Saša Ilić: Žongleri i hipnotizeri

Stigao je još jedan cirkus u naš grad. Doduše, nekima traje odavno, neki se još nisu ni zaleteli, neki su skupili potpise za četiri sata, dok su ostali prinuđeni da overavaju potpise samo u radno vreme, pri čemu moraju da poštuju pauze za topli obrok i kafu lokalnih notara. Poruka je jasna: samo onaj ko može da skupi i overi skoro 100.000 potpisa za pola radnog vremena, sposoban je da u jednom cugu sve te overene hartije spakuje u kutije, pokupi ministre i direktore raznih institucija, pa ih u čoporu potera ka RIK-u. Predstavnici izborne liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ slikali su se sa kutijama. Doduše, nisu još uvek prestigli Slobodana Miloševića čija je partija za izbore 2000. godine predala u rekordnom roku oko milion i po overenih potpisa građana SRJ koji su podržali svog predsednika. To, ipak, nije pomoglo Miloševiću, ali je ostavilo snažan utisak na birače u prvom trenutku. Kao i sada na glasače koji bespomoćno gledaju televizije sa nacionalnom frekvencijom i pitaju se kako Vučić izvodi to žongliranje sa mnogo čunjeva.

U Leskovcu je izveo jednu takvu tačku žongliranja pred ljudima koji su po zadatku dovedeni na miting SNS-a. Leteli su uvis čunjevi s likovima Vučevića, Brnabić, Dejana Ristića, Vesne Čitaković. Za beogradsku predstavu, ima Vučić čunjeve Šešelja, Tome Nikolića, Vjerice Radete, tako da će u jednom trenutku svi oni poleteti u vazduh. Dosta je bilo skrivanja rekvizita. Uostalom, veliki biograf predsednika cirkusa - Aleksandar Đorđević, autor knjige Vučić, jedna priča, jasno govori o tome da bi sudbina radikala odavno bila zapečaćena da nije postojala finansijska i politička veza između naprednjaka i radikala. Ona se samo formalno nije pokazivala kao na ovim izborima, ali je suštinski oduvek postojala. Naprednjaci su rođeni uz obećanje da će sprovesti volju Brisela, ali u podzemlju je kapilarna mreža nastavila da se grana i širi, tako da je stablo prilično naraslo iz istog korena, samo više niko nije pominjao Karlobag - Ogulin - Viroviticu, ali je zato iz šešira izvučen Srpski svet; niko nije zabadao zarđale kašike oko tela opozicionara, ali je zato izveden trik pretvaranja Šešeljevog bedža na reveru u bedž sa likom Zorana Đinđića. Konačno, svi radikali nisu stali pod jednu šljivu, ali su zato svi otvorili kišobran sa Đinđićevim sloganom „Srbija ne sme da stane“.

Vučić – Šešelj – Nikolić – Dačić – Palma. Nedostaju samo Arkan i Kapetan Dragan. Ali zato je tu Dragoslav Bokan, koji nije na listi, ali jeste u Savetu Filološkog fakulteta. Tamo se bune samo studenti opšte književnosti i poneki profesor koji se pridružio njihovoj peticiji. Teško da će peticija napraviti neku ozbiljniju promenu sve dok se uprava Filološkog fakulteta ne pobuni. Ni Šešelj se neće ukloniti iz predizborne koalicije, samo će nakon izbora strateški rasporediti svoje ljude, kao što su to ranije učinili SPO, URS i mnogi drugi koji su se pretopili u SNS. Jer ako se pogleda struktura naprednjaka, jasno se može uočiti amalgam od kadrova prethodnih vlasti i radikala. Genetskim inženjeringom demokrata i radikala stvoren je naprednjak: najbolji ogledni primerci su Goran Vesić i Aleksandar Martinović. Duh naprednjaštva dolazi iz te interesne simbioze koja kombinuje pohlepu i tupost, pretvarajući ih u slepo služenje vođi i spremnost na kompromitaciju zarad lične koristi, apanaže, funkcije, putovanja, stambenih kvadrata, brendiranih odela i solidnijeg donjeg veša. Povrh svega dobijaju prividnu moć da mogu da upravljaju i ponižavaju obrazovanije i pametnije od sebe.

Ova poslednja stavka možda fundira najveću opsenu ovog cirkusa: apsolutnu nadmoć naprednjaka. Opoziciono nastrojeni birači vrte glavom. Oni neopredeljeni se njišu kao apatičan veš na ružičastom štriku, mirno posmatraju radikalski cirkus i dive se bojama jeseni iza šatre. Oni veruju da su naprednjaci bogomdani da njima vladaju, da ih koriste, određuju im cenu rada, potkradaju ih i zavitlavaju. Oni čekaju zadnji trenutak da bi se odlučili, ali tog poslednjeg, izbornog dana biće ljuti na sve i neće izaći na izbore. Uveče će uključiti TV i samo će konstatovati kako su znali da se ništa neće promeniti. Zapravo, samo od njih zavisi da li će maskarada sa četvoročasovnim prikupljanjem 90.000 potpisa biti razobličena. Dok se to ne desi, naprednjačko-radikalski kombi, sa nasmejanim likom predsednika na plakatu, kruži gradskim opštinama i mobiliše publiku za veliku tačku grupne hipnoze. Vučić sve nas urokljivo gleda, donja usna mu je visnula i pomalo bali. Ali gledamo i mi njega. Možemo li da mu se odupremo? Yes, we can!