Vračar je prva izborna jedinica u Srbiji i već osam godina nema nijednog poslanika SPS-a. Nama je sada cilj da u ovoj opštini građani u većini stanu uz nas. Imamo i vladu i parlament, što opozicija naziva režimom, kao da smo na vlast došli vojnim udarom a ne izborima

      Na ovaj razgovor u nedelju po podne, Branislav - Bane Ivković (48) dolazi iz bolnice gde je bio da obiđe majku. Imala je infarkt posle bombaškog napada na sedište SPS-a Vračara jer je sin sa unukom bio tamo. "A ja sam pet minuta ranije sa sinom izašao iz prostorija. Tako je moja majka prošla u tom napadu za koji su nas neki odmah spremno optužili da smo to sami sebi uradili."
       O načinima političke borbe u koje spada i ovaj incident - nešto kasnije. Na početku razgovora sa republičkim ministrom za nauku i tehnologiju i predsednikom OO SPS Vračara ("pitajte što god hoćete"), podsećamo ga da je pre četiri godine izjavio: "Ko nije protiv nas, taj je sa nama."
       Danas su mnogi spremni da kažu kako je i nauka politizovana, kako i u njoj vlada partijski princip. Sagovornik NIN-a na to odgovara:
       - Bilo je i ostalo aksiom mog rada: Ko god dobro radi svoj posao, on pomaže onima koji su za građane Srbije najodgovorniji kad su u pitanju država i njeno funkcionisanje - a to je Socijalistička partija Srbije kao okosnica patriotskog bloka koji je sada u Vladi Srbije...
      
       Znači, dozvoljavate da ima patriota i među onima koji nisu u SPS-u?
       - Sigurno. Ovaj narod je tokom borbe protiv agresora pokazao jedinstvo koje je možda zapanjilo i neke od nas. To jedinstvo i taj patriotizam moramo održati na još višem nivou i svakom građaninu ove zemlje mora biti jasno da ćemo samo tim jedinstvom i privrednim rastom primorati one koji ne žele u celini primenu rezolucije 1244, da se odlaskom Kfora sa Kosova vrate ingerencije Srbiji i Jugoslaviji. Dakle, svaki dobar domaćin je sa nama.
      
       U Nacrtu zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti predviđeno je formiranje saveta koji treba da bude esencija pameti. Da li će partijska podobnost biti preporuka, ili samo stručnost i rezultati naučnog rada?
       - Voleo bih da pogledate spisak 140 naučnika iz svih gradova u Srbiji, najpriznatijih u svojim oblastima koji su, da kažem, stalni članovi matičnih odbora Ministarstva za nauku i tehnologiju. Videćete da tu nema ni primese politizacije nauke. Politizaciju nauke su smislili oni koji su izmislili pežorativan izraz "zemlje u tranziciji". Njihov cilj je brisanje granica, brisanje nacionalnog identiteta, izmeštanje znanja iz zemlje da bi se dobilo puko tržište robe, usluga i rada. To je cilj nosilaca svetskog poretka koji se može prepoznati u bilo kojoj zemlji u tranziciji. U tim zemljama je izvršena potpuna politizacija nauke jer nje, pod kontrolom građana putem vlasti koju su oni izabrali, gotovo da nema. Našim zakonom želimo da najveće domaće naučne vrednosti, nacionalne institute i najbolji naučni potencijal sačuvamo i omogućimo im pun razvoj. Oni će izučavati, pre svega, ono što je ključno za obnovu i razvoj zemlje, a ne ono što svakom naučniku padne na pamet. Jer, moramo reći da je bilo i toga. Sada ćemo imati usmerena izučavanja, diktiraćemo šta je ključno da se radi kako bi se od toga imala korist...
      
       Šta će u tom slučaju biti sa fundamentalnim naukama?
       - Nećemo ih zapostaviti. Ali ne moramo baš sve da izučavamo. Ne moramo da radimo ono što rade najbogatije zemlje, ali moramo da izučavamo u dovoljnoj meri da bismo mogli da razumemo šta drugi rade i da to primenimo. Naučnici koji se bave fundamentalnim naukama moraju da shvate da danas prioritet moraju imati primenjena istraživanja, istraživanja koja daju konkretan rezultat u tržišnom proizvodu, u privredi.
      
