Sedmorka koja bi mogla da iznenadi Fon der Lajen: Briselski krugovi ne misle da je izbor predsednika EK gotova stvar

Početkom juna Evropsku uniju čekaju izbori za Evropski parlament, a u novom sazivu biće 720 evroposlanika. Mesto predsednika Evropska komisije mora da bude popunjeno nakon ovih evropskih izbora, a pravilo je da se za tu funkciju imenuje kandidat iz evropske političke grupacije koja je najbolje plasirana na njima. I dok je pre nešto više od dva meseca aktuelna predsednica Komisije Ursula fon der Lajen potvrdila svoju kandidaturu za novi mandat na toj funkciji, u Briselu se mogu čuti i neka imena koja bi mogla da joj se suprotstave na putu do cilja. 

"Donosim veoma svesnu i dobro promišljenu odluku. Želela bih da se kandidujem za drugi mandat i veoma sam zahvalna CDU što me je danas imenovao za vodećeg kandidata EPP (Evropske narodne partije)", rekla je fon der Lajen na konferenciji za novinare nakon sastanka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Berlinu, na kojem je ta stranka jednoglasno odlučila da pruži mogućnost Ursuli Fon der Lajen da na čelu komisije bude još pet godina.

Kako je ranije pisao Politiko, njen fokus u drugom mandatu bio bi na povećanju potrošnje za odbranu. Naime, ona je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu rekla da će Evropska komisija predstaviti predlog strategije odbrane, čiji je cilj podsticanje veće i efikasnije potrošnje uz zajedničke nabavke i sporazume, kako bi se obezbedila predvidljivost te industrije.

Bivša nemačka ministarka odbrane inače vodila je evropski blok kroz pandemiju koronavirusa, a imala je i ključnu ulogu u pokazivanju kontinuirane podrške EU Ukrajini u nastojanju da se odbrani od invazije Rusije. Tokom njenog mandata, takođe, lideri EU odlučili su prošlog decembra i da otvore pristupne pregovore sa Kijevom. 

Uprkos činjenici da je trenutna šefica Evropske komisije glavni favorit za pobedu u trci za mesto predsednika, ne treba zaboraviti da je 2019. malo ko računao na njenu pobedu, te bi stoga neko od sedam manje poznatih imena mogao da iznenadi.

Mario Dragi

Nekadašnji italijanski premijer u periodu od februara 2021. do oktobra 2022. godine, ali i guverner Evropske centralne banke u od 2011.do 2019. godine, nedavno je održao govor na jednom forumu, koji su italijanski mediji okarakterisali kao "loše prikrivenu kandidaturu za mesto šefa Evropske komisije". U Briselu čak, kako navodi Euronjuz, Dragija prati reputacija da neophodne poslove završava kao "magijom", pa bi zbog  "aure nepogrešivosti" mogao biti dobar kandidat.

PROFIMEDIA / Nicola Marfisi/AGF / Avalon

No, kako dalje navodi ovaj medij, rizik da neko ko je "previše dobar" na takvom položaju i da može da zaseni sve ostale, predstavlja edan od razloga što su mu tri stranke u njegovoj vladi uskratile podršku na glasanju o poverenju. Politiko, pak, piše da lideri Evropske unije i poslanici Evropskog parlamenta verovatno neće odbiti Dragija, jer nema jasnu političku pripadnost, kao i da je blizak francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i da je čak i Viktor Orban rekao novinarima u Briselu da mu se "sviđa".

Kristalina Georgjieva

Odlazeći predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, rekao je nedavno da će sledeća Evropska komisija biti "ekonomska". Ako je ovo tačno, kako piše Euronjuz, verovatno nema boljeg rešenja od sadašnje direktorke Međunarodnog monetarnog fonda, Kristaline Georgieve, za ovaj visoki položaj.

PROFIMEDIA / AA/ABACA / Abaca Press

Ovo inače nije prvi put da se njeno ime pominje u kontekstu prvog čoveka Evropske komisije. Isto je bilo i 2019. godine kada je na kraju izabrana Fon der Lajen. Međutim, kako ocenjuje Euronjuz, nedavno je ponovo imenovana za direktora MMF-a i u poređenju sa drugim kandidatima ima manje veza sa ključnim donosiocima odluka u Briselu.

Andrej Plenković

Još jedno ime koje se može čuti u briselskim krugovima je hrvatski premijer i predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrej Plenković, koji vodi hrvatsku vladu od 2016. i mogao bi biti u iskušenju da se oproba na međunarodnoj sceni. Ako bi izbor pao na dugogodišnjeg šefa vlade najnovije zemlje članice EU, to bi, kako navodi Euronjuz, moglo predstavljati znak dobre volje zemljama kandidatima na listi čekanja. Sa druge strane, ocenjuje se, da je on više "političar" nego "politički orijentisan". Kako se dodaje u Politiku, Plenković je odbacio glasine da bi mogao da zameni Fon der Lajen, što se naravno može smatrati dobrim pokazateljem da je zainteresovan za ovaj posao.

