Slobodan Milošević mi je rekao: "Kada zaključimo mir u Bosni, niko nas za sledećih dvadeset godina neće pobediti na izborima." Saopštio mi je, takođe, da je on lično osnovao JUL i da neposredno rukovodi delovanjem te stranke, a da je LJubiša Ristić "obična budala". Da li je stvarni cilj u vreme osnivanja JUL-a bio - kao što je Ristić poverio Vladimiru Kršljaninu u Beču - da se iz SPS-a isteraju "ratni huškači, kriminalci i lopovi"?

      Pre punih pet godina, 28. septembra 1995. godine, imao sam poslednji susret sa Slobodanom Miloševićem. Razgovor je vođen u četiri oka i trajao je više od dva i po sata. Raspravljali smo o jednom jedinom pitanju, o odnosu Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice. Nije to bio prvi ni jedini put da smo razgovarali o istoj temi, ali je bio poslednji put. I to ne samo o tome, nego uopšte. Više se nikada nismo ni videli ni čuli.
       Nekoliko dana posle toga otišao je u Dejton na mirovne razgovore, a po povratku je odmah sazvao Glavni odbor SPS-a i "razrešio" me dužnosti u Partiji, bez obrazloženja i bez prethodnog razgovora sa mnom.
       Posle pet godina, kada je doživeo pravi brodolom na izborima 24. septembra 2000. godine, a uz brojne greške u prethodnim godinama i kritike iz partijske baze, raskinuo je savez sa JUL-om. Nikome se nije izvinio što je pet godina šikanirao članstvo i rukovodstvo Socijalističke partije Srbije, niti je povukao lične konsekvence za tragične greške koje je počinio.
       Više sam puta ukazivao javno na pogubnost njegove odluke da stvara drugu partiju pod njegovim uticajem. Da partijsko članstvo i javnost ne bi živeli u zabludi kolika je u svemu tome lična odgovornost samog Slobodana Miloševića, a kolika nas koji smo u to vreme bili njegovi najbliži saradnici, a kojih se na nedemokratski način otarasio, odlučio sam da javnosti stavim na uvid zabelešku od 28. septembra 1995. - izvod iz još neobjavljenog dnevnika - pa neka sami procenjuju kako su donošene sudbonosne i tragično pogrešne odluke i koliko je on uopšte uvažavao argumente i mišljenja svojih saradnika.
      
       28. IX 1995.
       Odlučio sam da sa Slobodanom Miloševićem obavim detaljan razgovor o odnosima SPS-a i JUL-a. Na sednici Izvršnog odbora o tome je raspravljano više puta i postoji nepodeljeno neraspoloženje politikom predsednika Partije prema JUL-u. Ja ne znam da li Minić, kao generalni sekretar o tome obaveštava Slobodna ili ne, ali imam utisak da, bez obzira na naše kritičke primedbe, stvari idu svojim tokom potpuno na štetu naše partije, a ubeđen sam i na štetu njenog predsednika. Nekoliko puta sam razgovarao sa Slobodanom o pojedinim pojavama u delovanju JUL-a na štetu naše partije, ali sam ocenio da, pošto stvari idu sve gore i gore, tome jednom treba stati na kraj.
       Zovem ga i tražim razgovor.
       On kaže da ima iz sata u sat neke strance sa kojima razgovara o mirovnom planu za Bosnu. Ako možemo završiti za kratko vreme da dođem između dva sastanka sa strancima, a ako nam treba više vremena, predlaže da dođem krajem radnog vremena pa možemo ostati koliko je potrebno.
       Odlučili smo se za kraj radnog vremena, u 14.30 časova.
       Bio je raspoložen, očigledno uspešan u prethodnim razgovorima. Pozvao je kelnera i naručio dva viskija. Prosto kao da je hteo da me časti, tako se raspoloženo ponašao. Međutim, zahvalio sam se za viski, uzeo sam limunadu.
       Boro, šta ima novo? - započeo je razgovor Slobodan.
