10 razloga zbog kojih bi Trampov novi mandat mogao biti ekstremniji od prethodnog

Pojavljuje se sve detaljnija slika plana bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa za njegov drugi mandat – slika zbog koje bi skoro svakodnevni šokovi njegovog prvog mandata u Beloj kući izgledali pitomo, piše Politico.

Neki od detalja su već eskalirali u predizbornoj halabuci, zahvaljujući Trampovim javnim komentarima o napuštanju NATO saveznika i njegovoj ulozi „diktatora“ “prvog dana”, kao i procurelim privatnim razmišljanjima o 16-nedeljnoj zabrani abortusa. Politički manifesti njegovih pristalica doveli su do naslova koji predviđaju da će "Tramp 2.0" pokrenuti masovnu deportaciju imigranata, otvorenu upotrebu Ministarstva pravde za kažnjavanje njegovih političkih neprijatelja i - kako je Politico nedavno izvestio - prihvatanje "hrišćanskog nacionalizma" kojim će voditi federalnu politiku.

Ostale tačke potencijalnog dnevnog reda za Trampov drugi mandat bile bi detaljnije, ali i dalekosežnije. One se kreću od objavljivanja federalnih naučnih izveštaja koji osporavaju realnost globalnog zagrevanja do pokretanja novih i širih trgovinskih ratova, kao i do razbijanja transrodne politike liberalnih školskih okruga i oslobađanja kripto industrije od predstojeće regulacije.

I pristalice i kritičari bivšeg predsednika predviđaju da bi reizabrani Tramp izvršio ciljaniji i agresivniji napad na status kvo. Ovo su samo neke od političkih promena za koje pristalice i protivnici bivšeg predsednika kažu da se mogu očekivati ako Tramp pobedi u novembru:

Zabrana abortusa u crvenim i plavim državama

Grupe, koje sarađuju sa veteranima Trampove prethodne administracije, rade na planovima za sveobuhvatnu agendu protiv abortusa koja bi zabranila proceduru od obale do obale, uključujući i države čiji zakoni ili ustavi garantuju reproduktivna prava. Predlozi bi išli daleko dalje od politike protiv abortusa iz njegovog prvog mandata – koju je Bajden poništio – i u velikoj meri bi se oslanjali na izvršnu akciju kako bi se zaobišao Kongres u zastoju.

Ta mogućnost plaši zagovornike prava na abortus, koji drugu Trampovu administraciju vide kao pretnju za sav posao koji su uradili u protekle dve godine na obnavljanju i odbrani pristupa abortusu na državnom nivou. Njihova zabrinutost je postala još veća nakon što je Njujork tajms ovog meseca objavio da je Tramp rekao savetnicima i pristalicama da bi mogao da uvede nacionalnu zabranu abortusa posle 16. nedelje trudnoće.

Protivnici abortusa su uvereni da bi Tramp ukinuo svu Bajdenovu politiku koja je proširila pristup tabletama za abortus i hirurškim abortusima.

“Bajdenove odluke treba odmah poništiti”, rekla je Džejmi Dangers iz grupe Suzan B. Entoni Pro-Lajf Amerika novinarima tokom poziva u januaru. Dangers je dodala da ona i njeni kolege konzervativci takođe očekuju da će Tramp preduzeti niz akcija iz svog prvog mandata uključujući ograničenja na domaće i strane klinike koje nude kontraceptivna sredstva i testove za polno prenosive bolesti, ograničenja na pilule za abortus i ukinuti medicinska istraživanja koja koriste fetalno tkivo od abortusa.

Ove regulatorne i političke promene bi se gotovo sigurno suočile sa pravnim izazovima, iako bi prethodno imenovanje stotina konzervativnih sudija od strane Trampove administracije moglo da znači topliju dobrodošlicu i manje ograničenja za Belu kuću nego što su sudovi dodelili njenoj prvoj administraciji. Takvi politički potezi bi takođe svakako pogoršali političku reakciju sa kojom su se republikanci suočili od pada Roa i mogli bi povećati izlaznost demokrata na budućim izborima.

