Zašto su britanski gradovi pred bankrotom

Američki novinar Džulijan Ralf je 1890. godine pisao da je Birmingem, industrijski centar Engleske, "grad kojim se najbolje upravlja na svetu", hvaleći gradsko veće što svojim građanima obezbeđuje besplatne muzeje, umetničke galerije i biblioteke, bazene i turske kupatila, održava ulice "neobično čistim", upravlja sopstvenim vodovodom i koristi gasne lampe, izmišljene u gradu nekoliko decenija ranije, da bi osvetlilo ulice.

Međutim, ove godine bi posetilac zatekao nešto potpuno drugačije. Gradsko veće razmatra prodaju svojih umetničkih galerija, planira zatvaranje 25 biblioteka, besplatni bazeni davno su nestali, smeće se prikuplja na dve nedelje. Kompanije za vodu i gas su prvo nacionalizovane, a zatim i privatizovane. U očajnom pokušaju da smanji troškove, grad je smanjio osvetljenje ulica, piše CNN.

Birmingem - drugi najveći grad u Velikoj Britaniji - bankrotirao je u septembru prošle godine. Nije mogao da izbalansira godišnji budžet, pa je izdao "odeljak 114": verziju bankrota za lokalne vlade. Da bi popunile finansijsku crnu rupu, gradske vlasti će smanjiti usluge, prodavati imovinu i povećati poreze, čineći da više od milion ljudi plati više za manje.

Neke od tih problema gradske vlasti su same sebi napravile: Gradsko veće, koje kontroliše glavna opoziciona Laburistička stranka, nije plaćalo jednako ženama i muškarcima koji rade slične poslove, i sada mora da plati odštetu. Uz to, zbog neuspešnog uvođenja IT sistema, grad je nagomilao dugove od oko jedne milijarde funti (1,17 milijardi evra).

Manje novca, više zahteva

Međutim drugi problemi su došli spolja: britanska vlada, koju vode konzervativci, smanjila je finansiranje Birmingema od 2010. godine za dodatnu milijardu funti u okviru programa štednje, dok su potražnja za uslugama i njihovi troškovi porasli. Gradska vlast se našla u "čeljustima propasti" - dok su pritisci na budžet rasli, dotacije iz Londona su padale.

Birmingem je bio među prvima koji su propali, ali njegova sudbina čeka mnoge druge gradove Engleske, jer čak i oni kojima se najbolje upravlja rizikuju da propadnu. Od 1988. do 2018. godine, samo su dva grada bankrotirala. Od 2018. godine, to se dogodilo u osam gradova. Prognoze su da će ih biti još više – skoro svaki deseti verovatno će proglasiti bankrot ove fiskalne godine. Polovina gradova navodi da je to moguće u sledećih pet godina.

Nedavno su u Birmingemu, kao i u većem broju engleskih gradova, održani lokalni izbori. Novi načelnik grofovije Zapadni Midlands, kojoj pripadaju lokalna prestonica Birmingem, te Koventri i Vulverhempton, biće Ričard Parker, kandidat Laburista, posle tesne pobede te partije. Izbori su zadali oštar udarac vladajućoj Konzervativnoj partiji, a ankete sugerišu da će dobiti još oštriji udarac na predstojećim opštim izborima, koji moraju biti održani do januara 2025. godine. Gledajući iz Vestminstera, sledeća vlada će se suočiti sa mračnom stvarnošću: jedan po jedan, gradovi Velike Britanije rizikuju bankrot, dok se lokalne krize pretvaraju u nacionalnu katastrofu.

Prodaja imovine, smanjenje usluga, povećanje poreza

Gradsko veće Birmingema je u februaru najavilo kako planira da se vrati iz bankrota: tokom naredne dve godine, usluge će biti smanjene za 300 miliona funti, više od jedne milijarde funti imovine će biti prodati, a porez na imovinu koji lokalne vlasti naplaćuju domaćinstvima, biće povećan za 21 odsto.

