Vlada Srbije je nedavno imenovala članove saveta visokoškolskih ustanova, tačnije univerziteta, fakulteta i akademija. Najveći deo tih kadrovskih rešenja je u najmanju ruku sporan.
Najpre da rešimo jezičku zamku. Saveti visokoškolskih ustanova zapravo ne savetuju već upravljaju i ispravan naziv bi bio upravni odbor. U članu 61. Zakona o visokom obrazovanju piše: „Organ upravljanja visokoškolske ustanove je savet.“ Na fakultetima savet bira i razrešava dekana, donosi statut, donosi finansijski i investicioni plan, odlučuje o visini školarina… Jasno je, dakle, da je uloga saveta ključna za dugoročni razvoj ovih ustanova, te ne čudi što je zakon i predvideo da to budu predstavnici „iz reda istaknutih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede“.
Čudi, međutim, koga je Vlada imenovala u savete. Analizom 287 imena koja su se našla u odlukama Vlade dolazi se do veoma zabrinjavajućih zaključaka. Prva stvar koja upada u oči jeste da su praktično svi imenovani predstavnici zapravo članovi ili simpatizeri vladajuće SNS-SPS koalicije. Ako pogledamo listu od 1.000 imena koja su podržala Aleksandra Vučića na proteklim izborima, dolazimo do podatka da je čak 50 odsto imenovanih u savete od strane Vlade upravo sa te liste.
Ako na to dodamo imena kao što su Maja Gojković, Jadranka Joksimović, Novak Nedić, Stefan Milenković, koji su istaknuti članovi ili kadrovi SNS-a, kao i ceo ešalon SPS kadrova, onda je procenat partijskih vojnika u savetima znatno veći.
Ako s druge strane pogledamo listu dva odsto najboljih svetskih naučnika, koju je objavio Univerzitet Stanford, a na kojoj se nalazi 81 naučnik iz Srbije, naivni pojedinac bi očekivao da je procenat zastupljenosti tih ljudi na listi članova saveta svakako veći od partijskog korpusa, jer su ovo ljudi koji su nedvosmisleno svetski istaknute ličnosti iz oblasti nauke. Međutim, rezultati su upravo suprotni. Zastupljenost naših najboljih naučnika, koji se nalaze na listi Univerziteta Stanford, u savetima visokoškolskih ustanova je šest odsto i čine je zapravo naučni radnici koji se nalaze i na listi podrške predsedniku, kao što su Stojan Radenović i Marina Soković, te je više nego izvesno koja lista ih je definisala kao istaknute.
Ko su onda istaknute ličnosti i u čemu su se istakle?
Sledeći ove podatke, jasna je preporuka nastavno-naučnom kadru u Srbiji: nemojte pisati naučne radove već pišite pisma podrške predsedniku, jer je to statistički dokazano bolji način da vam SNS-SPS Vlada ukaže poverenje da upravljate visokoškolskim ustanovama. Upravo to potvrđuje i činjenica da ljudi poput Dušana Teodorovića i Dragana Pamučara, prema kriterijumima Vlade, nisu dovoljno istaknuti niti dostojni članstva u savetima.
Ko su onda istaknute ličnosti i u čemu su se istakle? Istaknutost možemo svrstati u nekoliko kategorija mada one ne odgovaraju onim kategorijama koje je definisao zakon.
Istaknuti partijski kadrovi iz devedesetih: Mimo navedene partijske pripadnosti, uočavaju se još neke zakonitosti. Tako, na primer, ima dosta kadrovskih rešenja koja nas vraćaju u devedesete godine i drugu vladu Mirka Marjanovića, koju su činili SPS, JUL i SRS. Čak tri ministra iz te Vlade, koja je ostala zapamćena po bombardovanju SRJ, medijskoj diktaturi i progonu univerzitetskih profesora, imenovana su u savete: Maja Gojković, Branislav Ivković i Zoran Anđelković. Podsećanja radi, u toj vladi su još bili i Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković, Tomislav Nikolić, Vojislav Šešelj, Bogoljub Karić i mnogi drugi. U savete su imenovani njihovi partijski i ideološki bliski drugari iz tog perioda: Ljubiša Ristić, Milan Božić, Dragoslav Bokan, Uroš Šuvaković i drugi čija imena možda nisu prepoznatljiva široj javnosti.
