Prozapadna vlada sa proruskom podrškom: Crna Gora dobila novi kabinet, ali kakav

Nešto više od dva meseca nakon što je dobio mandat za sastav Vlade Crne Gore, novoizabrani premijer Milojko Spajić u utorak u ranim jutarnjim satima „porodio“ je novi kabinet. Nakon rasprave koja je trajala čitavu noć, za izbor nove vlade je glasalo 46 poslanika, protiv je bilo 19, dok je jedan bio uzdržan. „Noćna vlada“ Milojka Spajića ima tri potpredsednika, od toga dva resorna i 17 ministara, a uz Pokret Evropa sad i Demokrate Alekse Bečića, zamenika premijera za bezbednost, unutrašnju politiku, evropske i spoljne poslove, čine je i umereno prosrpski SNP i albanske nacionalne partije.

Šta je, dakle, bio Spajićev problem pa je skoro potrošio svih 90 dana koji su mu bili na raspolaganju? Ključ leži u premijerovoj percepciji da će ulazak prosrpske i proruske koalicije Za budućnost Crne Gore, na Zapadu biti viđena kao okretanje od evroatlantskih integracija i početak igre na više koridora. A to neodoljivo miriše na upliv Beograda. I nije da nije bio u pravu. Opet, s druge strane, insistirajući na „inkluzivnoj“ vladi, koja bi obezbeđivala stabilnost, predsednik Jakov Milatović se zapravo sve vreme zalagao za ulazak Andrije Mandića i Milana Kneževića u novu vladu. Pa, iako je nedavno za NIN Milatović rekao da „odnos sa koalicijom ZBCG ne sagledava kao odnos dužnika i povjerioca“, imajući u vidu da je od njih dobio podršku u drugom krugu predsedničkih izbora, njemu je sve vreme jasno da u fotelji predsednika sedi dobrim delom zahvaljujući i podršci Mandića i Kneževića. Osim toga, bilo je to i svojevrsno odmeravanje snaga sa Spajićem, koji je u prethodnom periodu napravio nekoliko gafova.

E sad, kompromis je pronađen tako što je Mandić izabran za predsednika parlamenta, ZBCG nije dobio nijedno ministarsko mesto, ali će imati ambasadorskih i mesta u upravnim odborima. Dakle, ovo odmeravanje predsednika Milatovića i premijera Spajića za sada bi se moglo nazvati nerešenim. Kako god posmatrali stvari ni ova, naizgled, pristojna većina u parlamentu ne garantuje stabilnost Crnoj Gori. Najpre, zato što je već najavljeno da bi za godinu dana moglo doći do rekonstrukcije kabineta i ulaska ZBCG u Vladu, a potom i zato što će Spajić sa Mandićem na čelu Skupštine morati da balansira interese zapadnih sila, Beograda, domaćih aktera iz opozicionog političkog miljea i ostataka alavog podzemlja iz suterena bivšeg režima.

Šta pokazuje izbor Mandića za predsednika skupštine

Izbor Mandića za predsednika Skupštine pratili su protesti bivše vlasti, sada opozicije, koja ga optužuje da je protivnik crnogorske nezavisnosti. Da li je tako, dalo bi se polemisati, ali da je izuzetno blizak srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću, neupitno je. Zato sa rezervom treba uzeti izjavu novog premijera da će uticaj Beograda na rad Vlade biti „nula, baš kao što je bio i na sastav kabineta“.

Jedan od prvih ispita za Spajićev kabinet svakako će biti najavljeni i u međuvremenu odloženi popis stanovništva. Koliko ovo pitanje deli građane možda najbolje svedoči izjava jednog Podgoričanina koji kaže da je „bolje biti inženjer nego Crnogorac… ili Srbin“. Biti Srbin ili Crnogorac - to su pitanja koja su građane delila i ranije. Pa i porodice, u kojima su se i rođena braća izjašnjavala različito. Tako bi bilo i od 1. do 15. novembra, tokom novog popisa, za koji su i vlast i opozicija saglasni da ga treba odložiti, iz najmanje dva razloga: „da bi se popis učinio legitimnim i da niko nema primedbu na njega, ali i zbog činjenice da nedostaje popisivača“.

Na koliko - tu već nema saglasnosti. Vladajuća koalicija misli da je mesec dana dovoljno da se spuste tenzije. Spajić je najavio da će predložiti uvođenje posebnog softvera, koji bi omogućio da građani prekontrolišu podatke nakon što ih daju popisivačima, kako bi se izbegle sve sumnje. I predstavnici srpskih partija kažu da nemaju ništa protiv odlaganja, da žele da popis bude regularan kako niko ne bi manipulisao podacima. No, to odlaganje ne može biti duže od mesec dana, dodaju. Jedini koji ga ne bi odlagao je Dritan Abazović, ali se njegova, kao bivšeg premijera, nije daleko čula. No, opšti je utisak da će popis, kad god da se održi, više biti političko nego statističko pitanje. I tu bi se neki politički neuki statističar sablaznuo - šta ima političke partije da kontrolišu popisivače, ali u crnogorskom političkom kontekstu takav zahtev ima smisla, jer odagnava nepoverenje. A ono se gradilo godinama i u sadašnjoj opoziciji za to krive najviše Beograd.

Identitetska pitanja i kako ih zaboraviti

Ivan Vuković, potpredsednik DPS-a, koji predvodi političko krilo protivnika popisa, kaže da u normalnim zemljama u zapadnoj demokratiji popis služi da se prikupe statistički podaci na bazi kojih se analiziraju demografski trendovi. „Popis u Crnoj Gori trenutno služi kako bismo se nacionalno prebrojali, kako bi oni koji tvrde da Crna Gora ne može i ne treba da ostane građanska država, nego je treba transformisati u državu naroda dobili neophodnu legitimaciju u tom smislu“, smatra Vuković i navodi da se ključni prigovori odnose na uplitanje iz Srbije. „Setimo se izjave predsednika Vučića od pre nekoliko dana, setimo se dve posete patrijarha Porfirija sa istom porukom - ako ste pravoslavci onda ste Srbi. Potpuno je jasno čemu taj popis služi.“

Naruku takvim tvrdnjama ide i izjava Milorada Dodika da je „jedino rešenje Republika Srpska, Srbija i srpski prostori, Kosovo i Metohija naravno i vraćanje Crne Gore srpskom nacionalnom biću, jer ona nesumnjivo tu pripada“. A onda i konkretna ponuda za one koji se na popisu izjasne kao Srbi. Delegacija Saveza studenata Crne Gore u Srbiji sa ministrima u Vladi Srbije Milošom Vučevićem i Nikolom Selakovićem razgovarala je o jednoj „praktičnoj“ ideji - da se kopija popisnice koristi kao dokaz o nacionalnoj pripadnosti prilikom prijave za besplatno školovanje studenata iz Crne Gore u Srbiji.

Organizacija Luča, koja poziva na bojkot, smatra da će pitanja o religijskoj, etničkoj i jezičkoj pripadnosti doprineti da popis prestane da bude statističko i postane prvorazredno političko pitanje. I koliko god razumeli ovu argumentaciju, ne treba zaboraviti da je režim Mila Đukanovića opstajao baš na identitetskim pitanjima. Podsećanja radi, 2021. na popisu se 45 odsto građana izjasilo da su Crnogorci, a oko 29 odsto da su Srbi. Ali, ako Spajić uspe da sprovede program Evropa sad 2, koji podrazumeva povećanje prosečne plate na 1.000 evra, moglo bi se desiti da mnogi zaborave na identitetska pitanja.