Crvena uzbuna na Crvenom moru: Mogu li sukobi u Jemenu da zapale ceo Bliski istok

Dok je humanitarni radnik Jonas Eke pokušavao barem nešto da humanizuje u Adenu, slavnoj lučkoj poveznici Afrike, Bliskog istoka i dalje Azije, njemu i lokalnom lekaru je na ulici prišla žena i pitala ih znaju li za neku organizaciju koja bi pomogla oko troškova lečenja dvoje dece obolele od cerebralne paralize i raka.

Za lečenje je u tom trenutku bilo potrebno 14 američkih dolara. Jonas Eke i doktor su izvadili novac iz svojih džepova, a Ekeu je ostalo da se pita kako se snalaze žitelji Adena koji nisu imali sreće da nabasaju na inostrane humanitarce, retke u tim krajevima. Tih 14 dolara je nekom detetu produžilo život 2022. godine, u vreme kada su retki bili i stranci koji su se ikada pitali kako se živi u Adenu i ostatku Jemena. 

A onda su oktobra 2023, ne baš iz Adena, ali nedaleko odatle, počele da lete rakete i dronovi prema Ejlatu, ništa manje slavnoj luci na Crvenom moru, ali izraelskoj. U novembru je poleteo i helikopter, čija je posada zarobila trgovački brod koji je - šta vam je globalizacija - bio japanski ali u delimičnom vlasništvu Izraelca. Od tog momenta do danas iz Jemena gotovo na dnevnom nivou poleti nešto eksplozivno prema brodovima u Crvenom moru. Korisnici tog eksploziva, pokret Ansar Alah, „Oni koji podržavaju boga“ ili kraće i popularnije - Huti, tvrde da gađaju samo plovila koji imaju nekakve veze sa Izraelom, u vidu vlasništva ili destinacije. To baš nije izvesno, ali je izvesno da se sada o Jemenu pita i onaj ko pre nije. 

U napadima na raznovrsno trgovačko i američko vojno brodovlje još ništa nije potopljeno. Niko nije ni povređen. Rakete i dronovi nekada promašuju, nekada bivaju oboreni, nekada nanesu manju materijalnu štetu. No svejedno, dok u paralizovanoj jemenskoj deci ne vidimo neki naročit problem, paralisane trgovačke rute razlog su za crvenu uzbunu.

TANJUG / AP / AP Photo

„Trenutno kroz Crveno more prolazi 12 odsto svetskog brodovlja, u proseku oko 50 brodova dnevno. Vrednost dobara koja pređu ovaj put procenjuje se na 1.000 milijardi dolara godišnje“, sumirao je ovih dana novinar Al Džazire Sajmon Spikmen Kordal. 

To je više nego dovoljno da bogatiji svet iz defanzive pređe u ofanzivu, i da operaciju „Čuvar prosperiteta“, koja pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država traje od decembra, sa mora prenese na kopno. U petak i subotu su se američki vojni avioni i krstareće rakete - uz neku sitnu britansku podršku - obrušili na desetine meta na teritoriji Jemena pod kontrolom pokreta Ansar Alah. „Podrška boga“ je uzvratila upozorenjem da je sve američko i britansko sada „legitimna meta“.

„Pogrešili su ako su mislili da će odvratiti Jemen od podrške Palestini i Gazi. Nastavićemo da delujemo i po izraelskim brodovima i po onima koji su se uputili ka lukama okupirane Palestine“, rekao je Mohamed Abdulsalam, portparol pokreta. 

Onaj ko nije pratio prethodne epizode jemenske tragedije, neće imati samo problem da objasni šta je Ansar Alah, već će teško odgovoriti i na pitanje šta je uopšte „Jemen“ o kome govori Mohamed Abdulsalam. Ukratko i veoma pojednostavljeno, Ansar Alah je nastao devedesetih godina, i uglavnom ga čine šiiti, a vođstvo tradicionalno dolazi iz severnojemenskog plemena Huti. Pokret se protivio saudijskom verskom uticaju u Jemenu, a 2004. je započeo oružanu pobunu protiv dvodecenijske autoritarne vladavine predsednika Alija Abdulaha Saleha. Višegodišnja pobuna se 2011. povezala sa jemenskom revolucijom, koja je Saleha srušila.

Tada se priča komplikuje. Godine 2014. u Jemenu izbija građanski rat, koji suštinski traje i danas - bez obzira na manjak pucnjave od prošle godine - i tokom kojeg je Ansar Alah stigao i da se udruži sa Alijem Abdulahom Salehom 2015. i da ga ubije snajperom 2017. U međuvremenu, Huti su 2014. zauzeli glavni grad Jemena, Sanu, a koalicija predvođena Saudijskom Arabijom je 2015. započela apokaliptičnu vazdušnu, pomorsku i kopnenu kampanju u pokušaju da uništi Ansar Alah. U narednim godinama, prema Ujedinjenim nacijama, hiljade Jemenaca stradale su u epidemiji kolere. Prema „konzervativnoj proceni“ humanitarne organizacije „Spasimo decu“, 85.000 dece Jemena umrlo je od gladi do 2018.

