Kako kineske kompanije koriste Meksiko za izvoz u SAD

Ležaljke i plišane kožne sofe koje se proizvode u fabrici nameštaja Man Vah u Montereju su 100 odsto „napravljene u Meksiku“.

Proizvodi su namenjeni velikim trgovcima na malo u SAD kao što su Kostko i Valmart. Međutim, kompanija je iz Kine, a njen meksički proizvodni pogon izgrađen je kineskim kapitalom.

Iza slogana meksičke ekonomije „niršoring“, odnosno premeštanja proizvodnje velikih kompanija u okolne zemlje bliže sedištima kompanije, krije se odnos na principu trougla između SAD, Kine i Meksika.

Man Vah je jedna od brojnih kineskih kompanija koje su poslednjih godina otvorene u industrijskim parkovima u severnom Meksiku kako bi približile proizvodnju američkom tržištu. To znači da kineske kompanije mogu da izbegnu američke carine i sankcije nametnute kineskoj robi kao deo aktuelnog trgovinskog rata između dve zemlje.

Ju Ken Vej, generalni direktor kompanije kaže da preseljenje u Meksiko ima ekonomsku i logističku logiku.

„Nadamo se da ćemo utrostručiti ili čak učetvorostručiti proizvodnju ovde“, kaže on na savršenom španskom. „Namera je da se proizvodnja ovde u Meksiku podigne na nivo naše proizvodnje u Vijetnamu.“

Kompanija je stigla u grad Monterej tek 2022. godine, ali već zapošljava 450 ljudi u Meksiku. Ju Ken Vej kaže da se nada da će taj  broj porasti na više od 1.200 zaposlenih koji će raditi na nekoliko novih proizvodnih linija u fabrici u narednim godinama.

„Ljudi su ovde u Meksiku veoma vredni i brzo uče“, kaže Ju. „Imamo dobre radnike i njihova produktivnost je visoka. Dakle, u pogledu radne snage, mislim da je Meksiko strateški veoma dobra lokacija.“

U svakom slučaju, „niršoring“ se posmatra kao veliki podsticaj za meksičku ekonomiju - od juna prošle godine, ukupan izvoz Meksika je porastao za 5,8% u odnosu na prethodnu godinu, na 52,9 milijardi dolara (42,4 milijarde funti).

Za samo dva meseca ove godine u Meksiku su najavljene investicije vredne skoro polovine godišnjeg ukupnog iznosa u 2020. godini.

Meksiko je zamenio Kinu kao glavni trgovinski partner SAD

Fabrika sofa Man Vah nalazi se u Hofusanu, kinesko-meksičkom industrijskom parku. Potražnja za parcelama je ogromna: sve raspoložive površine su već prodate.

Prema Meksičkom udruženju industrijskih parkova, svo građevinsko zemljište u Meksiku do 2027. već je kupljeno. Nije ni čudo što mnogi meksički ekonomski stručnjaci smatraju da interesovanje Kine za njihovu zemlju nije prolazni trend.

 „Strukturalni razlozi koji donose kapital u Meksiko ostaju“, kaže Huan Karlos Bejker Pineda, bivši zamenik ministra spoljne trgovine Meksika. „Nema naznaka da će se trgovinski rat Kine i SAD uskoro završiti.“

Bejker Pineda je bio deo meksičkog pregovaračkog tima za novi Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (USMCA).

„Kinesko poreklo kapitala koji dolazi u Meksiko može biti nezgodno za politiku nekih zemalja“, kaže on, „ali prema međunarodnom trgovinskom zakonu ovi proizvodi su meksički u svakom pogledu“.

Ovo je Meksiku dalo očigledno strateško uporište između dve supersile: Meksiko je nedavno zamenio Kinu kao glavni trgovinski partner SAD, što je značajna i simbolična promena, kako piše Bi-Bi-Si.

PROFIMEDIA / VIEW Pictures Ltd / Alamy

Povećana trgovina Meksika sa Sjedinjenim Državama rezultat je i drugog važnog aspekta niršoringa: američke kompanije takođe grade pogone u Meksiku, ponekad nakon što su preselile proizvodnju iz fabrika u Aziji.

Možda najupečatljivija najava stigla je od Ilona Maska prošle godine kada je otkrio planove za novu Teslinu gigafabriku nedaleko od Montereja. Međutim, kompanija za proizvodnju električnih automobila još nije krenula u izgradnju fabrike vredne 10 milijardi dolara.

Iako se čini da je Tesla još uvek posvećen projektu, usporio je svoje planove zbog zabrinutosti oko globalne ekonomije i nedavnih otpuštanja radnika u proizvodnji automobila.

Međutim, kada je reč o kineskim investicijama, neki pozivaju na oprez jer bi Meksiko mogao biti uvučen u veću geopolitičku borbu između SAD i Kine.

„Stari bogataš u gradu, Sjedinjene Države, ima problema sa novim bogatašem u gradu, Kinom“, kaže Enrike Dusel iz Centra za kinesko-meksičke studije Nacionalnog univerziteta u Meksiku. „A Meksiko – i pod prethodnom i sadašnjom administracijom – nema strategiju za ovaj novi odnos na principu trougla.”

Meksiko mora da bude obazriv da se ne bi našao između dve vatre

Kako se približavaju izbori sa obe strane granice između SAD i Meksika, moglo bi doći do novih političkih razmirica. Ali bez obzira da li će Donald Tramp ili Džo Bajden biti u Beloj kući u naredne četiri godine, malo ko očekuje da će se odnosi između SAD i Kine poboljšati.

Dusel veruje da bi niršoring trebalo bolje definisati kao „održavanje bezbednosti“. On kaže da je Vašington dao prioritet nacionalnoj bezbednosti u odnosu na sve druge faktore u svojim odnosima sa Kinom. Po njegovom mišljenju, Meksiko mora da bude obazriv kako se ne bi našao između dve vatre.

„Meksiko daje Kini pozitivni signal da je dobrodošla. Ne treba vam doktorat da biste znali da se ovo neće završiti dobro za bilateralne odnose SAD i Meksika na srednji rok,“ dodaje Dusel.

Drugi su optimističniji. „Po mom mišljenju, nije pitanje da li će se ovaj trend nastaviti, već u kojoj meri možemo imati koristi od ovog trenda“, kaže bivši meksički trgovinski predstavnik Huan Karlos Bejker Pineda.

„Siguran sam da se isti razgovori vode u Kolumbiji, Vijetnamu i Kostariki. Tako da mi u Meksiku moramo da osiguramo da ovi uslovi idu ruku pod ruku sa korporativnim i vladinim odlukama kako bi ovoj trend bio dugoročan.“

U Montereju, talentovane meksičke krojačice u fabrici nameštaja Man Vah dovršile su još jednu sofu pre nego što je poslata na sever.

Kada američka porodica kupi sofu u lokalnoj Valmart prodavnici, verovatno ništa neće znati o složenoj geopolitičkoj situaciji koja stoji iza njene proizvodnje.

Ali, bez obzira da li je niršoring, odnosno premeštanja proizvodnje u okolne zemlje dobra strategija za izvoz u SAD ili deo skupog rata između supersila, to je trenutno najveća prednost Meksika u ovim neprijateljskim vremenima globalne trgovine.