odgovornost. U isto vreme, narušava se i njihova mogućnost da sarađuju sa vladom. Stvari ne moraju tako da izgledaju. Ali, SNS stvara takvu sredinu u medijima i stanje u javnom diskursu, zbog čega saradnja trenutno i nije moguća", naglašava sagovornica NIN-a. 

Na pitanje da li je moguće imati fer izbore pod istim uslovima, ukoliko u Beogradu dođe do njihovog ponavljanja, Karpi odgovara da je "teško uopšte reći da postoje ikakvi uslovi". 

"Naš izveštaj je od pomoći kada govorimo o tim stvarima. Jer, mi ne pratimo samo izbornu sredinu i uslove, već i medijske probleme i snagu opozicije. Kada spojite sve te faktore, Srbija prema tim indikatorima ima svega jedan ili dva poena, od četiri. A, imajte na umu da je nula najgora moguća ocena, koja opisuje veoma autokratsku sredinu. Zato mi je i teško da kažem da uopšte postoje uslovi", dodaje ona. 

Objašnjava da je ovogodišnji izveštaj pokrio izborne manipulacije širom sveta i obuhvatio različite taktike koje su učestale, a kojima se SNS koristi. Među njima je, dodaje, priprema terena za nefer uslove, mnogo pre održavanja izbora.

"I, mislim da je to ODIHR-ov izveštaj vrlo dobro istakao, lokalni posmatrači su takođe odradili sjajan posao. Videli smo veoma značajne izborne zloupotrebe na dan glasanja. Sve ovo, znači da građani ne mogu u potpunosti da učestvuju u jednom od najvažnijih demokratskih procesa. Njihovi glasovi ne mogu da se čuju. Na kraju, ne radi se samo o tome da dođe do promene  pozicija u vladi, to nije pitanje, nego to da li građani sada imaju mogućnost da učestvuju u ovim fundamentalnim procesima. Ovog trenutka, odgovor je ne", ocenjuje naša sagovornica.  

Karpi kaže kako je stekla utisak da postoji uverenje da su građani Srbije "apatični ili da bespogovorno podržavaju vladu, bez ikakvog kritičkog razmišljanja", koje dovodi u pitanje.

"Mislim da bi trebalo da budemo veoma oprezni sa takvom karakterizacijom, a kada kažem mi, mislim na međunarodne i zapadne medije. Zaista postoji snažna grupa demokratski orijentisanih građana koji žele da zaštite svoja prava i učestvuju u demokratskim procesima. Ne bi trebalo da zaboravimo da postoje grupe civilnih društava koje se još uvek bore za prava svoje zajednice, čak i na nivou EU, uprkos svih problema koji postoje u procesu pridruživanja", zaključuje Karpi za NIN. 

Nezavisnost pravosuđa ugrožena političkim uticajem

Fridom haus je u delu o pravosuđu naveo da je nezavisnost pravosuđa ugrožena političkim uticajem na imenovanja sudija, a mnoge sudije su prijavile da se suočavaju sa spoljnim pritiskom u vezi sa svojim odlukama.

Prema izveštaju, iako je broj hapšenja i optužbi za korupciju porastao poslednjih godina, ipak izostaje procesuiranje visokih državnih zvaničnika koji se dovode u vezu sa korupcijom. Konkretno se navode primeri i pojedinci, među kojima su ministar finansija Siniša Mali, kao i koalicioni partner vladajuće SNS Nenad Popović.

Kako navodi Fridom haus, "oni koji su otkrili potencijalno koruptivne prakse vladinih zvaničnika suočili su se sa pritiscima državnih institucija, poput sklanjanja sa radnih mesta i hapšenja". Istaknut je slučaj tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović, koje su, piše Fridom haus, razmeštene u drugo odeljenje nakon istrage o malverzacijama u najvećem državnom preduzeću Elektroprivredi Srbije (EPS). Kako podsećaju u izveštaju, nakon premeštanja, tužiteljki Savović javno je pretio funkcioner SNS-a Svetozar Vujačić.