EPA / EFE/NEIL HALL

"Ovi rezovi neće samo biti teški, uništiće grad", rekla je nastavnica Kejt Tejlor za CNN, koja je zbog stanja u gradu postala lokalni aktivista, okupljajući nezadovoljne građane.

Tejlor, čiji je sin autističan, bio je pogođen rezovima. Mladi ljudi sa posebnim obrazovnim potrebama dugo su dobijali gradsku podršku, kao što je prevoz od kuće do škole u posebnom minibusu. Ali sada je fond za to smanjen, pa su dobili autobusku kartu.

"Za mladu osobu sa autizmom, kojoj je potrebna doslednost, bilo je zaista, zaista teško", rekla je Tejlor.

Na sastanku ove neformalne grupe, Karl Čin, lokalni istoričar koji je ceo život proveo u Birmingemu, prisetio se vremena kada su političari smatrali da je njihova dužnost da "hrane gladne, oblače gole i podučavaju neupućene", dok sada te vrednosti blede.

 Gabrijel Daiker, violinista iz gradskog simfonijskog orkestra, rekao je da će planirani rez od 100 odsto na gradsku dotaciju prisiliti orkestar da poveća cene, zbog čega siromašnija publika neće moći na koncerte. Dori Milman, studentkinja, razmišljajući o zatvaranju centara za mlade i drugih kulturnih prostora, upitala je: "Šta ima za mene da radim? Osim, znate, droge i alkohola?"

"Ispod granice siromaštva 50 odsto dece"

Nina Barbosa, radnica za mentalno zdravlje mladih, rekla je da su planirani rezovi u uslugama za mlade posebno loši. Iako im dođe 80 mladih dnevno, samo dvoje ili troje mogu da ostanu na lečenju jer nemaju dovoljno resursa, a situacija bi mogla da se pogorša još više.

"Ovo je šesta najbogatija zemlja na svetu, a u ovom gradu 50 odsto dece živi ispod granice siromaštva. I ozbiljno razmatramo da sečemo više od 50 odsto budžeta za zaposlene koji se bave mladima? Ovo je ludilo", rekla je za ona. Kako je dodala, radi se o najranjivijim mladim ljudima, koji se na taj način guraju u kriminalitet i uništavaju se njihovi životi.

Prema međunarodnim standardima, engleska lokalna samouprava je slaba. U Britaniji se manje od pet odsto poreza prikuplja lokalno. Druge zemlje daju lokalnoj samoupravi veću moć prikupljanja prihoda: u Francuskoj se 14 odsto poreza prikuplja lokalno, u Nemačkoj 25 odsto, u Švedskoj 35 odsto.

Nesposobni da prikupe mnogo vlastitih prihoda, engleske lokalne vlasti često mole dotacije od centralne vlade. Ali te dotacije su smanjene za 40 odsto u realnim iznosima između 2009-10 i 2019-20. Centralna vlada je tokom pandemije kovida dala više novca, što znači da je pad prihoda od dotacija u realnim iznosima do 2021-22. godine bio 21 odsto. Ali, lokalne samouprave još uvek nadoknađuju više od decenije niskog finansiranja.

Da bi to nadoknadili, centralna vlada ih je podstakla da se upuste u rizično finansijsko ponašanje. Rečeno im je da "kreativno koriste rezerve", pa su mnogi, zbog spekulativnih investicija u komercijalnu imovinu gurnuti u bankrot.

Dok su prihodi lokalnih vlasti smanjeni, potražnja za njihovim uslugama je porasla. Pre deset godina, oko 52 odsto se trošilo na socijalnu zaštitu, a prošle godine taj broj je porastao na 61 odsto, pa su morali da se pravi rezovi na drugim mestima. Pošto većina budžeta ide na manji sloj populacije, većina Britanaca se pita za šta plaćaju: njihovi računi rastu dok im ulice postaju prljavije i usluge opadaju.

