Svet

Izveštaj EP o proširenju EU: Nema prečice do EU, Unija da ne odlaže prijem novih članica

Beta | 28. februar 2024 | 16:30
Izveštaj EP o proširenju EU: Nema prečice do EU, Unija da ne odlaže prijem novih članica
PROFIMEDIA / FREDERICK FLORIN / AFP / Profimedia

U izveštaju Evropskog parlamenta o proširenju EU i reformama potrebnim kako bi blok bio sposoban da prihvati nove članice ističe se da pristupanje Uniji uvek mora da bude zasnovano na zaslugama, dok se evropske institucije i članice EU pozivaju da se reformišu i osiguraju da odsustvo njihovih reformi ne odlaže prijem novih članica.

U Izveštaju o produbljivanju integracije EU, s obzirom na buduće proširenje o kojem će se raspravljati večeras a glasati sutra, ističe se da svaku zemlju na putu u EU treba ocenjivati na osnovu ispunjavanja Kopenhaških kriterijuma.

Na dnevnom redu plenarne sednice Parlamenta u Strazburu danas se raspravljalo i o godišnjem izveštaju o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici u kojem se pominje i Srbija. O tom dokumentu, na koji ima amandamana, glasaće se posle podne.

Evroposlanici u izveštaju o budućem proširenju Unije pozdravljaju aspiracije brojnih evropskih zemalja i njihovih građana da se pridruže EU prepoznajući značaj evropske integracije ključnih partnera (Zapadni Balkan, Ukrajina, Moldavija, Gruzija), kao i značaj regionalne saradnje u okviru Istočnog partnerstva i Zapadnog Balkana.

Ističe se da ne može biti prečica kada je reč o vrednostima i osnovnim principima EU, kao i da vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija i poštovanje ljudskih prava treba da budu na vrhu u procesu pristupanja EU.

Dodaje se da su borba protiv korupcije i osnaživanje civilnog društva ključni preduslovi za napredak na putu ka članstvu u EU.

Istovremeno se zemlje u procesu proširenja ohrabruju da nastave da odlučno sprovode neophodne reforme i ostvare opipljiv i nepovratan napredak, počev od osnova u pristupnom procesu.

U izveštaju se ukazuje na potrebu novog zamaha u procesu proširenja kako bi se proces ponovo pokrenuo i obezbedio njegov  kontinuitet pošto je manjak angažmana u prethodnim godinama stvorio vakuum otvarajući prostor za Rusiju, Kinu i druge aktere spolja, a s obzirom na to da se princip uzajamne i iskrene saradnje mora uvek poštovati.

Ističe se da je usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP) takođe ključni pokazatelj pridržavanja osnovnih principa EU i održivosti budućeg članstva.

Od kandidata i potencijalnih kandidata se traži da im prioritet bude brzo i potpuno usklađivanje sa CFSP i ponavlja da pristupanje može da napreduje samo ako se zemlja usklađuje sa restriktivnim merama EU.

Pozivanje na reforme

Kada je reč o EU, institucije Unije i članice pozivaju se da preduzmu neophodne reforme kako bi obezbedile da njihovo odsustvo ne odloži prijem novih članica.

U dokumentu se izražava čvrsto uverenje da evropske institucije treba da unaprede mogućnost EU da deluje i uključe pojednostavljene i efikasnije procedure odlučivanja udaljavajući se od jednoglasnosti.

Ponovo se ocenjuje da glasanje kvalifikovanom većinom treba da se primenjuje u oblastima poput zaštite demokratije, ljudskih prava i vladavine prava, višegodišnjeg budžeta EU, sankcija i drugih relevantnih spoljnopolitičkih pitanja.

Među tim spoljnopolitičkim pitanjima su otvaranje pregovora o pristupanju EU, otvaranje i zatvaranje pojedinačnih klastera i sankcionisanje nazadovanja ali isključujući odluke kojima se dozvoljavaju vojne misije ili operacije sa izvršnim mandatom.

U Izveštaju se poziva na jačanje mehanizma zaštite vladavine prava i osnovnih principa i vrednosti EU, kao i kapaciteta praćenja radi obezbeđenja usklađenosti sa Kopenhaškim kriterijumima i izražava uverenje da je "u kontekstu punopravnog članstva diferencirana integracija deo rešenja za efikasniju, produbljenu i proširenu EU".