       Nije li 0,5 odsto nacionalnog dohotka ipak malo za sve te ambicije? Država treba da plati najbolje, da finansira nacionalne institute...
       - Mi sada tražimo jedan odsto iz budžeta Vlade Srbije i uz to smo napisali da se u razvijenim zemljama prosečno izdvaja 2,5-3 odsto za nauku i tehnologiju. Nema ni govora da se iz budžeta Vlade Srbije izdvaja više od jedan odsto. Naučnici ne smeju biti paraziti. Dodatnih jedan-dva odsto treba da se obezbedi radom nauke, upravo kako se to radi u razvijenim zemljama. Tamo privreda daje takozvane projektne zadatke svojim istraživačima, da im sredstva i traži da im naučnici reše konkretan problem. Na koledžu u Engleskoj, radeći doktorat, i sam sam učestvovao u svakom projektu vezanom za uticaj morskih voda na kvalitet betona. Znao sam da je petsto hiljada funti dao "Grant" upravo da se radi nekoliko magistarskih radova i doktorata iz te oblasti. Dakle, naučnici moraju da istražuju ono što može biti svrsishodno i primenljivo, potrebno privredi...
      
       Kojoj privredi? Onoj koja se raspada, tavori, ne funkcioniše?
       - Upravo zbog takvih problema u privredi traži se ovakva uloga nauke. Ovim zaokretom želimo da isteramo privrednike na čistac jer nam nije lako sa njima. Gase se požari, dele plate iz meseca u mesec, privrednici više ne misle strateški. Sada se od njih traži da koriste nauku za projektne zadatke, posebno da upošljavaju mlade naučne radnike. Naravno, sve se ovo radi u uslovima prestrukturiranja privrede na mala i srednja preduzeća, pre svega na selu, i sa ciljem da se razvije poljoprivreda. Pogledajte, na primer, Italiju. U malim i srednjim preduzećima radi sedamdeset odsto radnika, a u velikim sistemima samo trideset odsto. Pola kapitala se vrti u velikim sistemima, pola u malim i srednjim. Nama je sada prioritetan cilj da u malim i srednjim preduzećima zaposlimo sve radnike koji su posle bombardovanja ostali bez posla.
      
       Kako se osećate kao predsednik OO SPS Vračara koji je započeo predizbornu aktivnost i koji treba da povrati vlast u ovoj opštini u kojoj su socijalisti izgubili još pre osam godina?
       - Na Vračaru stanujem i doživljavam ga kao svoju opštinu. Vračar je prva izborna jedinica u Srbiji i već osam godina nema nijednog poslanika SPS-a. Svoj angažman ne bih nazvao predizbornom aktivnošću. Ali izbori, lokalni i savezni, biće tokom 2000. godine, i to je činjenica.
      
       Pa šta je kampanja u koju ste krenuli na Vračaru ako ne predizborna?
       - Naš program podrazumeva da, koliko je u našoj moći, popravimo sve ono što lokalna vlast na Vračaru ne želi, ne može ili neće da uradi. Najviše smo se okrenuli ka najvažnijoj populaciji - mladima. Vračar je, inače, najstarija opština u Srbiji, sa prosekom godina oko šezdeset. Zato su mladi još dragoceniji. I sve smo podredili krilatici da škola postane centar aktivnosti, ne samo radne već i sportske, zabavne. Da deca idu u školu sa zadovoljstvom jer u njoj mogu dodatno da nauče ono što ih zanima.
      
       Stiče se utisak da je osnovni cilj SPS-a da povrati vlast u Beogradu. Kao da je socijalistima više stalo do Beograda nego do tradicionalnog uporišta - juga Srbije?
       - Nama je cilj na Vračaru da građani u većini stanu uz nas. Mi hoćemo pobedu, i tu nema diskusije. Za tu pobedu radimo temeljno i savesno. Ovde nemamo prostorija osim ovih u Kursulinoj, nama su oduzete sve prostorije gde smo ranije mogli da se okupljamo.
      
       Pa vi ste u opoziciji, to vam sleduje...
       - Tačno je, prava smo opozicija i na Vračaru nam je izuzetno teško da radimo. Ali, rezultati koje postižemo poslednja dva-tri meseca i odnos građana prema nama daje nam nadu da građani sve više staju uz nas. Da podsetim, na lokalnim izborima 1996. kada sam ja bio predsednik GO SPS Beograda, najbolji rezultat na Vračaru je bio 36,5 odsto glasova za socijaliste. Ti rezultati su bili vrlo blizu 1997. Dakle, na Vračaru je Socijalistička partija, pojedinačno gledano, bila ubedljivo najjača. Međutim, okupili su se oni koji prirodno ne mogu biti zajedno i formirali su koaliciju raznorodnih stranaka koje su se 1997. međusobno posvađale, neke su izašle iz vlasti, a ostale su one koje su imale neke druge interese i ciljeve...
      
