(“Sahrana za pamćenje”, NIN br. 2725)

      Sa čuđenjem i zaprepašćenjem sam primio vest da se Vlada Srbije distancira od besede mitropolita Amfilohija, u Hramu Svetog Save nakon opela pokojnom premijeru Srbije dr Zoranu Đinđiću.
       Izjavom da je Vlada Srbije unapred saopštila da u Hramu neće biti govora, stiče se utisak da je to prvenstveno upućeno pojedinim nevladinim i međunarodnim organizacijama i diplomatama, koji su tek nedelju dana posle sahrane našli za shodno da izjave kako su uvređeni govorom. Da su prijatelji i familija pokojnika zaista bili nezadovoljni ili uvređeni, zašto se čekala kampanja tih nevladinih organizacija za ljudska prava? Zašto se nije odmah reagovalo?
       Sada ispada da Vlada Srbije nije znala, ili ne želi da zna, da nakon pravoslavnog obreda opela sledi beseda ili propoved, koja se ne može po “narudžbini” izostaviti. Sve se to znalo, ali je neko javio da se naknadno, i sa velikim zakašnjenjem, negoduje zbog besede.
       Možda je to neprijatno čuti, ali građani Srbije i državljani Srbije van Srbije zaista nisu uvređeni govorom mitropolita Amfilohija. Štaviše, besedi se nije moglo ništa dodati niti oduzeti. Pokojnik je bio političar, pa je stoga bilo neizbežno, po mom mišljenju, dotaći se i svetskih zbivanja i premijerovih ideala u tom istom svetu. Beseda je bila pohvalna, kao što i priliči. Zar je to za uvredu? Moramo li se stideti toga?
       Zar je mitropolit rekao nešto što nije tačno?
       Može se zaključiti da je mitropolit možda rekao činjenice koje se nekim kosmopolitskim političarima ne sviđaju, ali za uvredu ili ograđivanje Vlada Srbije zaista nema razloga! Građani Srbije će znati da prepoznaju da li Vlada Srbije zaista štiti interese svojih birača ili interese jedne grupe ljudi i organizacija koji deluju na margini političke scene Srbije i koji nisu autohton glas građana Srbije.
      
       PREDRAG VITKOVIĆ,
       Roterdam, Holandija