EPA / EFE / SHAWN THEW

Kastracija nauke o klimi

Tramp je svoj prvi mandat proveo uništavajući ekološke propise Obamine administracije, stavljajući lobiste za fosilna goriva na čelo ključnih agencija i povlačeći se iz Pariskog sporazuma o klimi, čime je SAD postala jedina nacija na svetu koja je odbacila taj značajan sporazum.

Kao rezultat toga, njegove pristalice žele da Tramp preduzme akciju protiv same nauke o klimi i osigura da se ona ne može koristiti za vođenje vladine politike. Sada, dok on napada Bajdenovu ekološku politiku kao „novu zelenu prevaru“ i eskalira svoje napade na vetroturbine, Trampove pristalice očekuju da će borbu protiv klimatskih politika savezne vlade podići na još viši nivo.

Projekat 2025 postavlja predloge za sledeću konzervativnu vladu koja odbacuje decenije istraživanja koja pokazuju sve strašnije posledice porasta nivoa ugljen-dioksida. Ključne vladine agencije poput EPA radile bi na povećanju proizvodnje fosilnih goriva, a ne na zaštiti javnog zdravlja. Projekat Heritage čak predlaže ukidanje jedne od vodećih svetskih naučnih institucija, Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, nazivajući je „glavnim pokretačem industrije alarma za klimatske promene“.

To bi imalo značajan uticaj i promenilo bi način na koji vlada priprema zemlju za smrtonosne toplotne talase, šumske požare i poplave.

Proširenje trgovinskih borbi protiv rivala - i saveznika

Tramp nije krio činjenicu da bi, ako bude ponovo izabran, tražio dramatičnu eskalaciju svoje trgovinske agende „Amerika na prvom mestu“ podizanjem carina i drugih trgovinskih barijera protiv neprijatelja i saveznika Sjedinjenih Država – daleko iznad nivoa koje je uveden tokom njegovog prvog mandata. Jedna od njegovih glavnih meta bi i dalje bila Kina.

Tramp je uveo carine na kinesku robu vrednu više od 300 milijardi dolara nakon što je osvojio Belu kuću 2016. godine, obaveze koje je Bajdenova administracija uglavnom ostavila na snazi. Ali bivši predsednik je obećao da će ići mnogo dalje eliminisanjem kineskog trgovinskog statusa „najpovoljnije nacije“, što bi dovelo do strogih carina na niz komercijalnih dobara, kao što su pametni telefoni, i verovatno izazvalo masovnu odmazdu.

Ti predlozi, koji bi verovatno kršili pravila globalne trgovine, suočili bi se sa žestokim protivljenjem industrije i doveli bi do viših potrošačkih cena za širok spektar dobara, upozoravaju ekonomisti.

Tramp je takođe izneo ideju o postavljanju univerzalne osnovne tarife od 10 odsto, rekavši Foks biznis njuzu u avgustu da će se ona „automatski“ primenjivati na sve zemlje. (On nije isključio uključivanje trgovinskih partnera SAD u te sankcije.) To bi dramatično povećalo cenu uvoza u SAD, što bi moglo da podstakne domaću industriju, ali bi takođe stavilo značajan teret na američke potrošače i kompanije koje se oslanjaju na inostranu robu i materijal.

Vođenje kulturoloških ratova u učionicama

Napori republikanskih guvernera i školskih odbora da ograniče nastavu o temama kao što su rasa, seksualnost i rodni identitet porasli su od Trampovog odlaska iz Bele kuće, kao i pokušaji Republikanske stranke da ukine zaštitu transrodnih učenika. A Tramp obećava da će on i njegovo odeljenje za obrazovanje proširiti ovu borbu.

Njegov najnoviji obrazovni plan poziva na eliminisanje federalnog finansiranja škola ili programa koji „našu decu podučavaju iz oblasti kritičke teorije rase, rodne ideologije ili koriste druge neprikladne rasne, seksualne ili političke sadržaje“. On takođe želi da pokrene istragu o građanskim pravima u školama koje su "rasno diskriminatorne" i obećao je da će "muškarce držati podalje od ženskih sportova".