       Zar nije i vaša vladajuća koalicija neprirodna?
       - Hajde da na to gledamo ovako. Uzmimo za primer poslednji miting opozicije. Nisam čuo nijedan program. Jedino: "Ako nas izaberete, doći će pare". To je jedina poruka sa tog mitinga. Evo, Rumunija i Bugarska nisu imale nijedan rat, ni sankcije, pa ko kome bere kukuruz? Je l' naši seljaci idu u Rumuniju da beru, ili njihov inženjer bere kukuruz kod nas?
      
       To nije odgovor na pitanje.
       - Sačekajte. Kad se posmatraju sve zemlje istočnog bloka, mi smo u najboljoj situaciji od svih njih. To odgovorno kažem. Mi imamo najveću vrednost jer se nismo rasprodali. Jedino smo prodali 49 odsto Telekoma i ništa više. I to za mnogo veći novac nego što su dobile susedne zemlje koje su prodavale sto odsto svog Telekoma. Prema tome, ovde je u igri ogromna vrednost i sad je pitanje hoće li da ostanu na vlasti oni patriotske orijentacije, koji imaju prirodnu koaliciju jer im je zajednička konotacija patriotizam. Mi hoćemo vlasničku transformaciju, ali da to našoj zemlji donosi kapital, a ne takvu transformaciju kojom će se zemlja rasprodati a svi fondovi ostati prazni. Eto, to je odgovor o prirodnosti koalicije levih i desnih u ovom trenutku.
      
       Predstavnici gradske vlasti s razlogom se žale da su im u mnogim odlukama vezane ruke potezima koje vuče vlada čiji ste i vi član...
       - Čekajte molim vas. Pogledajte šta je njihov glavni marketing. Neprestano ponavljaju: iza nas stoji međunarodna zajednica i kad mi dođemo na vlast, ona će nam dati toliko i toliko para. I to je sve što se može čuti od sadašnje opozicije, sem od onog Čanka, koga se verovatno i rođeni roditelji stide zbog pretnje da će da obesi ljude.
       A povodom vašeg pitanja, da konkretno odgovorim. Pošto sam radio na Zakonu o koncesijama, znam da od marta 1997. lokalna vlast na Vračaru, odnosno u celom Beogradu ima pravo, i niko u tome ne može da je onemogući, da pokrene inicijativu za izradu koncesionog akta za bilo koju delatnost od značaja za Beograđane. Oni su mogli da raspišu koncesioni akt koji bi vlada odobrila ukoliko ima ekonomskog opravdanja, mogli su da raspišu javnu licitaciju pa da ti njihovi prijatelji ulože novac recimo, samo na Vračaru, gde je opozicija na vlasti. Ali, oni to nisu uradili...
      
       Kad biste osvojili vlast, vi biste to uradili?
       - Naravno. Već imam viziju da se kod Kalenića pijace napravi garaža sa tri podzemne etaže i da tu garažu neko eksploatiše 10-20 godina, a da zauzvrat, bez zavlačenja ruke u džep Beograđana, uradi nadzemni deo pijace gde će napraviti prodavnice za one koji sada prodaju svoju robu na kioscima.
      
       Da li kao socijalista, a važite za čoveka nesklonog teškim rečima, zaista mislite da ima efekta na birače kada se stalno ponavlja priča o stranim plaćenicima, izdajnicima zemlje...
       - Kod nas je u državi problem u tumačenju reči demokratija. Tu smo u povoju. Kad su neke stranke u pitanju, njihovi lideri najčešće misle: ili će se raditi kako ja hoću, ili je ovo totalitarizam...
      
       I obrnuto: ili će se raditi kako ja hoću, ili to drugo nije demokratija...
       - Molim vas, ja govorim o tome da je demokratija povinovanje dominantnom mišljenju većine. I mi, na osnovu izborne odluke većine, imamo i vladu i parlament. Opozicija to naziva režimom, kao da je u pitanju dolazak na vlast vojnim udarom, a ne legitimnim putem, izborima.
       S druge strane, mene zapanjuje i ponašanje nekih medija. Uveren sam da oni treba da uče ponašanju dobar deo političara na ovdašnjoj sceni. Međutim, uveravam se da određeni mediji stimulišu ekstremno ponašanje jer im to očigledno diže tiraž. Desilo mi se da sam na konferenciju za novinare u Vladi Srbije pozvao sve predstavnike medija...
      
