("Promena Ustava", NIN broj 2584)

      Još kao učenik sećam se promene Ustava 1963. godine. Tada smo čak i mi učenici kroz omladinsku organizaciju morali da raspravljamo o predlogu izmena Ustava. Da ne govorim da su sve firme morale da o istom raspravljaju kroz sindikalnu organizaciju, pa partijsku organizaciju, omladinsku organizaciju, dok su mesne zajednice raspravu vodile kroz Socijalistički savez radnog naroda (SSRN) i partijsku organizaciju mesne zajednice. Naravno da su i sve društveno-političke organizacije gradova, republika i federacije raspravljale o predlogu izmene saveznog Ustava. Trajala je rasprava o izmenama Ustava na svim nivoima možda više od šest meseci.
       Sećam se da se slična rasprava održavala i kod promene Ustava 1974.
       Međutim, prošlonedeljna promena Ustava SRJ usledila je munjevito. Pojedini članovi parlamenta ne da nisu dobili materijal za sednicu Savezne skupštine, već nisu ni znali dnevni red.
       Nešto razmišljam, ili je naš narod kod ranijih promena ustava bio mnogo gluplji pa mu je trebalo znatno više vremena da raspravlja o promenama ustava, ili je danas postao mnogo pametan (u vreme kompjutera i Interneta) pa ne treba da traći vreme na preglabanje o promeni tako "nevažnog" dokumenta kao što je ustav.
       Valjda je tako mislio režim, želeći da narod "poštedi" nepotrebnih napora, pogotovo što je sezona velikih vrućina, a mora se ići i na more.
       Mnogo dobar ovaj režim, brine o narodu, vodi ga u svetlu prošlost, pokazuje mu put kako treba lepo da živi i kako da sastavlja kraj sa krajem, da se kloni sveta po svaku cenu i da sledi samo njih, svetske iznimke.
       Bojim se da će tom narodu jednom dozlogrditi zbog prevelike "brige" režima i da će dići kuku i motiku.
      
       RADOMIR PLAVŠIĆ,
       San Dijego, Kalifornija, SAD