Kancelarija za građanska prava Odeljenja za obrazovanje takođe bi mogla da ukine zaštitu od diskriminacije za transrodne učenike i ponovo uspostavi svoja pravila o tome kako škole moraju da reaguju na seksualno nedolično ponašanje.

Grupe za građanska prava izjavile su da su duboko zabrinute zbog toga što je Tramp ukinuo zaštitu nekim od najugroženijih studenata u zemlji.

Pokušaj da se "ubije" električni automobil

Tokom svog prvog mandata, Tramp nije obraćao veliku pažnju na električne automobile. Ovog puta ne krije da prezire ovu tehnologiju, čak je na društvenim mrežama objavio božićnu čestitku u kojoj je zamolio zagovornike „ludila električnih automobila“ da „gore u paklu“.

PROFIMEDIA / Prasit Rodphan / Alamy / Alamy / Profimedia

Ako pobedi Bajdena, Tramp bi imao dosta prostora da pravno potkrepi svoje napade.

Tramp je tokom mitinga u januaru obećao da će "prvog dana" zaustaviti predstojeće pravilo EPA o emisiji izduvnih gasova koje ima za cilj da podstakne usvajanje električnih automobila, koje je pogrešno nazvao "mandatom za električni automobil". On je takođe obećao da će poništiti Bajdenov agresivni predlog za povećanje federalnih standarda uštede goriva. Čak i pre nego što Tramp stupi na dužnost, Vrhovni sud bi mogao da mu olakša put ka poništavanju ovih propisa tako što će poništiti pravnu doktrinu koja stoji iza njih.

Heritidžov projekat 2025 takođe ohrabruje Trampa da ponovo ospori savezno izuzeće koje dozvoljava Kaliforniji da postavlja sopstvene standarde za vozila, koje su ona i druge države koristile za postavljanje pravila za postepeno ukidanje automobila na benzin. Tramp je blokirao izuzeće države 2019. godine, ali ga je Bajdenova administracija ubrzo vratila.

Kastracija saveznog tela za nadzor nad hakovanjem saveznih izbora

Trampove lažne tvrdnje da su hakeri bliski Bajdenu ukrali izbore 2020. energično su razotkrivene od izvora bliskog kući — sajber agencije u Trampovom odeljenju za unutrašnju bezbednost

U drugom mandatu, Tramp bi imao priliku da popuni Agenciju za sajber bezbednost i infrastrukturnu bezbednost Odeljenja za unutrašnju bezbednost lojalistima koji žele da odustanu od borbe protiv onlajn dezinformacija.

Otprilike pet godina stara agencija, koja je dizajnirana da zaštiti osetljive američke mreže od hakerskih napada i fizičkih pretnji, brzo je porasla otkako ju je Tramp pokrenuo 2018. Ali on i drugi konzervativni kritičari na Kapitol Hilu i van njega su se ljutili na CISA otkako je njen tadašnji direktor Kris Krebs javno opovrgao tvrdnje bivšeg predsednika o široko rasprostranjenoj prevari birača 2020.

Bombardovanje Meksika?

Tramp obećava i da će napasti meksičke narko kartele kako bi smrtonosni opioidni fentanil zadržao van zemlje. To ga stavlja u red sa sve većim horom republikanskih poslanika koji su izrazili otvorenost za vojnu akciju na teritoriji južnog suseda SAD.

Takav potez bi mogao da destabilizuje odnose SAD i Meksika i da dovede do porasta zahteva za azil na granici. Ljudi koji pokušavaju da uđu u SAD imali bi jače zahteve za azil ako beže od nasilja.

Zakonodavci GOP-a sve više insistiraju da se narko karteli proglase stranim terorističkim organizacijama i zagrejali su se za ideju upotrebe vojne sile protiv njih. Tramp je takođe otvoren za to. Razgovarao je o raspoređivanju „specijalnih snaga“ i korišćenju „sajber ratovanja“ za gađanje vođa kartela „baš kao što smo srušili ISIS i kalifat ISIS“, a prema izveštaju Roling Stouna, on je tražio „borbene planove“ za napad na Meksiko.