Troškovi rasli brže od inflacije

I kako je potražnja rasla, tako su rasli i troškovi - često brže od nacionalne inflacije. U 2017-18, gradsko veće Birmingema je potrošilo 20 miliona funti na prevoz dece sa posebnim obrazovnim potrebama od kuće do škole. Do 2021-22, račun je bio 40 miliona funti.

Oko 160 kilometara severno od Birmingema, gradsko veće Barnslija još nije prešlo ivicu, ali se približava. Stiven Houton, predsednik gradskog veća, kaže da nisu imali spekulativne investicije, već da se radi o brutalnoj matematici niskih prihoda i visoke potražnje.

Kad gradske vlasti aktiviraju član 114, obustavljaju se svi troškovi osim osnovnih usluga. Nakon što je Birmingem bankrotirao, centralna vlada je poslala izaslanika koji će ga nadzirati.

Iz Departmana za lokalnu samoupravu rekli su da se "Gradsko veće Birmingema suočava sa jedinstvenom finansijskom situacijom nakon što nije uspelo da shvati značajne probleme s kojima se srelo i nakon višegodišnjeg ozbiljnog lošeg upravljanja. Zato su komesari imenovani u oktobru 2023. godine da zaštite stanovnike i poreske obveznike u gradu".

Maks Koler, glavni komesar, rekao je za CNN da mu je posao da gradskim vlastima izloži šta mora da se uradi, a tu su i neki, kako dodaje "nemogući izbori koji se moraju izabrati".

Stadion Aston vile na prodaju

EPA / EFE/TIM KEETON

Među nemogućim izborima je koja će se imovina prodati. Grad poseduje imovinu vrednu oko četiri milijarde funti, uključujući stadion Aston Vile i Nacionalni izložbeni centar, veliki trgovački centar. Veće planira da proda imovinu u narednih 18 meseci, uključujući i brojne neprofitne škole i železničke stanice.

Gradsko veće je takođe najavilo velike rezove, uključujući ukidanje 2.500 radnih mesta, kako bi uštedelo više od jedne milijarde funti za dve godine.

Ali mnogi građani Birmingema ne veruju da je ovo fer, na sastancima neformalnih grupa koje se bore za bolje stanje u gradu, predstavnici sindikata rekli su da je plan da se uništi grad i njegova radnička klasa.

Prve seče, a većina će se desiti u socijalnim uslugama, donose posebno bolne poteškoće. Počevši od 1. aprila, neka deca s posebnim obrazovnim potrebama već ne idu u školu. Uskoro će ih još više biti pogođeno, jer će grad, koji upravlja uslugama, smanjiti troškove za četiri miliona funti, ili 10 odsto. Prva pretnja je bila za škole za decu s posebnim obrazovnim potrebama, koje su ostale bez više od 30 miliona funti. Usledile su i najave o smanjenju takvih škola, zatvaranju zgrada, smanjenju vožnje školskih autobusa i ukidanju posebne nastave u specijalizovanim školama.

Liz Džons, ministarka obrazovanja u vladi u Londonu, rekla je da je "žalosno" da gradsko veće "nije moglo da reši svoje finansijske probleme" i dodala: "to ne znači da su deca ta koja bi trebali da trpe."

Iako su komesari imenovani da preuzmu gradsku vlast, oni to nisu u potpunosti učinili. Gradsko veće još uvek ima kontrolu nad nekim oblastima, uključujući obrazovanje i dečju socijalnu zaštitu. Koler kaže da je to zbog toga što komesari žele da gradsko veće donosi odluke o uslugama koje se direktno tiču građana.

Kako će izgledati budućnost Birmingema?

"Mislim da će ovo postati grad koji će biti depresivan, koji će izgubiti sve svoje kvalitete", kažu aktivisti koji su odlučili da nastupe na lokalnim izborima.