Ukupan broj žrtava građanskog rata meri se stotinama hiljada, zaključuju Ujedinjene nacije. Iz tog lokalnog armagedona, kada se dim privremeno podigao, izronila je sledeća situacija na terenu, koja onemogućuje odgovor na pitanje: „Šta je Jemen?“ Severom i istokom zemlje upravlja međunarodno priznata vlada. Jugom dominira takozvani Južni prelazni savez, koji se zalaže za to da se Jemen opet podeli na Severni i Južni, kao pre 1990. godine.

Onoga ko poznaje trajni postkolonijalni haos Bliskog istoka, neće iznenaditi to što je predsednik Južnog prelaznog saveza, Ajdarus el Zubaidi, takođe jedan od najviših funkcionera međunarodno priznate vlade, te istovremeno zastupa celinu Jemena i traži njegovu podelu. Taj mu je položaj omogućila zajednička želja frakcija da se reše pokreta Ansar Alah, koji kontroliše zapad Jemena, i time i njegovu crvenomorsku obalu. Upravo Ajdarus el Zubaidi ovih dana u Gardijanu upozorava da napadi iz vazduha neće zaustaviti Ansar Alah.

„Ne želimo da američka koalicija ponovi greške arapske koalicije. Vazdušni napadi nisu dovoljni. Huti imaju deceniju iskustva u suočavanju sa vazdušnim napadima Saudijske Arabije, i imaju podzemne depoe za svoju artiljeriju“, rekao je El Zubaidi. 

TANJUG / AP / AP Photo

Ti podzemni depoi nisu jedina veza Jemena i Palestine. Američki politički magazin Jakobinac podseća na to se u tadašnjoj britanskoj koloniji Aden - koja je sada centar i međunarodno priznate vlade i Južnog prelaznog saveza - još 1947. protestovalo protiv podele tadašnje Palestine.

„Svih ovih godina narod Jemena snažno podržava Palestince. Ljudi su šokirani nepravdom koju Palestinci trpe i dvostrukim standardima moćnih država koje dominaraju svetskom politikom. Mada Ansar Alah posmatramo kao ’nedržavnog aktera’, pokret se u praksi ponaša kao država, kontroliše glavni grad i dve trećine žitelja. Čak i oni koji se u Jemenu protive Hutima morali su da primete njihovu aktivnu podršku Palestincima u poređenju sa slabim odgovorom međunarodno priznate vlade, a kamoli Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji tu vladu podržavaju“, zapisala je za Jakobinac francuska istraživačica Helen Lakner, koja je u Jemenu provela deceniju i po, i o njemu pisala nagrađivane knjige. 

U tim se redovima nalazi najjednostavnije moguće objašnjenje upornih napada pokreta Ansar Alah na brodovlje u Crvenom moru. Izraelu možda ne nanose veliku štetu, ali Hutima podižu popularnost, toliko bitnu u trenutnom izraelsko-palestinskom ratu, u kome je najveći deo arapskog sveta razapet između potrebe da sa Izraelom ima mir i neophodnosti da sa njime makar i prividno ratuje. Razapetost, doduše, „ujedinjuje“ i dobar deo planete.

TANJUG / AP / AP Photo

„Vašington sa jedne strane namerava da jemenski građanski rat privede kraju, što je odluka još iz prvih dana Bajdenove administracije. Da bi to postigla, podstiče pregovore koje trenutno Saudijska Arabija i Huti vode. Sa druge strane, ako Vašington ne odgovori izravno na napade u Crvenom moru, to će biti ponižavajuće u kontekstu neumoljive podrške Bajdenove administracije Izraelu“, zaključuje Lakner.

Da bi čovek stekao nekakvu sliku o ludnici koju smo zajedničkim snagama otvorili na Bliskom istoku, vredi pogledati kako je u utorak po podne izgledao bliskoistočni blog britanskog Gardijana. Palestinski prodavac kaže da su ga izraelski vojnici koristili kao ljudski štit tokom prepada na Duru, grad na okupiranoj Zapadnoj obali. Amerikanci tvrde da su zaplenili iransku pošiljku oružja za Hute. Premijer iračkog Kurdistana Masrur Barzani optužuje Iran da je u napadu na navodni izraelski špijunski centar u Kurdistanu pobio civile. Turska saopštava da je u napadima na „kurdske militante“ u Iraku i Siriji uništila brojne nežive mete i „neutralisala“ brojne žive.

Najmanje 24.285 Palestinaca je ubijeno, a 61.154 ranjeno u Gazi od 7. oktobra, navodi ministarstvo zdravlja u Gazi. Izraelska vojska objavljuje da su njeni specijalci „uklonili pretnju“ u libanskom selu Ajta aš Šab. Iranska revolucionarna garda takođe je napala u Siriji, ispaljujući balističke rakete na položaje Islamske države. 

Sve je to stalo u nekoliko sati Gardijanovog izveštavanja, ali još ne znači da je na Bliskom istoku iza ćoška treći svetski rat. Bez brige, nije, jer su nam iz Jemena i Palestine, iz Iraka i Sirije, iz Libana i cele Afrike odavno stigle vesti da se svetski rat već vodi.