       Pre nego što sam prešao na stvar, rekao sam mu da ovaj razgovor ima veoma veliki značaj, da je za njega neophodno dovoljno vremena, strpljenja i tolerancije i još jednom ga pitao da li je na to spreman s obzirom na to da je kraj radnog vremena i da je možda premoren.
       Hajde, pričaj - rekao mi i pogledao me malo unezvereno.
       Mi godinama sarađujemo i imali smo nebrojeno susreta i razgovora u četiri oka, ali mu nikada nisam postavljao takva pitanja. Mislim da isto tako nikada nismo imali veće razlike u gledanjima na bilo koje pitanje politike SPS-a, nego što je to odnos prema JUL-u.
       Kažem mu da se radi u odnosu naše partije prema JUL-u. Želim da ga najozbiljnije upozorim na pogubnost politike nerazjašnjenih odnosa između naše partije i JUL-a. Nama je, sa njegove strane, a bez ikakve rasprave u organima Partije, nametnut stav da ih "podržavamo na javnoj sceni", a oni ne štede snage da nas optužuju i napadaju svakodnevno i gde god stignu. Od namere da dobijemo koalicionog partnera na levici, tok stvari ide ka ugrožavanju pozicije naše partije i potpunoj konfuziji. Oni nas javno napadaju, a on (Slobodan) ne dozvoljava ni da se branimo, a kamoli da im uzvratimo.
       Slobodan mi upada u reč i kaže da je Mihailo Marković prvi počeo da javno raspravlja i optužuje JUL.
       Kažem mu da nije u pravu. Mihailo je samo polemisao sa Mirom Marković zato što je ona napadala našu partiju, pored ostalog, da nije socijalistička nego nacionalistička, da je odgovorna za raspad prethodne Jugoslavije, čak da smo krivi za ratne zločine i još kojekakve druge grube optužbe, na koje je bilo ne samo opravdano nego i neophodno odgovoriti, ako nam je stalo do istine i do časti i dostojanstva. Ne odgovoriti - značilo bi složiti se sa takvim ocenama, a meni nije jasno da li i on ima isto mišljenje kao Mira Marković i da li onda smatra i sebe odgovornim.
       Rekao mi je kratko da nisam u pravu, da ja to pogrešno ocenjujem i ne razumem. Nema argumenata ili ih ne navodi, tek jednostavno takav stav i takvu kritiku ne prihvata.
       Dobro. Prelazim konkretno na intervju LJubiše Ristića, predsednika JUL-a datog nedavno na Prvom programu RTS u najgledanije vreme, neposredno posle Drugog dnevnika, oko 20 časova. Uzgred rečeno, takva prilika godinama nije ukazana ne samo meni kao potpredsedniku SPS-a, nego nikome iz naše partije, izuzev neposredno pred izbore. A JUL nije vladajuća partija, čak nije dobila nijedan mandat na poslednjim izborima. Sama ta činjenica za sebe dovoljno jasno govori, a još više ono što je LJubiša Ristić rekao u tom intervjuu. A rekao je da je Socijalistička partija Srbije podeljena na dva dela, na one koji su za mir i na one koji su za rat i da su u JUL-u svi članovi SPS koji su za mir. Pošto ja nisam član JUL-a, onda znači da me on svrstava u one koji su za rat, a ja ne mogu javno da mu odgovorim jer mi to Slobodan ne dopušta. I to se trubi svaki dan. Nema dana da neko od njihovih članova ili funkcionera ne pravi te podele u našoj partiji, a Slobodan niti dozvoljava polemiku, niti nas uzima u zaštitu. Podsećam ga da sam ga odmah sutradan posle pomenutog intervjua LJubiše Ristića pozvao i upozorio na to što je rekao. Smatrao sam da bi mu trebalo javno odgovoriti, jer nije mala stvar da se tako nešto kaže na državnoj televiziji, i to u najudarnije vreme. To unosi ogromnu zabunu među članstvo. Kada sam mu to