POLITIKA U RATU

TRENIRANjE PLURALIZMA

Potraje li rat, stranke ce odumreti prirodnom smrcu. Mogu li nevladine organizacije da inkubiraju klicu civilnog drustva?

Rafinerije, mostovi, pa i televizije, ma kako bili ekstravagantna vojna meta, nisu jedina infrastruktura koju rat unistava. Potraje li duze, ovaj dosad jedinstven rat unistice osnovu drustva i politike. "Vodjenje politike drugim sredstvima" nije saveznik borbi ideja, koncepata, lidera, dakle unutrasnje politike. Cinicno je, ali izvesno, da stranke postaju kolateralna ratna steta. Ali, moratorijum medju politickim partijama, tako prirodan dok, starinski receno, gruvaju topovi, nije srpska politicka disciplina, ma kako Bora Corba opevao trenutno uvazavanje cetiri S. Zato strepnja da ce srpski homo politicus ostati bez omiljene verbalne utakmice ima i nema osnove.

Ukoliko se stanje zaostri i Jugoslavija ostane pod bombama NATO- a neko duze vreme, a partije se budu pridrzavale jedinog prirodnog opredeljenja - zahteva da agresija stane, krhki politicki pluralizam upasce u ozbiljnu krizu. Neke stranke ce morati da se, iz razloga nemoguce egzistencije, ugase. Tada ce politicki zivot spasti na medjustranacke svadje, koje su, medju liderskim partijama, cesto bivale jedina manifestacija javnog postojanja. Bogati vise ne lupaju glavu u dilemi otvoriti kafic ili osnovati stranku. Eksperti za unutrasnju politiku predvidjaju da bi finansijski mogle da prezive one partije koje je Zoran Djindjic zvao dobrim preduzecima, odnosno one koje, uz ideje, na trzistu imaju i neku drugu robu. Lideri cija "preduzeca" zive od milosti donatora i koji nisu ni u lokalnoj vlasti, tesko ce naci novac da odrze zivot stranaka.

Umiranje na rate

Analiticari drustvenog zivota tipuju na, pre svega finansijski, opstanak onih stranaka koje su na vlasti. Iz prirodnih razloga - one su na izvoru moci, dakle novca. Sledece su one opozicione stranke koje drze lokalnu vlast, sto im takodje otvara prilaz kasi - to su i po politickom profilu partije sredine. Na kraju, smatraju politikolozi, strankama ciji su lideri potrazili utociste u inostranstvu verovatno sledi umiranje prirodnom politickom smrcu.

Naravno, javna briga za visepartijsku scenu ne tice se stranaka vec praktikovanja pluralnog drustva, kakvo se kod nas gradi deceniju. A rat je u direktnoj suprotnosti s njim.

Jedno od svojih najboljih dela, "Zivotinjsku farmu", Britanac Yorz Orvel je zavrsio poslednje godine Drugog svetskog rata. Ta alegorija na sovjetsko totalitarno drustvo nije mogla neko vreme da se stampa jer je SSSR bio britanski ratni saveznik. Podsecajuci na ovaj slucaj jedne demokratske zemlje, "koja je tada bila svakako mnogo demokratskija nego danas", dr Vojislav Kostunica, lider Demokratske stranke Srbije i koautor (s Kostom Cavoskim) prve i temeljne knjige o pluralizmu, s obzirom na prirodu ovog rata, strahuje: "Ovde ce posledice po nesto sto je izostanak drustva i njegov politicki zivot biti vece nego da se radi o nekom klasicnom ratu u kome su zaratile dve zemlje na koliko-toliko konvencionalan nacin. U ratu sve funkcionise drugacije, i mislim da ce i ovde tako biti. Politicko delovanje podrazumeva i neke materijalne osnove, a kad se jednom narodu rusi opstanak, onda, naravno, ne mogu ni stranke bolje stajati. I kad rat prodje, ceo nas zivot jos dugo ce bito obelezen njime. Ne mozemo da predvidimo sve njegove posledice, i kako ce izgledati politicki zivot posle rata. Ne znamo kako ce ono sto se sada eufemisticki naziva medjunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji funkcionisati. Ne iskljucujem mogucnost da se taj uticaj prenese i na celu drzavu."

