ENERGETIKA I POLITIKA

Termoelektranama na Kosovu upravlja Kfor po sopstvenoj odluci, a pregovori jugoslovenske strane i civilne misije UN o sudbini srpske drzavne imovine u toj pokrajini su kratkog daha

Misterija ko je stvarni vlasnik srpskih energetskih kapaciteta na Kosovu, nerasvetljena je koliko i Pristina nocu. I za srpsku stranu i za medjunarodne snage nesporno je samo jedno: termoelektrane u pokrajini su u rukama Kfora. Kako i zasto se to dogodilo, i da li Elektroprivreda Srbije ima ozbiljnih osnova da i dalje racuna da joj njena tri javna preduzeca (termoelektrane, kopovi i distribucija) na Kosovu i dalje pripadaju, sasvim je nejasno.

"Kfor je samostalno doneo odluku da preuzme rukovodjenje nad proizvodnjom i prenosom elektricne energije na Kosovu. Na to smo bili prinudjeni jer su srpski radnici napustili posao, a struja je neophodna za svakodnevni zivot", kaze za NIN Jan Jonsten, portparol medjunarodnih snaga.

Proizvodnja u prvom bloku termoelektrane "Kosovo A" uspostavljena je posle visenedeljnog prekida, uz pomoc britanskih inzenjera, 20.jula. Tog dana na posao je doslo 850 radnika, medju kojima je bilo 600 Albanaca i 250 Srba. Za glavnog privremenog rukovodioca termoelektrane postavljen je jedan britanski oficir, a za potpredsednike jedan Albanac i jedan Srbin.

U Elektroprivredi Srbije kazu da je to proslo vreme:radnici nealbanske nacionalnosti su pretnjama oterani sa radnih mesta, a prema navodima lista EPS-a, Kfor nastavlja da sprovodi svoju koncepciju stvaranja samostalnog sistema i samostalne kompanije, i to preko novoformiranih komiteta i potkomiteta za elektroprivredu. Kfor se optuzuje da sam bira koji ce radnici dolaziti na posao, forsira povratak Albanaca koji su pocetkom devedesetih izgubili posao,i da je iz radnog procesa iskljucio gotovo celo srpsko rukovodstvo javnih preduzeca EPS-a na Kosovu.

Odlazak Srba

"Ostala je samo sacica Srba", kaze Jonsten, iznoseci pretpostavku da su Srbi napustili posao jer su dobili takvu direktivu od svog rukovodstva.

Upravni odbor EPS-a izdao je ove nedelje saopstenje u kojem se tvrdi da akcije Kfora i civilne misije UN "nisu u saglasnosti sa Rezolucijom Saveta bezbednosti", i da najveci broj radnika EPS-a na Kosovu nije u mogucnosti da koristi prava iz radnog odnosa jer im Kfor ne garantuje bezbednost.

Od dolaska Kfora ubijeno je osam radnika EPS-a sa Kosova, van radnog mesta i najcesce brutalno. U EPS-u kazu da je direktor "Kosova A" danas u Srbiji jer je bio prinudjen na to.

Prema podacima srpske strane, EPS na Kosovo svakodnevno isporucuje izmedju dva i pet miliona kilovatcasova energije. U sredu, prema tvrdjenju istog izvora, ni jedan od pogona na Kosovu nije radio. To sto u Pristini i ostalim delovima Kosova najcesce nema struje, u EPS-u objasnjavaju cinjenicom da je veliki deo niskonaponske mreze unisten.

Reporteri sa Kosova svedoce i da Albanci navodno namerno ostecuju elektro i vodovodnu mrezu da bi i preostalo srpsko stanovnistvo naterali da se iseli sa Kosova. Albanski radnici tvrde da ne smeju da popravljaju elektromrezu u srpskim selima jer se boje osvete, pa ona danima ostaju bez struje.

Jonsten pak tvrdi da se, kad sistem radi, visak struje isporucuje Srbiji i odbija svaku mogucnost da se u organizaciji Kfora, kosovska struja izvozi. I da je tako, to ne bi bilo veliko cudo jer je i ranijih godina u Grcku, Albaniju i Makedoniju struja izvozena. Pitanje je samo kome bi tako ostvaren prihod (ako bi posao tako bio organizovan) isao. Cija je kasa, taj je i stvarni vlasnik kosovske struje.