TANJUG / FOTO HINA / DENIS CERIĆ (STF)

Roberta Mecola

Kada je časopis "Tajm" uvrstio predsednicu Evropskog parlamenta Robertu Mecolu među 100 lidera u nastajanju koji oblikuju svet 2023. godine, Fon der Lajen je javno pohvalila njen rad.

"Nikada nemojte da popustite nad cinizmom. Možete biti motor promena", savetovala je aktuelna predsednica Komisije mlađu političarku koja bi sada mogla da je nasledi.

PROFIMEDIA / AA/ABACA / Abaca Claessens/EUC / Zuma Press /

U svojoj kratkoj međunarodnoj karijeri, Mecola je postala prvi političar EU koji se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu nakon ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, kako navodi Euronjuz, ona nije favorit - njeno ime bi se verovatno pojavilo da nije bilo sporazuma o ponovnom imenovanju Fon der Lajen i da su verovatniji kandidati otpali. Takođe, ono što predstavlja njenu manu jeste nedostatak međunarodnog iskustva, kao i prethodnih poslova u bilo kojoj vladi, što je problem za lidere EU.

Kirijakos Micotakis

Grčki premijer bi mogao da se pokaže kao još jedno iznenađenje. U nedavnom tvitu, Manfred Veber, lider Evropske narodne partije (EPP) rekao je da Micotakis "predstavlja liderstvo EPP u svom najboljem izdanju". Dakle, kako piše Euornjuz, Micotakisa vole kolege lideri EU, i takođe bi mogao da bude dobar izbor za predsedavanje Evropskim savetom ako EPP, ne uspe da preuzme funkciju Komisije.

PROFIMEDIA / Dursun Aydemir / AFP

Nedavno je grčki lider istakao tri glavne teme za sledeći mandat EU, a to su strateška autonomija, konkurentnost i bezbednost hrane, podseća Euronjuz. 

Kristin Lagard

Aktuelna predsednica Evropske centralne banke bila bi još jedan solidan izbor ako se Mišelovo proročanstvo o "ekonomskoj" Komisiji pokaže tačnim. Na čelo Evropske centralne banke Lagard je došla 2019. godine uz podršku francuskog predsednika Emanuela Makrona. Ono što njenoj pobedi u trci, pak, ne ide na ruku, po oceni Euronjuza, jeste to da bi njen izbor izgledao birokratski ili odvojen od građana, kao i da se radi o osobi koja je previše bliska Makronu. Politiko dodaje da ipak i nema naznaka da bi Lagardova bila voljna da napusti ECB pre kraja svog osmogodišnjeg mandata. Takođe, otkako je napustila MMF, ime Kristin Lagard ime se pojavilo tokom gotovo svake rekonstrukcije francuske vlade kao mogućeg ministra. 

PROFIMEDIA / Imago / Alamy / Alamy

Klaus Johanis

Šta ako Mišel nije u pravu i Evropa se odluči za još jednu "geopolitičku" komisiju? U ovom slučaju, ime rumunskog predsednika Klausa Johanisa moglo bi takođe da uđe u trku, piše Euronjuz. 

Johanis se takođe kandiduje za generalnog sekretara NATO-a, iako se čini da holandski premijer Mark Rute ima prednost u toj trci. Ono što je "za" u izboru rumunskog predsednika jeste to što se, po oceni Politika, na njega gleda kao na mirnu ruku i  što je miljenik evropskih lidera, posebno među onim konzervativnijim. Takođe, i Makron i nemački kancelar Olaf Šolc zasuli su ga pohvalama zbog toga što je svoju zemlju zadržao u prozapadnom i proevropskom taboru nakon ruske invazije na Ukrajinu, što se ne može reći za Mađarsku, Slovačku ili Bugarsku.

PROFIMEDIA / Sameer Al-Doumy / AFP

Za razliku od Poljske, Rumunija je takođe striktno poštovala pravila jedinstvenog tržišta EU i nije jednostrano uvela ograničenja na ukrajinsko žito, ojačavajući Johanisovu reputaciju kao proevropskog timskog igrača, podseća Politiko, dodajući da mnogi tvrde da je vreme da istočni Evropljanin predvodi EU, i da bi, ako je tako, Johanis, koji govori nemački, moga biti dobro pozicioniran.