Kostunica strepi da Jugoslaviju ne zadesi vrlo lose iskustvo koje je zadesilo Republiku Srpsku. Prakticno, kaze on, tamo je politicki zivot neverovatno ogranicen, i na izborima i posle izbora.

Snage "zna se koga"

Vuk Draskovic, predsednik Srpskog pokreta obnove, ima drugu vrstu strepnje koja ga uvlaci i tokom ratnih dana u reagovanja i medjustranacke carke, sto ga je pre mesec dana kostalo i mesta potpredsednika savezne vlade. U pitanju su, zna se, radikali.

- Ja verujem da rat zivi svoje poslednje dane - kaze Draskovic. - Odmah po prestanku rata pocece politicka diferencijacija u ovoj zemlji. Ko je za to da se ratne rane sto pre zacele, da se zemlja obnovi, a da bombe Evrope i Amerike ne budu izgovor za zaustavljanje demokratskih, evropskih poteza, nego, naprotiv, da nam demokratski potezi u ovoj zemlji budu ubrzani jer bez toga necemo uci ni u Marsalov plan za Istocnu Evropu. Mora se pomiriti sa Evropom i sa SAD.

Samo ce demokratska Srbija, veruje Draskovic, imati puno moralno pravo da trazi odstetu za sve ono sto su nam unistili, razorili.

- A na drugoj strani bice snage na cijem celu ce biti zna se ko, koji ce traziti da Srbija bude pretvorena u vrstu konclogora, gulaga, kojim ce te snage da komanduju. Nadam se da taj pakleni scenario, mozda po nasu buducnost nista manje opasan od bombi NATO-a, nece proci - rekao je Draskovic nedavno stranim i domacim novinarima.

I predsednistvo SPO u saopstenju je, opet ostavljajuci citaocu da sam prepozna na koga se ocena odnosi, upozorilo: "Nemamo pravo da cutke slusamo neke domace nerazumnike koji galame da ni po koju cenu ne smemo prihvatiti mirovne snage UN na Kosovu."

Jedan cinik medju sociolozima za NIN je, izostavljajuci ime, rekao da je opoziciona scena uvek bila ispod zadataka, a da ju je rat dotukao. "Treba poceti od nule, i to ce mozda biti jedina korist od ovog rata".

Analiticar dr Mladen Lazic, sociolog rudimentima politickih borbi na javnoj sceni daje drugi okvir:

- Rat je pretpoliticko stanje; ne moze biti pravog javnog, jos manje pravog politickog zivota. Na javnoj sceni mogu se primetiti pokusaji da se rat iskoristi u politicke svrhe, ali oni, zapravo, pre predstavljaju odraz moci nego pravog politickog zivota. Drugim recima, oni guse pretpostavke za buduci politicki zivot, umanjuju izglede za kasniji politicki zivot. Da li ce se posle to desiti, ne zavisi od trenutnih aktera na sceni. Zalosna je cinjenica, sto su neki od ranijih protodemokratskih aktera sopstvenim postupcima sami sebe uklonili iz buduceg zivota. To se slaze sa javnim iskazima da se demokratija ne moze uvesti spolja i spoljnim sredstvima.

Pregurati noc

Sociolog specijalizovan za slobodno vreme i igru, dr Ratko Bozovic, u celoj situaciji vidi samo jednu igru, a u njoj, kaze, ne moze biti politickog zivota. Ovde se dogadja, tvrdi on, samo jedna prica i samo jedna igra, i ona je dominantna, a kad je samo jedna, onda nema ni igre, ni razvrstavanja, vec postrojavanja.

- Iz ovoga cemo izaci frustrirani, bas kao i svaki drugi put. Vazno je da proguram noc; svima je prvenstven element opstanka, ne element politicke varijante. Traziti da vezbas politiku je isto kao i traziti da citas novine u Knez-Mihailovoj ulici kad tamo nema svetla - ezopovski kaze Bozovic. - Imali smo iluziju o mogucnosti pluralizma, a sada taj prostor vise ne postoji. Sada imamo preca posla jer smo u predstavi koju moramo da zavrsimo.