Ukupna instalisana snaga dve termoelektrane na Kosovu iznosi oko 1200 megavata, sto je nesto manje od onoga cime raspolaze termoelektrana "Nikola Tesla B" i priblizno instalisanoj snazi Djerdapa I". Postrojenja na Kosovu cine jednu petinu ukupnih kapaciteta EPS-a. Kad se uporedi proizvodnja tih postrojenja stvari stoje daleko drugacije. Obe kosovske termoelektrane proizvele su 1997.godine oko cetiri milijarde kilovatsati elektricne energije, dok je samo termoelektrana "Nikola tesla B" proizvela sedam i po milijardi kilovatcasova struje.

Na jednom od sastanaka sa predstavnicima Kfora i civilne misije UN pocetkom jula, srpska strana je insistirala da se nealbanskim radnicima garantuje bezbednost a da je EPS spreman da organizuje proizvodnju sa svima koji su bili zaposleni na dan 23. marta i aktuelnim rukovodstvom koje bi organizovalo i kontrolisalo posao.

Sta se s pregovorima dogodilo, ostala je tajna. Najpre se NIN obratio jugoslovenskom Komitetu za saradnju sa UN, ali nam je, u vakuumu pre naimenovanja novog prvog coveka Komiteta Stanimira Vukicevica, receno da se za sva pitanja obratimo srpskom ministru bez portfelja Slobodanu Tomovicu, za koga se nezvanicno nagovestavalo da bi navodno mogao biti novi poverenik srpske vlade za Kosovo.

Medjutim, iz kabineta ministra Tomovica saopstili su nam da oni nisu nadlezni za to i da se moramo obratiti EPS-u. Ni Zivota Cosic, srpski ministar za rudarstvo i energetiku, koji je ucestvovao u vec pomenutim pregovorima u julu, nije zeleo nista da komentarise, i uputio nas takodje na EPS.

U EPS-u je NIN-u potvrdjeno da pregovori nisu zamrli i da rukovodstvo EPS veruje da ce se s Kforom i civilnom misijom UN postici sporazum da se srpskim strucnjacima dozvoli da osposobe dalekovode kojima je struja prenosena ka Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori.

U ovom trenutku istim tim poslom bave se britanski inzenjeri i albanski radnici. U centrali EPS-a u Beogradu tvrde, medjutim, da je pri jednom takvom pokusaju podizanja dalekovoda prema Skoplju nedavno tesko povredjen, a kasnije i podlegao povredama jedan od najboljih radnika "Elektroistoka" (preduzeca koje se brine o visokom prenosu) na Kosovu, Albanac koji je i u vreme bombardovanja radio na istom poslu.

Kljucno pitanje

Pitanje ko rukovodi elektropostrojenjima na Kosovu nije ni tehnicko-tehnolosko, niti se pak svodi samo na to koliko se struje proizvodi, vec po svojoj osetljivosti i sustinskom znacaju daleko prevazilazi moc rukovodstva Elektroprivrede Srbije.

Kako u jednom tekstu navode i strucnjaci Stratfora americke obavestajne korporacije, pitanje energetike je u sustini kljucno politicko i ekonomsko pitanje. Tim pre sto se vec pokazuje da Kfor ima nameru da recept isproban na termoelektranama primeni i na ostala drzavna preduzeca na Kosovu.

Kako tvrdi grcki list "Katimerini", francuske snage Kfora i Hasim Taci osporavaju pravnu valjanost poslova Grka na Kosovu (pre svega kompanije "Mitilineos" u RMK Trepci) i ugovore koji su ranijih godina potpisani sa jugoslovenskom stranom.

"Nesporno je da je to jugoslovenska imovina. Mi to ne dovodimo u pitanje. Ali o svemu treba da se dogovore civilna misija UN i jugoslovenski predstavnici", kaze Jonsten.

U odbacenom sporazumu iz Rambujea, sva pitanja vezana za imovinu i vazenje zakona Srbije i Jugoslavije bila su formulisana nejasno i svedena na recenicu da "imovina na Kosovu pripada ziteljima Kosova".

Uticajna grupa eksperata "Internesenel krajsis grup" u svojoj najnovijoj analizi, navodi kao jedan od prioriteta da bi drzavna imovina na Kosovu trebalo da predje pod lokalnu kontrolu.

TANjA JAKOBI