       Ne pravite razliku među njima?
       - Ne znam da li neko to radi...
      
       Radi vaš radikalski potpredsednik vlade...
       - Ne pravim razliku i sve ih pozivam, jer za mene postoje samo mediji. Dakle, zovem ih na događaj gde 250 najboljih diplomiranih studenata ove zemlje dobija stipendiju za magistraturu i doktorat. To je sjajan povod i dođu svi. Umesto da pitaju bilo šta tim povodom, mene novinar lista koji slovi kao nezavisan pita kada će biti izbori, hoćemo li dobiti Vračar... Ni jedno jedino pitanje koje bi imalo veze sa temom sastanka. I znate šta se sutra nađe u tim novinama? Ništa. Ni reči o tim divnim mladim ljudima. Znači, ono što je dobro, to uopšte nije zanimljivo.
       Sigurno je da je na političkoj sceni potrebno više tolerancije, ali verujte mi da vi iz medija igrate ogromnu ulogu u svemu tome...
      
       Dok je ovakvog Zakona o informisanju, teško se možemo sasvim složiti u manifestovanju te uloge...
       - Nemojte, molim vas. Bio sam u prilici da se o meni piše svašta. U jednim novinama je čak pisalo da nijedna studentkinja ne može da položi ispit ako ne pođe sa mnom u krevet. I šta je trebalo da učinim? Moj zadatak je bio da se branim, a onaj koji je to pisao uopšte nije imao obavezu da to dokazuje. U državama na koje se poziva ovdašnja opozicija takve laži veoma skupo koštaju medije u kojima se nađu. Kao javni radnici, spremni smo da se svaki naš korak prati i da bude izložen javnosti. I ja na to, kao javni radnik, pristajem. Ali, ne pristajem da budem izvrgnut ruglu.
      
       Poslednja istraživanja govore da bi u ovom trenutku ujedinjena opozicija na izborima dobila više glasova od sadašnje vladajuće koalicije. Da li vas plaše takve prognoze?
       - Sada me pitate kao trenera neke sportske ekipe. Dugo sam igrao košarku i, verujte mi, uvek sam razmišljao o sebi i o tome kako ću ja da uradim svoj deo posla na terenu, a ne šta će da uradi protivnički igrač. Ista je stvar i sada. Meni je važno da ovde na Vračaru svih šezdeset mesnih organizacija radi kao sat, da mogu da pozovem bilo koga i da će u roku od pola sata 85 odsto članova doći na taj poziv. Znači, imam jaku mobilnu mrežu.
       Meni je, inače, najbolje istraživanje šetnja ulicama Vračara. Pošto imam kućnog ljubimca Galeta (jednogodišnja zapadnosibirska lajka, poklon Vuka Bojovića, prim. R. S.), nas dvojica svakog jutra i večeri šetamo se ulicama Vračara. Dokle god doživljavam da mi se svaki građanin ljubazno javi, kao i ja njemu, znači da SPS dobro radi.
      
       RADMILA STANKOVIĆ
      
      

I bez vize izabran        Bila vam je uskraćena viza za Skupštinu evropskih parlamentaraca, za HABITAT (organizacija koju su formirale Ujedinjene nacije i na njenom čelu je zamenik generalnog sekretara UN), koja se održava u Finskoj. Nije li to za jednog naučnog radnika ipak neprijatno?        - Do tada sam bio član Predsedništva Saveta evropskih parlamentaraca za HABITAT. Ima nas ukupno šesnaest i bio sam pozvan na izbore za novo Predsedništvo, kao i da govorim o informacionom sistemu koji pravimo pod mojim rukovodstvom. Ambasada Finske je odbila da mi izda vizu jer se nalazim na spisku onih koji ne mogu da uđu u zemlje Evropske unije.        Međutim, prilikom glasanja za nove članove Predsedništva, od starih šesnaest članova samo je petoro ponovo izabrano, a među njima i ja. I to jednoglasno. Članovi parlamenta iz evropskih zemalja ponovo su me jednoglasno izabrali za člana Predsedništva Saveta evropskih parlamentaraca, što je i normalno, jer njih nijedan predsednik nijedne države koja je vršila agresiju nije pitao da li da bace bombe na naš narod.