EPA / ULISES RUIZ BASURTO

Upotreba američkih trupa protiv Amerikanaca

Pre četiri godine, Tramp je oklevao da se pozove na Zakon o pobuni i da pošalje savezne trupe u centar grada gde su demonstranti izašli na ulice nakon policijskog ubistva Džordža Flojda. Rekao je da se više neće suzdržavati.

Nije izneo detalje niti kako će tačno rasporediti trupe, ali je tokom svog pojavljivanja u Ajovi opisao gradove Njujorka i Čikaga pod upravom demokrata kao „zločinačkim jazbinama“. Aktivisti za građanska prava i demokratski poslanici nazvali su njegove komentare alarmantnim jer je generalno nezakonito koristiti vojsku za sprovođenje zakona u zemlji. Međutim, zakon iz 1792. predviđa izuzetak za predsednika kada je u pitanju suzbijanje pobune ili nasilja.

Okretanje od NATO-a

Tramp je ovog meseca izazvao transatlantsku oluju kada je rekao da će „ohrabriti“ ruske napade na saveznike u NATO koji ne troše dovoljno na odbranu. Ali to nije bio prvi put da je ismevao jednu od najsvečanijih obaveza alijanse - da zemlje NATO-a priteknu u pomoć drugoj članici koja je vojno napadnuta.

Tokom svoje prve kampanje 2016. godine, Tramp je za Njujork tajms rekao da će braniti druge zemlje NATO-a samo ako su „ispunile svoje obaveze prema nama“. Dve godine kasnije, kao predsednik, upozorio je tokom samita NATO-a u Briselu da će se saveznici suočiti sa "ozbiljnim posledicama" ako ne povećaju potrošnju i da bi SAD mogle da "ide svojim putem" - reči su koje su neki šefovi država i vlada protumačili kao pretnju izlaskom iz saveza. On je takođe opisao NATO kao „zastareo“.

Tramp je već konkretno izrazio svoje pritužbe.

U leto 2020. šokirao je Evropu kada je naredio Pentagonu da povuče 12.000 vojnika iz Nemačke iz besa zbog troškova odbrane Berlina. Naređenje bi vratilo 6.400 vojnika kući, a skoro 5.600 bi se premestilo u druge evropske zemlje, ostavljajući 24.000 vojnika u Nemačkoj.

Zvaničnici Pentagona su priznali da bi taj potez, koji bi takođe uključivao izgradnju novih baza u Evropi i Sjedinjenim Državama, koštao milijarde i da bi im trebale godine da se sprovede. Bajdenova administracija je zaustavila, a zatim prekinula povlačenje trupa.

Opuštanje uzda sa kriptovaluta

Tramp je tokom svog predsedništva bio skeptik u vezi sa kriptovalutama. Poslanici GOP-a i konzervativne grupe očekuju da bi drugi mandat mogao da ga pretvori u kripto spasioca.

Oni su izradili regulatorne predloge i pokrenuli kadrovske promene koje bi bile mnogo naklonjenije za industriju digitalnih sredstava od Bajdenovih, čiji su zvaničnici pokušali da se obračunaju sa industrijom zbog zabrinutosti za zaštitu potrošača.

Predlozi bi takođe označili odstupanje od prethodnog stava Trampa, koji je ocrnio tehnologiju tokom svog poslednjeg mandata – napisao je na platformi X (tada Tviter): „Nisam ljubitelj bitkoina i drugih kriptovaluta koje nisu novac i čija je vrednost veoma isparljiva i zasnovan na razređenom vazduhu“. Njegova administracija je bila skeptična prema tada rastućoj industriji, a ministar finansija Stiven Mnučin izrazio je zabrinutost u vezi sa kriptovalutama.

Ali otkako je napustio funkciju, Tramp je investirao u kriptovalute i bavio se nezamenljivim tokenima (NFT). U međuvremenu, kripto-prijateljske politike postale su prioritet za ključne republikance na Kapitol Hilu, koji su se zalagali za regulatorne promene prilagođene industriji koje bi mogle pomoći da se legitimišu digitalna sredstva.