telefonirao, rekao je da nije slušao šta je govorio LJubiša Ristić i da ne treba ništa javno odgovarati nego da čitavu stvar prepustim njemu. Dobro. Prepustio sam mu, nisam javno polemisao, ali stvari idu istim tokom i još se pogoršavaju. Državna televizija je predata JUL-u, naša partija tamo nema nikakav uticaj. Samo se veliča Jugoslovenska levica i Mira Marković, a od njega prave kult ličnosti, što postaje kontraproduktivno. Informativne emisije na državnoj televiziji su prazne. Da nije privatnih televizija i nezavisnih medija, narod ne bi znao šta se događa. Kažem mu neka pita koga hoće da li više gleda državnu ili privatne televizije, pa će videti. Ako mu neko kaže da više gleda državne, neka zna da je ulizica i da ga laže. Vučeliću sam to više puta rekao, on se slaže sa mnom ali nije u stanju ništa da uradi, jer očigledno drugi komanduju. On lično, Slobodan, nikada se ne obraća građanima, što se postavlja kao pitanje skoro svuda na terenu. To sam mu i ranije govorio, ali on smatra da se sasvim dovoljno pojavljuje i obraća narodu. Izgleda da narod ne zna šta mu je dosta. Bilo kako da bilo, mi na toj televiziji ne možemo više da govorimo, tamo govore samo LJubiša Ristić i Mira Marković.
       Sloba mi upada u reč i kaže da će on da smeni Milorada Vučelića. S obzirom na to šta se dešava na državnoj televiziji, on je praktično smenjen, JUL ga je davno okarakterisao kao "tvrdu" liniju i najavio mu smenu. Sada se samo to što oni žele provodi u delo. Vidim koliko je sati, ali nema svrhe da o tome raspravljam.
       Kažem mu da o Vučeliću imam visoko mišljenje i da ga cenim, a on mi odgovara da se ne mešam u to jer ne poznajem činjenice. Uvek je tako postupao, pa i sada. Ne poznajem činjenice, a neće da mi ih iznese.
       Uredu, da mi nastavimo gde smo stali.
       Iznosim mu šta je pre nekoliko dana rekao isti predsednik JUL-a LJubiša Ristić Vladimiru Kršljaninu u Beču, gde su bili zajedno na nekom međunarodnom skupu. Rekao mu je doslovno kako je definisan politički zadatak JUL-a. Taj famozni zadatak glasi: Da pomogne Socijalističkoj partiji da iz svojih redova i iz svoje vlade istera ratne huškače, kriminalce i lopove. Rekao je još da nije jasno da li će JUL, kada obavi ovu ulogu, nastaviti da postoji samostalno, ali je jasno da mu je sada to osnovni zadatak.
      
       Pitam Slobodana ko je definisao takav cilj i zašto. Otvoreno mu kažem da verujem da LJubiša Ristić nije to izmislio, da je rekao istinu i da lično verujem da se to ne može događati mimo njegove saglasnosti. Čak mogu da posumnjam i da je on sam postavio takav zadatak JUL-u. Molim ga da mi objasni da li on stvarno misli da se u redovima naše partije, pogotovo u rukovodstvu, nalaze ratni huškači, kriminalci i lopovi i da on nije u stanju unutrašnjim snagama u samoj partiji da ih se oslobodi. Zar je moguće da mu je, pored toliko dugogodišnjih i iskrenih saradnika koji nisu ni za rat, niti su kriminalci i lopovi, neophodno da stvara partiju van sopstvene partije na koju će se oslanjati sa većim poverenjem nego na svoju sopstvenu? Uveravam ga da nema takve kadrovske promene koju nije moguće provesti u našoj partiji, ako je to potrebno, koja bi izazvala bilo kakav otpor. Zato to što se radi deluje monstruozno i nečuveno je u istoriji partijske prakse. Takve grube manipulacije sa čitavim generacijama odanih partijskih kadrova su nemoralne i krajnje nerazumne.