Ispraznjen prostor slobodnog politickog delovanja u poslednjih nekoliko nedelja neocekivano su ispunile nevladine organizacije, udruzene sa sindikatom Nezavisnost. U saopstenjima kojima zasipaju javnost, tridesetak nevladinih institucija osudilo je bombardovanje Jugoslavije, reagovalo je na opasnost od ekoloske katastrofe, na americke pretnje kidanjem nase veze sa Internetom, na bombardovanje televizijskih zgrada, zalozilo se za povratak svih izbeglica kucama, pisalo pisma albanskim prijateljima iz nevladinih organizacija.

Ovakav nacin komunikacije s javnoscu potakao je oko hiljadu slicnih organizacija u svetu da podrze stavove jugoslovenskih kolega i da u svojim zemljama iskoriste uticaje na vlade da se rat zaustavi.

- Zahvaljujuci nasim vezama, uspeli smo da dovedemo dve delegacije mirovnih grupa i parlamentaraca iz Italije - kaze za NIN Milan Nikolic, koordinator u Centru za proucavanje alternativa. - Prijatelje u inostranstvu snabdevamo podacima koji im olaksavaju borbu za nasu stvar. Dobrom argumentacijom pokazujemo svetu da nismo ni cetnici ni fasisti, borimo se da u posleratnoj raspodeli medjunarodnog novca ne ostanemo jedini bez ikakve nadoknade, da ne budemo crna mrlja Evrope, sanitarni kordon. Dovodimo ljude da vide groblja, bedu, ranjene, sve nas. Oni su u svojim sredinama uticajni. Jer, odluke se donose tamo, ovde se samo primaju bombe.

Klica civilnog drustva

Nastojanjem da se odrede pravedno i objektivno i kod kuce i napolju, nevladine organizacije koje su radile na promociji civilnog drustva smatraju da su se uspesno suocile sa novim, tragicnim okolnostima i nagovestavaju da ce se vise zauzimati za zaustavljanje rata i nasilja.

Biljana Kovacevic-Vuco, predsednik Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava i kopredsedavajuci Asocijacije nevladinih organizacija i "Nezavisnosti", raspravlja u "Danas" o dve usko povezane cinjenice: to sto su u zemlji nevladine organizacije godinama tretirane kao placenici, i sadasnje optuzbe iz inostranstva, da su postali portparoli Milosevicevog rezima:

- Borili smo se za demokratizaciju i zastitu ljudskih prava, i kao korektivni mehanizam, cesto bili satanizovani od rezima. Optuzbe su, naravno, bile besmislene. S druge strane, ovih dana nas cesto napadaju kolege iz inostranstva. Oni koji nas sada optuzuju treba da znaju da je Jugoslavija u ratnom stanju i da su neka prava suspendovana, na sta svaka drzava u ovakvim okolnostima ima pravo po medjunarodnim propisima. Mi smo svoj rad prilagodili novim uslovima, ali ostajemo nezavisni, verni temeljnim principima svog delovanja, Univerzalnoj deklaraciji UN o pravima coveka i ustavima SRJ i Srbije. Mi postujemo drzavne odluke, ali ne saradjujemo sa rezimom - to cine neke paradrzavne nevladine organizacije. Najnovije optuzbe za "kolaboraciju sa rezimom" samo su dokaz nase principijelnosti.

Neke nevladine organizacije, uprkos odsustvu celnika koji su otisli u inostranstvo, nadoknadjuju suzenje prostora delovanja politickih stranaka, sa zeljom da odrze klicu civilnog drustva.

- Nevladine organizacije ne mogu da budu klica civilnog drustva niti politickog zivota - tvrdi profesor Cavoski. - One su veoma ogranicene. Ukoliko se prosire, one postaju stranke, nezavisno od imena.

U tu mogucnost ne veruje ni dr Mladen Lazic:

- One ne mogu nista da pomognu jer su u fazi hibernacije. U njima se ne moze inkubirati politicki zivot. Izmedju ostalog, nemaju sredstva, a i kadrovski su desetkovani - ocenjuje dr Lazic.

Milena Drazic