Da bi namera vladajuće koalicije bila potpuno jasna, treba dodati da su dve ključne osobe u srpskom obrazovanju Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete, SPS kadar iz devedesetih i Marko Atlagić, predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informaciono društvo, SRS kadar takođe iz devedesetih.
Da li neko misli da ova postava ključnih igrača u visokom obrazovanju ima za cilj da povede naše fakultete ka samom svetskom vrhu visokog obrazovanja ili da napadne poslednji bastion autonomije u Srbiji i dovrši posao započet devedesetih godina prošlog veka?
Istaknute ličnosti koje povezuju sa kriminalom i raznim aferama: Među imenovanim članovima saveta ime koje svakako privlači dosta pažnje jeste Novak Nedić, generalni sekretar Vlade. Njega su brojni mediji, kao i objavljeni snimci i dokumenta povezivali sa navijačkim i drugim kriminogenim grupama. Mimo toga nije poznato čime se Novak Nedić kandidovao za istaknutu ličnost koja je po drugi put imenovana u savet Pravnog fakulteta. U savet Filološkog fakulteta imenovan je Dragoslav Bokan, hapšen za razbojništvo i posedovanje oružja, vođa paravojnih formacija iz devedesetih, prvoborac govora mržnje zbog koga je morala da interveniše ambasada Rumunije, pa čak i anestezirani REM. Mile Bugarin, direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor, čovek koga prate brojne afere, nepotizam i dokazano loše upravljanje, imenovan je da upravlja Rudarsko-geološkim fakultetom. Predsednica Akademije strukovnih studija Šabac, dr Svetlana Karić, imenovana je u savet Šumarskog fakulteta iako je u prethodnom periodu više puta optužena za sukob interesa i zloupotrebu službenog položaja, prema pisanju medija. Ova lista bi svakako mogla da se nastavi, ali se i iz navedenih primera vidi kako Vlada razume sintagmu „istaknuta ličnost“.
Istaknute ličnosti u sukobu interesa: Imenovanje novih članova saveta donosi praksu da se u savete državnih imenuju profesori sa privatnih fakulteta ili oni koji su, pak, studirali pa čak i doktorirali na privatnim fakultetima. Primer koji nedvosmisleno ukazuje na nameru da se državno školstvo uništi jeste imenovanje Gorana Lalića u savet Fakulteta organizacionih nauka. Goran Lalić je osnivač, profesor i prodekan privatnog Fakulteta društvenih nauka - FDN koji je u akademskoj javnosti prepoznat kao „SNS fakultet“. Struktura studijskih programa, kao i sami programi FDN-a, pokazuju neverovatno veliku sličnost sa programima FON-a. Dakle, Laliću, osnivaču privatnog konkurentskog fakulteta, FON će usled ove odluke Vlade morati da dostavlja sve svoje planove rada, izveštaje i ostalu dokumentaciju stavljajući dugogodišnji intelektualni kapital na raspolaganje konkurenciji. Pored toga, kao predstavnik konkurencije učestvovaće u donošenju strateških odluka za FON, te se postavlja pitanje u čijem interesu. Da li je ideja ove vlasti da upropasti i državne fakultete kao što je to učinila sa EPS-om i Telekomom, pa da ih u narednoj iteraciji privatizuje ili dovede „profesionalni menadžment“ iz inostranstva?
Posebno pitanje sukoba interesa i etike nameće se kod osoba koje se nalaze na rukovodećim pozicijama državnih institucija od interesa za fakultete. Tako je Milica Đurić Jovičić, direktorka Fonda za nauku, imenovana u savet Arhitektonskog fakulteta, Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd, u savet Elektrotehničkog fakulteta. Tako će ovi istaknuti pojedinci sa svojih direktorskih funkcija biti u poziciji da odlučuju o projektnim prijavama fakulteta u čiji su savet imenovani, odnosno biće i predlagač projekta i donosilac odluke o finansiranju tog projekta.