       Slobodan kaže da je LJubiša Ristić obična budala. Nije hteo ništa da komentariše. Pokušao je da sve to obezvredi na grub način, ali za mene to nije bilo nimalo ni ubedljivo ni zadovoljavajuće. Pre će biti da je bio krajnje iznenađen što je Ristić otkrio Kršljaninu pravu ulogu i nameru JUL-a i nije imao reči kako da se iz toga iskobelja.
       Pričam mu kakvo je stanje na terenu u partijskim organizacijama.
       Nastala je potpuna konfuzija posle prošle sednice Glavnog odbora na kojoj je Milomir Minić podneo izveštaj o dvogodišnjem radu Partije. Podsećam ga šta se tada dogodilo. Minić je u svom referatu pročitao rečenicu o kojoj nije nikada bilo ni jedne jedine reči na Izvršnom odboru i koja je očigledno dopisana na nečiju intervenciju, da će SPS promovisati JUL na političkoj sceni Srbije. Nisam polemisao na sednici Glavnog odbora, nego sam odmah došao kod njega još za vreme sednice da ga pitam da li on smatra da je to u redu da mi promovišemo praktično konkurentsku partiju, koja je leva isto kao i mi i koja, objektivno, može da računa na iste članove i na iste birače, da ćemo jačajući JUL slabiti same sebe. Rekao sam mu tada da mi je nepoznato da je igde u svetu neka partija tako postupala svesno, izuzev ako usled nesporazuma i sukoba dođe do podela i stvaranja novih partija. Tada mi je tvrdio da treba da budem siguran da neće dolaziti ni do kakvih nesporazuma i podela, da će JUL okupiti one leve snage koje nisu u našoj partiji i da ćemo samo ojačati levi blok u celini, tako da na sledećim izborima dobijemo novog koalicionog partnera sa levice.
       Međutim, stanje na terenu je upravo onakvo kakvo sam ja očekivao, i još gore. Direkcija JUL-a je zloupotrebila pomenutu rečenicu iz Minićevog referata, nastupa agresivno prema opštinskim odborima SPS-a zahtevajući da tu svoju "obavezu" realizuju tako što će iz svojih redova i iz svoje sredine odrediti po desetak intelektualaca i uglednih ljudi koji će im osnivati JUL u opštini, a isto tako traže da im se obezbede prostorije za rad. Na prvim osnivačkim sednicama glavni sadržaj njihovih izlaganja je kritika naše vlasti i kritika naše partije, zahtevanje kadrovskih promena u našoj partiji, veličanje dostignuća prethodne Jugoslavije i posredne optužbe da je naša partija kriva za otcepljenje nekih republika, za rat, za ratne zločine i žalopojke za prethodnim sistemom. Naše članstvo zna da smo mi oduvek bili protiv rasturanja prethodne Jugoslavije, da smo bili protiv građanskog rata, da smo uvek osuđivali ratne zločine bez obzira ko ih činio, da smo se opredelili za višestranački sistem i tržišnu ekonomiju i da smo promene izveli iz ubeđenja, pa ih ne smatramo greškom. Sada kada mi "promovišemo JUL na političkoj sceni", članstvo se pita kakav nam je to partner koga stvaramo a on nas pljuje gde god stigne. I kako to da mi moramo da mu dajemo kadrove da osniva organizaciju? Dešavaju se čudne stvari koje ja nisam u stanju da razumem. U Novom Pazaru, osnivačkoj sednici JUL-a prisustvovala je Gorica Gajević, predsednik Okružnog odbora SPS-a za Raški okrug i u svom pozdravnom obraćanju rekla da je dobro što se u Novom Pazaru osniva JUL jer Socijalistička partija radi veoma slabo! Pa valjda je ta Gorica Gajević dužna da unapređuje rad sopstvene partije, a ne da je javno kritikuje na sednicama drugih partija. Ja tu logiku ne razumem, moram da priznam i tražim Slobodanovo mišljenje - kuda to sve vodi?
      
       (Kraj u sledećem broju)