Predsednicki kandidati

STA KO NUDI

Osnovni program kandidata Lilica je politika Slobodana Milosevica, "politika koja je sacuvala Srbiju, politika koja stvara Srbiju za sutra". Ona se zasniva na patriotizmu ("necemo dati ni pedalj zemlje","separatizam nece proci") i reformi privrede. Zato navodi da je Srbija ogromno gradiliste, da se gradi na vise od 400 mesta, da je izvozna proizvodnja pokrenuta u 174 kolektiva, u koje je ulozeno 250 miliona maraka, od kojih prihod treba da bude 1,2 milijardi maraka ("da bi svima nama bilo bolje"). Podvlaci rekordnu stabilnost dinara i jacanje monete. U Negotinu je (sa saradnicima) obecao dve zetve godisnje, a u levoj koaliciji najavljuju i mogucnost da seljaci do kraja veka ne placaju porez.

Ako postane predsednik, spoljni zid sankcija bi bio srusen za sest meseci. Najveci deo duga od devet milijardi dolara bio bi otpisan zbog teske socijalne situacije i posledica sankcija. "U najkracem roku resili bismo problem nasledja u Medjunarodnom monetarnom fondu, a vec su obavljeni neki razgovori kako bi Srbija dobila vise od dve milijarde dolara kredita."

Draskovic obecava i izglasavanje specijalnog zakona o vracanju stare devizne stednje i vracanju gradjanima para "koje su ukradene", zatim formiranje posebne agrarne banke i uredjen program za oporavak srpskog sela, kao i formiranje penzionog fonda, koji bi, posle privatizacije, bio slican onima koji postoje u svetu. U njegovom programu je i stvaranje profesionalne vojske i ukidanje dosadasnjeg vojnog roka.

Draskovic kaze da "nece biti gospodar Srbije, nego njen sluga".

Ne nudi "sarene laze, kule i gradove, vec mnogo rada, truda, prolivenog znoja..." Za sve to, kako kaze, SRS raspolaze programom od 100 tacaka "koji nemaju nijedna stranka ni predsednicki kandidat u izbornoj trci". Program pocinje kartom Srbije koja se prostire do linija Karlobag, Karlovac, Ogulin , Virovitica, kao dugorocnim ciljem ("Gde su srpske zemlje - tu su srpski radikali"). Uzda se u Rusiju i vreme, kako bi povratio izgubljene teritorije.

Obecava da, kao predsedik, nece zavesti diktaturu, ali da reda u zemlji mora biti kako bi gradjani bili bezbedni.

Kao kratkorocne ciljeve navodi sferu ekonomije, borbu protiv kriminala, zdravstvo, skolstvo, socijalna pitanja, penzije pre svega. Isplata penzija bi se obezbedila kroz finansijske kredite prodajom dela drzavne imovine koja nije u funkciji drzavnih poslova i delom od privatizacije drustvene imovine i na osnovu poreza.

Ako pobedi, predsedniku Srbije bila bi ukinuta mnoga ovlascenja koja sada ima. Ono sto je dobro za Vojvodinu bice dobro i za Srbiju. Srbiju vidi podeljenu na autonomne regije i pokrajine koje bi preuzele veci deo ovlascenja od, sada, "skoncentrisane vlasti u rukama malog broja ljudi". Voli da kaze: "Ako je Vojvodina lokomotiva Srbije, onda i masinovodja treba da bude iz Vojvodine", kao i "Nas budjelar, u nasem dzepu."

Trazi "rekonstituciju SRJ i drzavno-pravno trusnog polozaja i statusa Vojvodine". Takodje se zalaze (bez rusenja drzavnosti Srbije) za preseljenje ministarstava za poljoprivredu, spoljnu trgovinu i medjunacionalne odnose u Novi Sad.

Paroski je za regionalno uredjenje Srbije kako bi "Vojvodstvo srpsko, ili Vojvodina, bili emancipovani u unutrasnjem drzavnom uredjenju".

Ako na izborima ne pobedi, sebe vidi kao "Lebeda" Vuka Draskovica.

Iako je pet godina bio izvan javnog zivota, resio je da se kandiduje za predsednika Srbije uz slogan "promeniti". Za njega, "Srbija je umorna od svakodnevnih podela ljudi na cetnike i partizane, komuniste i antikomuniste, patriote i izdajnike, pristalice i protivnike rezima". Srbiju i Jugoslaviju vidi uredjene po uzoru na zemlje koje danas pripadaju krugu najrazvijenijih. Dakle, ono sto su uradili Svedjani, Norvezani, Svajcarci, Nemci, Francuzi...

Sebe i svoju partiju vidi kao partiju centra sa jasno izrazenim socijalnim programom. Poznat kao uspesan gradonacelnik Beograda, zbog cega mu je prikacena parola da je "gubitnik na koga se treba kladiti".

Kao predsednik Konzervativne stranke, Mladenovic je obecao da ce "komunistickom rezimu stati nogom pod groce". Zalagao se za obnovu Kraljevine Srbije koju bi cinile knezevina Raska sa dinastijom Karadjordjevic na celu i knezevina Zeta kojom bi vladali Petrovici. Obecao je i da ce po dolasku na vlast raspustiti Srpsku akademiju nauka i umetnosti i umesto nje osnovati Drustvo srpske slovesnosti.

Obecanja: pre emigracije u Tursku izjavljivao da ce "Sandzak biti zemlja sehida ili gazija, a ja sam poslednji musliman koji ce ga napustiti". Tvrdio da se "Sandzak mora pripoziti Bosni". Posle povratka iz Turske i "pacifikacije" svojih politickih stavova, izjavio je da je "nasa zelja da se stvore uslovi da SRJ bude clanica UN i da se skine spoljni zid sankcija". Naravno, ne propusta da kaze da se drzi Memoranduma za specijalni status Sandzaka.

Za predsednicke izbore u Srbiji kandidovalo se jos osam kandidata ciji programi i ciljevi nisu (jos uvek) poznati javnosti. To su: Milisav Bankovic (Radnicka stranka Jugoslavije), Miodrag Vidojkovic (grupa gradjana), Predrag Vuletic (Liberalno- demokratska stranka), djordje Drljacic (grupa gradjana), Dragan Djordjevic (Stranka drzavljana Srbije), Gvozden Sakic (grupa gradjana), Radomir Tukmanovic (Napredna stranka), Branko Cicic (Partija prirodnog zakona).

S. Ikonic