Ministar inostranih poslova Filip Ivanović poručio je u nedelju uveče da stavom u odnosu na Rezoluciju o Srebrenici, Crna Gora ne želi da kvari odnose sa susedima, već da deluje kao "pomiritelj". Komentarišući poslednje ocene predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa amandmanima vlade u Podgorici na tekst nacrta Rezolucije, Ivanović je za RTCG kazao da su one “žalosne” i “neprimerene”.
Rezolucijom se predlaže da se 22. april obeležava kao dan sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu
"Žalosno je da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić neprimerenim rečima obraća i govori o Crnoj Gori i tako nesrećne formulacije ne mogu biti pozdravljene iz naše zemlje", kazao je ministar spoljnih poslova.
Vučić je ranije u nedelju poteze vlade u Podgorici nazvao "odvratnom igrom" i "perfidnim trikom".
Vlada Crne Gore podnela je ranije UN-u amandmane na nacrt Rezolucije o Srebrenici kojom se 11. jul proglašava danom sećanja na genocid počinjen u tom mestu tokom rata u BIH.
Amandmani su prihvaćeni i sastavni su deo Rezolucije o kojoj bi Generalna skupština UN-a trebalo da se izjasni 23.maja.
Vlada u Podgorici predloženim amandmanima predlaže da se rezolucijom eksplicitnije precizira da su sudske presude u vezi sa genocidom donesene protiv pojedinaca, a ne etničkih grupa ili država, te da se potvrdi nepovredivost Dejtonskog sporazuma.
Ministar inostranih poslova je kazao da i pored toga što Crna Gora i Srbija "različito sagledavaju neke stvari", da "treba raditi na saradnji".
"I kada prođe 23. maj Crna Gora i Srbija će biti jedna pored druge, i dalje će neke stvari možda sagledavati različito, ali će biti još mnogo više pitanja i tema koje ih zbližavaju i na kojima treba zajedno da radimo. Crna Gora ne želi da kvari odnose ni sa kim od suseda", rekao je Ivanović.
On je kazao da je vlada pokušala da deluje kao "pomiritelj u regionu i zbog unutrašnjih prilika, kako bi se mogućnost manipulacije da se cijeli narod obilježi kao genocidan smanjila na minimum ili eliminisala".
"Druga diskusija koja se mogla čuti je da bi se tom rezolucijom moglo pokušati promeniti unutrašnje uređenje BiH koje inače garantovano Dejtonskim sporazumom", kazao je Ivanović.
Objasnio je da stabilnost u okviru BiH ne može biti dovedena u pitanje.
"A interpretacija prve formulacije koja je ušla u tekst rezolucije kaže da odgovornost za genocid ne može biti pripisana bilo kojoj grupi i naciji, što sprečava da se rezolucija sutra zloupotrebi za žigosanje jednog naroda kao genocidnog", kazao je on.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da u ponedeljak, 20. maja, putuje u Njujork kako bi prisustvovao sednici Generalne skupštine UN-a o rezoluciji o Srebrenici, a amandmane koje je Crna Gora podnijela na taj dokument nazvao je "prljavom igrom".
"Reč je o prljavoj igri i perfidnom triku. Namerno ostavljaju prostor da postoji jasno zaključivanje moralne i političke odgovornosti", rekao je Vučić 19. maja za televiziju Pink i dodao da će po povratku iz Njujorka reći sa kim je Crna Gora pregovarala oko toga.
Vučić je i ranije ovu rezoluciju nazvao političkom deklaracijom kojom se želi staviti kolektivni žig na čelo jednog naroda i postavio pitanje što je njen cilj: "Je li to revizija tužbe protiv Srbije, ili naplata ratne štete?".
Rezolucijom, koju su inicirale Nemačka i Ruanda, ukazuje se i na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova.
Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkoj regiji, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni ratni predsednik bh. entiteta Republika Srpska i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti bh. entiteta Republika Srpska negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid.
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