Istaknute ličnosti za koje još nismo ustanovili u čemu su se istakle: Na listi imenovanih članova saveta postoji i veoma veliki broj pojedinaca za koje nije jasno zašto su se tu našli niti čime su se istakli. Tu su, na primer, Bojan Kekić, predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica, čovek označen kao vrh piramide kapilarnih SNS glasova. U savet FON-a, koji je očigledno trn u oku naprednjačkoj vlasti, imenovan je Dragoljub Zbiljić, biznismen koji je, kako sam kaže, „iskreni poštovalac onog što radi Aleksandar Vučić“ i čovek za koga je BIRN pisao da je garant zajma koji je pred izbore 2012. uzeo SNS. U savet TMF-a imenovan je Jagoš Lončar, član SPS-a iz Lajkovca, zaposlen u Rudarskom basenu Kolubara – Površinski kopovi – Sektor investicija. Ovakvih primera ima još. Ovoj listi može se pridružiti i Ivona Jevtić, imenovana u savet Filološkog fakulteta, koja se istakla kao gradski sekretar za kulturu grada Beograda prilikom osporavanih konkursa za projekte iz oblasti kulture, zbog čega je nagrađena mestom v. d. direktora Muzeja „Nikola Tesla“. U žižu javnosti je dospela i fleksibilnim tumačenjem istorije navodeći da postoje čak dva kosovska boja.
Bez obrazloženja kriterijuma za selekciju članova saveta
Premijerka Brnabić je na društvenoj mreži X oštro reagovala na kritike koje su se pojavile u javnosti povodom imenovanja članova saveta, međutim do trenutka pisanja ovog teksta nije dala obrazloženje ni kriterijume za selekciju članova saveta. Možda i grešimo pa to nisu ljudi na koje mi mislimo, već neki drugi ljudi istih imena. Ostaje nam i da saznamo da li su za ovu odluku glasale profesorke, odnosno naučnice Univerziteta u Beogradu Danica Grujičić, Jelena Begović, Darija Kisić i Tanja Miščević.
Ono što se neizostavno nameće kao pitanje jeste: zašto je svim ovim ljudima koji se nalaze na visokim državnim funkcijama ili su vlasnici biznisa potrebno da sede u savetima fakulteta?
Obrazovni sistem je glavni resurs budućnosti: Obrazovanje bi trebalo da bude platforma za podsticanje kritičkog razmišljanja i podsticanje socijalnih, političkih i ekonomskih promena. Jasno je dakle zašto Vlada sprovodi mere ka suzbijanju autonomije univerziteta i gušenju slobodne akademske misli.
Nama treba Vlada koja će obrazovanje staviti kao prioritet, jer su znanje i inovacije najvažniji resurs današnjice i zasigurno budućnosti. To nisu rude, sirovo drvo i neobrazovana radna snaga. I zato svi kao jedan, profesori i studenti, moramo ustati u odbranu naših fakulteta koji će u veoma bliskom vremenu biti nosioci oporavka Srbije.
Zajednice moraju biti tesno povezane sa svojim univerzitetima. Ništa me može jednu lokalnu zajednicu povesti napred kao kvalitetno obrazovanje.
Grad Beograd mora da uzme aktivniju ulogu i snažno podrži naš najstariji, najveći i najbolje rangirani univerzitet, koji je jedan od brendova Beograda i Srbije, i može da privuče mnogo više ljudi i investicija u Beograd nego EXPO 2027 koji je u planu, a za neuporedivo manje novca i se neuporedivo održivijim rezultatima. Sve to, naravno, pod pretpostavkom da ima gradonačelnika koji nema plagiran doktorat.
Autor je redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka i narodni poslanik Poslaničke grupe Pravac Evropa – SSP, PSG, Preokret, Sloga
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
