Niko nije lud da napušta stranku u velikom usponu. Ali ne želim više da budem sa onima koji su nam se preko noći pridružili i sada vode glavnu reč. Sa prevrtačima, kaže Dragan Vučović

      Donedavno, Demokratska stranka Srbije, tvrdili su njeni simpatizeri, jedina je prava dama na ovdašnjoj političkoj sceni, jedina nije flertovala, lažno grlila i ljubila, nije ulazila u avanture za jednu noć, nije se dodvoravala, niti razbacivala nerealnim obećanjima ... Zahvaljujući šarmantnom konzervativizmu i doslednom moralnom ponašanju ona je i profitirala. Došla je na vlast i osvojila zavidne simpatije građanstva.
       U bračnu vezu sa DOS-om DSS je ušla ne zbog bilo kakvih, već zbog "viših" interesa. Ipak, pribojavala se ružnih, prljavih i zlih dečaka iz DOS-a. Da li samo zbog toga, uglavnom promenila se. Mnogi misle da je postala namćorasta, konfliktna, sitničava. Dokaz za to nalaze u ostavkama koje su ugledni osnivači stranke podneli prošle nedelje: nesuđena ministarka zdravlja Nada Kostić i Dragan Vučović, vrhunski stručnjak za anesteziologiju.
       Gospođa Kostić je prošlog petka podnela ostavku na sve funkcije u stranci: član Glavnog odbora, član Političkog saveta i predsednik Zdravstvenog odbora stranke. Za NIN je rekla: "Moja odluka da izađem iz stranke nije emotivna, ona je racionalna. Pitanje je ko tu gubi, a ko dobija. Smatram da sam moralni pobednik. Priča je na momente bila ružna, ali želim da istaknem da mi za sve ovo vreme niko iz stranke nije uputio nijednu ružnu reč. I dalje prema njoj osećam lojalnost. Našeg predsednika i dalje cenim i poštujem. Jedino mi je žao što u stranci postoji grupa ljudi koji donose pogrešne kadrovske odluke."
      
       Kampanja
       Da se podsetimo. Zdravstveni odbor DSS-a je posle analize tromesečnog rada dr Kostić u prelaznoj vladi odlučio da podrži njenu kandidaturu za ministarsko mesto. Takvu odluku podržao je Zdravstveni savet DOS-a i svi lideri DOS-a, ali ne i predsednik i čelnici DSS-a. Ipak, izgledalo je da će dr Kostić moći da sprovede reformu zdravstva, za koju je dobila široku podršku zdravstvenih radnika. Stranačke kolege iz Izvršnog odbora su, međutim, tajno izglasale dr Obrena Joksimovića.
       Ne pamti se da se zdravstvena javnost ikad toliko uzburkala, koliko o izboru novog ministra zdravlja. Mnogim lekarima nije bilo jasno kako je dr Joksimović zaslužio ovo važno mesto, zašto od početka nije bio kandidat za ministra, ko ga i zbog čega gura. Još manje je jasno zbog čega je Nada Kostić, posle tri meseca provedena na funkciji, izgubila poverenje svoje stranke.
       Ni do danas joj to nije objašnjeno.
       Tokom neviđene medijske kampanje u njenu korist, kada je već bilo izvesno da stranka gura Obrena Joksimovića, potpredsednik DSS-a Aleksandar Popović je izjavio da "pozivanje samo na stručnost ne mora uvek da bude relevantno, DSS je procenio da u ovom trenutku ima boljeg kandidata za ministra zdravlja".
       To je bilo sve, a izrečeno je u trenutku kada su mediji sladostrasno i, po nekima zlurado, iz dana u dan, objavljivali tekstove "o liku i delu" gospodina Joksimovića. Nisu ga ni kao čoveka, a ni kao lekara pokazali baš u najlepšem svetlu. Otkriveno je tako da se protiv njega vodio disciplinski postupak zbog odbijanja da pruži pomoć dvanaestogodišnjem pacijentu (neko se, anonimno, pobrinuo da i naša redakcija dobije zapisnik). NJegove kolege i sugrađani iz Petrovca na Mlavi nisu škrtarile u "pohvalama". Tvrde, menjao je stranke po potrebi. Od SPO-a, Rakitićeve stranke do DSS-a. Takođe nije im jasno kako se obogatio sa manje od sto maraka lekarske plate i olako nagađaju da to verovatno ima veze sa boravkom na bosanskom ratištu, gde je kao hirurg-dobrovoljac operisao ranjenike. Sredinom januara, na optužbe je odgovorio: "Optužuju me da sam bogat čovek. Pa zar je to sramota." I još: "Čuo sam da iza mog izbora stoji Koštunica. Ne znam da li je to tačno."
       (Novinarka NIN-a, nažalost, i pored upornosti, nije imala to zadovoljstvo da se na njen poziv odazove novopečeni ministar. Nemi su takođe ostali i krojači kadrovske politike u DSS-u.)
       "Mislila sam da se više uklapam u dosadašnji imidž stranke od kolege. Moguće je da stranka menja imidž, što je njeno pravo", konstatuje bez žaljenja gospođa Kostić.
       U međuvremenu, pročulo se da ju je fotelje koštala bliska saradnja sa zdravstvenim poslenicima iz Demokratske stranke. Čak se tvrdi kako je medijsku kampanju u njenu korist koordinisao vrh te stranke. "Ja sam se borila za profesionalizam i za depolitizaciju. Htela sam ljude koji su stručni, nepodmitljivi i nekorumpirani. Možda je moj greh u tome što sam razbila neke klišee... Ostalo su gluposti. Do dana današnjeg nisam upoznala Zorana Đinđića i nisam prešla u DS, kako neki zli jezici već tvrde. Najavljivala sam konkurse za direktore u zdravstvenim ustanovama kako bi na ta mesta došli najbolji. Tako sam stekla neprijatelje u svojoj stranci, neki su, izgleda, očekivali da ću ih zaposliti."
      
       Emocije
       Želimira Ilić predsednica je resornog Odbora za zdravstvo u Demokratskoj stranci. Kaže da s indignacijom odbija "insinuacije da je DS na bilo koji način pomagao kampanju Nade Kostić. Odmah smo se složili u tome kako je diskreciono pravo DSS-a da imenuje za ministra koga želi. Neki lekari iz naše stranke, na ličnom nivou su se solidarisali i promovisali gospođu Kostić. Bojim se da još nismo sazreli. Borili smo se za to da budemo smenjivi, neki su smenjeni, pa šta?"
       Očigledno je da nije samo o foteljama reč. Atmosfera u DSS-u, po mišljenju njegovih članova, nije onakva kao što je nekad bila. To je i razumljivo pogotovo kad se ima u vidu da od male stranke prerasta u veliku a "obogaćenost" novim članovima ne garantuje uvek kvalitet.
       Dragan Vučović je jedan od osnivača DSS-a. Bio je predsednik opštinskog odbora, predsednik Gradskog odbora Beograda, dva mandata je bio član Glavnog odbora, bio je predsednik Odbora za socijalnu politiku, član Zdravstvenog odbora i član Glavnog odbora stranke. Direktor je Instituta za anesteziologiju Kliničkog centra u Beogradu. "Podneo sam ostavku iz principijelnih razloga iako sam stranku doživljavao kao svoje drugo ja. Da nisu u pitanju istinske emocije, i ja bih kao i ostali bio pragmatičan. Niko nije lud da napušta stranku u velikom usponu. Ali ne želim više da budem sa onima koji su nam se preko noći pridružili i sada vode glavnu reč. Sa prevrtačima."
       Naš sagovornik procenjuje da nije lako funkcionisati kao lekar i kao političko biće. Naglašava da je zdravstvena politika nešto posebno. Ona ne sme da se podređuje stranačkom interesu.
      
       Zid ćutanja
       Naš sagovornik poverava nam da su opštinski odbori DSS-a pokazali ambiciju da odlučuju o direktorima zdravstvenih ustanova. Sve više mu je smetalo prebrojavanje u stilu "ovoliko bolnica imamo mi a onoliko DS". "Odjednom je atmosfera počela da liči na onu u JUL-u. Toliko se insistiralo na partijskoj podobnosti", kategoričan je Vučović. I on i njegova koleginica nastaviće rad u Savetu DOS-a, kao nestranačke ličnosti.
       "Svi lekari u DOS-u su sjajno sarađivali. Kad bi isto činio i vrh DOS-a, ovoj zemlji bi bilo mnogo bolje. Ako je to bio razlog da se smeni dr Kostić, onda je reč o neprihvatljivoj gluposti", kaže primarijus Zoran Milićević, hirurg u Gradskoj bolnici na Zvezdari, član Zdravstvenog odbora DSS-a. "Ovo što nam se dogodilo kvari ugled stranke. LJudi su me pitali šta se to u stranci dešava, a mene je bilo sramota da kažem da ne znam. Nisam mogao da objasnim kako je na tasu stranačke vage prevagnuo anonimni lekar iz unutrašnjosti, pored onolike podrške mnogo stručnijoj dr Kostić."
       Kaže da nije srećan što javnim istupanjem krši stranačku disciplinu, što će mu mnogi možda zameriti da glumi disidenta. "Ali mnogi su disciplinovani samo zato što takvo ponašanje donosi profit. Ne možete baš slepo slušati. Tako je bilo i u SPS-u i ja sam se tome uvek čudio." Ističe da bi prihvatio bilo kakav argumentovan odgovor. Pokušao je na sve načine da uspostavi dijalog sa čelnim ljudima stranke. "Naišao sam samo na zid ćutanja. Četiri godine sam u stranci i ona zaista nije više ista. Učlanjuju se nemogući ljudi i kao lavovi se bore za pozicije. Ja nisam političar, jedinio me interesuje situacija u zdravstvu."
       Niko od sagovornika NIN-a ne spori strankama pravo da biraju ministra. Svi su, međutim, iznenađeni demonstriranim autizmom i nedostatkom dijaloga koji je obeležio ovaj slučaj. Polako se topi valjda poslednji mit o političkoj nevinosti koju je na ovim prostorima kao stranka sa specifičnim moralom oličavao DSS. Ako je to prvi korak ka demitomanizaciji društva, onda je u redu.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